Пређи на садржај

Пређи на садржај

Хришћанство допире до Мале Азије

Хришћанство допире до Мале Азије

Хришћанство допире до Мале Азије

У ПРВОМ веку н. е. многе хришћанске скупштине су цветале по Малој Азији (углавном на подручју данашње Турске). Велики број Јевреја и људи из других народа одазивао се на хришћанску поруку. У једном библијском речнику стоји: „Поред Сиријске Палестине, овде у Малој Азији се одиграо најранији напредак хришћанског покрета који је уједно био и највећих размера.“

Добићемо јаснију слику о ширењу хришћанства у овом подручју уколико сакупимо информације из различитих извора. Хајде да видимо како нам може користити разматрање онога што нам је доступно.

Први хришћани у Малој Азији

Први догађај значајан за ширење хришћанства у Малој Азији десио се на Педесетницу 33. н. е. када се у Јерусалиму окупило мноштво људи који су говорили различитим језицима. Међу њима су били и Јевреји из дијаспоре (који су живели ван Палестине) и јеврејски прозелити. Исусови апостоли су тим људима проповедали добру вест. Историјски извештај каже да су многи од њих били из Кападокије, Понта, области Азије, a Фригије и Памфилије — подручја која су чинила већи део Мале Азије. Око 3 000 особа одазвало се на хришћанску поруку и крстило се. Након што су прихватили нову веру, вратили су се кући (Дела апостолска 2:5-11, 41).

Даљње информације налазимо у ономе што Библија каже о мисионарским путовањима апостола Павла по Малој Азији. Током свог првог мисионарског путовања, отприлике између 47. и 48. године н. е., Павле је с другим мисионарима, својим сарадницима, путовао од Кипра до Мале Азије и искрцао се у Перги, у Памфилији. У писидијској Антиохији, граду који се налазио у унутрашњости, успех који су они имали у проповедању изазвао је код Јевреја љубомору и противљење. Павле је кренуо даље на југоисток ка Иконији, где се друга група Јевреја удружила да би напала те мисионаре. Становништво суседног града Листре било је до те мере узбуђено да је у први мах прогласило Павла богом. Међутим, након што су пристигли непријатељски настројени Јевреји из Антиохије и Иконије, ти исти људи су каменовали Павла и оставили га мислећи да је мртав! После тог догађаја, Павле и Варнава су наставили своје путовање до Дерве која се налазила у римској провинцији Галатији, подручју где су људи говорили ликаонским језиком. Тамо су биле основане скупштине и наименоване старешине. На основу овога видимо да се 15 година након Педесетнице 33. н. е., хришћанство веома добро утврдило у Малој Азији (Дела 13:13–14:26).

Током свог другог мисионарског путовања, отприлике од 49. до 52. године н. е., Павле је са сарадницима најпре путовао копненим путем до Листре, вероватно пролазећи поред свог родног града Тарса, у Киликији. Након што је поново посетио браћу у Листри и кренуо даље на север, покушао је да ’проповеда реч‘ у провинцијама Витинији и Азији. Али свети дух му то није допустио. У тим подручјима ће се проповедати касније. Уместо тога, Бог је водио Павла кроз северозападне делове Мале Азије до приморског града Троаде. Затим је Павле путем једне визије добио упутство да објављује добру вест у Европи (Дела апостолска 16:1-12; 22:3).

Током свог трећег мисионарског путовања, отприлике од 52. до 56. године н. е., поново пролазећи кроз Малу Азију Павле је дошао у Ефес, важан лучки град у Азији. Он је тамо већ раније боравио на повратку са свог другог мисионарског путовања. У том граду је била активна једна група хришћана и Павле је са сарадницима остао код њих око три године. То време је било обележено бројним тешкоћама и опасностима, међу којима је био и велики метеж који је створио један ефешки сребрар да би одбранио уносну трговину религиозним предметима (Дела апостолска 18:19-26; 19:1, 8-41; 20:31).

Мисионарско дело у Ефесу очигледно је имало далекосежне резултате. У Делима апостолским 19:10 стоји: „Сви који су живели у Азији, и Јудејци и Грци, чули [су] Господову реч.“

Збивања у Малој Азији

Пред крај свог боравка у Ефесу, Павле је написао Коринћанима: „Поздрављају вас азијске скупштине“ (1. Коринћанима 16:19). На које је скупштине Павле мислио? Вероватно је у њих укључио оне у Колосима, Лаодикији и Хијерапољу (Колошанима 4:12-16). У једној књизи стоји: „Изгледа логично да се постојање скупштина у Смирни, Пергаму, Сарду и Филаделфији припише мисионарском делу које је започело у Ефесу... Све оне су биле у пречнику од око 192 километра од Ефеса и биле су повезане одличним путевима“ (Paul— His Story).

Тако је отприлике 20 година након Педесетнице 33. н. е., на југу и западу Мале Азије постојао велики број хришћанских скупштина. Али шта се дешавало у другим деловима овог подручја?

