Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јонатан — човек који је ’с Богом извршио своје дело‘

Јонатан — човек који је ’с Богом извршио своје дело‘

Јонатан — човек који је ’с Богом извршио своје дело‘

СИН првог израелског краља долази код одметника који се скрива. „Не бој се“, каже он том бегунцу, „јер те неће стићи рука мог оца Саула. Ти ћеш бити краљ над Израелом, а ја ћу бити други, одмах до тебе“ (1. Самуилова 23:17).

Тај човек је Јонатан, а бегунац је Давид. Да Јонатан није убрзо након тога погинуо, вероватно би постао Давидова десна рука.

Његово пријатељство с Давидом је било јединствено. У ствари, Јонатан је био изузетан човек. И његови савременици су имали такво мишљење о њему, јер су рекли да је ’он с Богом извршио своје дело‘ (1. Самуилова 14:45). Због чега су то рекли? Које је он особине имао? И од каквог је значаја за нас његова животна прича?

Израелци „у невољи“

Када се у Библији први пут помиње Јонатан, Израелци су били „у невољи“. Филистеји су пљачкали њихову земљу и спречавали их да се бране (1. Самуилова 13:5, 6, 17-19).

Међутим, Јехова је рекао да неће оставити свој народ и Јонатан је био уверен у то. У вези с његовим оцем, Саулом, Бог је рекао: „Он ће избавити мој народ из руку Филистеја.“ Јонатан је имао потпуно поверење у те речи. Он је већ раније предводио 1 000 ненаоружаних Израелаца у победи над Филистејима. Сада је желео да у потпуности уклони претњу коју су представљали Филистеји (1. Самуилова 9:16; 12:22; 13:2, 3, 22).

Одважан изненадни напад

Јонатанова мета је била једна филистејска стража која се налазила близу прелаза преко кланца код Михмаса (1. Самуилова 13:23). Да би стигао тамо, морао је да се пење помажући се „рукама и ногама“. То га није одвратило од његове намере. Јонатан је одлучио да са својим слугом који му је носио оружје нападне стражу. Рекао је слузи: „Можда ће нам Јехова помоћи, јер Јехову ништа не може спречити да спасе, било с много или с мало људи“ (1. Самуилова 14:6, 13).

Ова два Израелца су тражила знак од Јехове. Они су хтели да се покажу пред том стражом. Ако би Филистеји рекли: „Стојте док не дођемо до вас!“, тада би Јонатан и његов слуга остали на свом месту. Али, уколико би непријатељи рекли: „Крените овамо на нас!“, то би значило да им Јехова даје победу. Пошто је Јонатан био сигуран у Божју помоћ, намеравао је да се попне до страже и бори с њима (1. Самуилова 14:8-10).

Шта могу да ураде два човека читавој стражи? Али, зар није Јехова помогао судији Аоду када је предводио Израел у борби против Моава? Зар није Јехова био са Самегаром када му је помогао да бодилом за говеда погуби 600 Филистеја? Уз то, зар није Јехова дао снагу Самсону да без ичије помоћи однесе победу над Филистејима? Јонатан је веровао да ће Бог помоћи и њему (Судије 3:12-31; 15:6-8, 15; 16:29, 30).

Када су их Филистеји угледали, узвикнули су: „Дођите овамо да вам нешто кажемо!“ Јонатан и његов слуга су се попели тамо. Одважно су напали и убили око 20 непријатељских војника, чиме су изазвали пометњу међу стражарима. Можда су Филистеји мислили да су иза ове двојице ишли многобројни израелски ратници. Након тога, извештај каже да је ’страх завладао међу свим стражарима и да се земља затресла. Завладао је страх од Бога‘. Због земљотреса, који је потицао од Бога, међу Филистејима је настала пометња тако да су ’сви окренули мач један на другог‘. Када су израелске чете то виделе, охрабриле су се. Њима су се придружили Израелци који су се скривали и Израелци који су још одраније били међу Филистејима. Они су ’тукли Филистеје од Михмаса до Ајалона‘ (1. Самуилова 14:11-23, 31).

Избављен захваљујући народу

Краљ Саул је неразумно изрекао клетву да ће сваки војник који би нешто јео пре завршетка битке бити проклет. Из неког разлога Јонатан то није знао и узео је да једе. Умочио је врх свог штапа у саће и појео мало меда. Очигледно му је то обновило снагу да доврши битку (1. Самуилова 14:24-27).

Након што је сазнао шта је Јонатан урадио, Саул је наредио да се Јонатан погуби. Јонатан се није плашио смрти. „Ево ме, нека умрем!“, рекао је он. „Али народ рече Саулу: ’Зар да умре Јонатан, који је донео ову велику победу Израелу? Нипошто! Тако жив био Јехова, ниједна длака с његове главе неће пасти на земљу, јер је он с Богом данас извршио ово дело!‘ Тако је народ избавио Јонатана и он није погинуо“ (1. Самуилова 14:38-45).