Скупштине којима је Петар писао

Неколико година касније, отприлике између 62. и 64. н. е., Петар је написао своје прво надахнуто писмо. Он га је упутио хришћанима у Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији. Петрово писмо указује да су на том подручју вероватно постојале хришћанске скупштине јер су тамошње старешине биле подстакнуте да ’пасу Божје стадо‘. Када су основане ове скупштине? (1. Петрова 1:1; 5:1-3).

У неким подручјима у којима су живели они који су примили Петрова писма, као што су Азија и Галатија, јеванђеље је проповедао Павле. Међутим, он није проповедао у Кападокији и Витинији. Иако се у Библији не говори како се хришћанство проширило на ове области то су можда могли да учине Јевреји или прозелити који су били присутни у Јерусалиму на Педесетницу 33. н. е., а који су се касније вратили кући. У сваком случају, око 30 година након Педесетнице, када је Петар написао своја писма, изгледа да су тамо постојале скупштине које су, као што је рекао један изучавалац, биле „раштркане по читавој Малој Азији“.

Седам скупштина из Откривења

Јеврејска побуна против Римљана довела је до уништења Јерусалима 70. н. е. Могуће је да су неки јудејски хришћани на крају завршили у Малој Азији. b

Пред крај првог века н. е., Исус Христ је преко апостола Јована упутио писма у седам скупштина у Малој Азији. Та писма скупштинама, упућена у Ефес, Смирну, Пергам, Тијатиру, Сард, Филаделфију и Лаодикију откривају да су се хришћани у том делу Мале Азије суочавали с различитим опасностима као што су неморал, секташтво и отпадништво (Откривење 1:9, 11; 2:14, 15, 20).

Понизна служба целим срцем

Ширење хришћанства у првом веку очигледно је укључивало више од онога што читамо у књизи Дела апостолских. Добро познати апостоли, Петар и Павле, учествовали су у догађајима који су описани у тој књизи, али велики број других хришћана за које и не знамо проповедао је на неким другим местима. Збивања у Малој Азији потврђују да су рани хришћани узели к срцу Исусову заповест: „Зато идите и стварајте ученике од људи из свих народа“ (Матеј 28:19, 20).

Слично томе, данас међународно братство Јеховиних сведока можда зна само релативно мали број искустава њихове верне браће широм света. О већини данашњих проповедника добре вести мало се зна, баш као што је то био случај и с већином верних јеванђелизатора из првог века у Малој Азији. Па ипак, и они имају продуктиван, испуњен живот и дубоко задовољство из сазнања да то што се послушно залажу у служби спасава друге (1. Тимотеју 2:3-6).

[Фусноте]

a У грчком делу Светог писма, као и у овом чланку, „Азија“ се односи на римску провинцију која је обухватала западни део Мале Азије, а не на континент.

b Историчар Еусебије (260-340. н. е.) наводи да су неко време пре 66. н. е. „апостоли, који су били у непрестаној опасности од убилачких завера, изведени из Јудеје. Али, да би поучавали о својој поруци, путовали су у сваку земљу у снази Христовој“.

[Оквир на 11. страни]

РАНО ХРИШЋАНСТВО У ВИТИНИЈИ И ПОНТУ

Двојна провинција Витиније и Понта лежала је на обали Црног мора у Малој Азији. Много тога се зна о свакодневном животу у тој провинцији из онога што је Плиније Млађи, један од њених службеника, написао римском цару Трајану.

Неких 50 година након што су Петрова писма кружила међу скупштинама у овој области, Плиније је тражио савет од Трајана шта да учини с хришћанима. „Никада нисам присуствовао испитивању хришћана. Стога, не знам каква је природа и јачина казне која им се одређује“, писао је Плиније. „Веома много особа свих старосних доба и сталежа, и мушкараца и жена, изводе се пред суд и то ће се вероватно наставити и даље. Нису заражени само градови већ и села и засеоци и то путем контакта са овом ужасном сектом.“

[Дијаграм/Мапа на 9. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ПАВЛОВА ПУТОВАЊА

Прво мисионарско путовање

КИПАР

ПАМФИЛИЈА

Пергам

Антиохија (у Писидији)

Иконија

Листра

Дерва

Друго мисионарско путовање

КИЛИКИЈА

Тарс

Дерва

Листра

Иконија

Антиохија (у Писидији)

ФРИГИЈА

ГАЛАТИЈА

Троада

Треће мисионарско путовање

КИЛИКИЈА

Тарс

Дерва

Листра

Иконија

Антиохија (у Писидији)

Ефес

АЗИЈА

Троада

[Седам скупштина]

Пергам

Тијатира

Сард

Смирна

Ефес

Филаделфија

Лаодикија

[Друге локације]

Хијерапољ

Колоси

ЛИКИЈА

ВИТИНИЈА

ПОНТ

КАПАДОКИЈА

[Слика на 9. страни]

Антиохија

[Слика на 9. страни]

Троада

[Извор]

© 2003 BiblePlaces.com

[Слика на 10. страни]

Позориште у Ефесу (Дела апостолска 19:29)

[Слика на 10. страни]

Подножје Зевсовог олтара у Пергаму. Хришћани су живели у граду ’где је био Сатанин престо’ (Откривење 2:13)

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est