Данашње Божје слуге се не боре у дословним ратовима, али се у нашем животу могу појавити ситуације у којима су нам потребне вера и храброст. Може бити тешко да чинимо оно што је исправно када сви око нас чине оно што је лоше. Међутим, Јехова ће нас ојачати и благословити нашу жељу да се држимо његових праведних мерила. Можда ти је потребна храброст да прихватиш неке задатке у Јеховиној организацији, као на пример да прошириш своју службу, да прихватиш нова задужења или да се преселиш да би служио тамо где је потребно више објавитеља Краљевства. Можда се питаш да ли си дорастао том изазову. Па ипак, уколико се стављаш на располагање да те Јехова користи на било који начин за који он сматра да је одговарајућ, буди уверен да ти чиниш оно што је похвално. Сети се Јонатана! ’Он је с Богом извршио своје дело.‘

Јонатан и Давид

Неких 20 година касније, филистејски ратник Голијат ругао се израелској војсци, али га је Давид погубио. Иако је Јонатан вероватно био 30 година старији од Давида, они су имали много тога заједничког. a Храброст коју је Јонатан показао код Михмаса била је такође очигледна и код Давида. Више од свега осталог, Давид је имао исту веру у Јеховину моћ спасавања, и то га је оспособило да се неустрашиво суочи с Голијатом када су сви други Израелци устукнули пред њим. Тако је ’Јонатанова душа прионула за Давидову душу, и Јонатан га је заволео као своју душу‘ (1. Самуилова 17:1–18:4).

Иако је краљ Саул сматрао Давида за ривала због његових способности, Јонатан, с друге стране, није показивао ни трунку љубоморе. Он и Давид су постали веома блиски пријатељи и вероватно је током њиховог присног разговора сазнао да је Давид помазан да буде следећи израелски краљ. Јонатан је поштовао ту Божју одлуку.

Када је краљ Саул разговарао са својим сином и слугама о томе да се Давид погуби, Јонатан је на то упозорио Давида. Јонатан је уверио Саула да нема разлога да страхује од Давида. Заиста, Давид ни у чему није згрешио краљу! Зар није Давид ризиковао сопствени живот када се суочио с Голијатом? Јонатаново усрдно преклињање за његовог неправедно осуђеног пријатеља умирило је Саула. Међутим, убрзо је краљ поново почео да размишља како да убије Давида и опет је то и покушао, чиме га је приморао да побегне (1. Самуилова 19:1-18).

Јонатан је верно подржао Давида. Ова два пријатеља су се састала да би се договорила шта даље да ураде. Одан свом пријатељу и истовремено настојећи да буде одан и свом оцу, Јонатан је рекао Давиду: „Ти нипошто нећеш умрети.“ Ипак, Давид је рекао Јонатану: „Само ме још корак дели од смрти!“ (1. Самуилова 20:1-3).

Јонатан и Давид су направили план како би испитали Саулове намере. Уколико би краљ приметио да Давида нема за његовом трпезом, Јонатан би требало да каже свом оцу да га је Давид замолио за допуштење да оде и учествује у приношењу жртве за целу своју породицу. Ако би се Саул разгневио, то би био показатељ непријатељства према Давиду. Јонатан је благословио Давида и индиректно признао његово будуће краљевање, рекавши: „Јехова нека буде с тобом, као што је био с мојим оцем.“ Затим су се један другом заклели на верност и договорили се на који ће начин Јонатан дојавити Давиду какав је био исход њиховог плана (1. Самуилова 20:5-24).

Када је Саул видео да Давида нема, Јонатан му је објаснио да га је Давид преклињао овим речима: „Ако сам стекао твоју наклоност, молим те, пусти ме да идем и видим своју браћу.“ Јонатан се није плашио да призна своју наклоност према Давиду. Саул се жестоко разгневио! Он је увредио Јонатана и бесно изјавио да је Давид претња његовом сину као будућем наследнику престола. Саул је захтевао од Јонатана да му доведе Давида као оног који је осуђен на смрт. На то му је Јонатан одговорио: „Зашто мора да се погуби? Шта је учинио?“ У нападу беса, Саул је бацио копље на свог сина. Јонатан је остао неповређен, али је био дубоко потресен због Давида (1. Самуилова 20:25-34).

Какву је само верност Јонатан показао! Гледано само из људског угла, Јонатан је могао мало тога да добије а много тога да изгуби због свог пријатељства с Давидом. Ипак, Јехова је тај који је одредио да Давид буде краљ након Саула и то је било за Јонатанову добробит и добробит других.

Болан растанак

Јонатан се у тајности састао с Давидом да би му саопштио вести. Било је јасно да Давид никада више неће моћи да крочи на Саулов двор. Њих двојица су се загрлила и заплакала. Затим је Давид отишао да се сакрије (1. Самуилова 20:35-42).

Јонатан је још само једном видео Давида, када се Давид као бегунац крио од Саула „у пустињи Зиф, у Хоресу“. Тада га је Јонатан охрабрио речима: „Не бој се, јер те неће стићи рука мог оца Саула. Ти ћеш бити краљ над Израелом, а ја ћу бити други, одмах до тебе. И мој отац Саул то добро зна“ (1. Самуилова 23:15-18). Убрзо након тога, Јонатан и Саул су погинули у бици с Филистејима (1. Самуилова 31:1-4).

Било би добро да сви они који воле Бога добро размисле о Јонатановим поступцима у животу. Да ли се двоумиш коме ћеш бити веран, Богу или човеку? Сети се да је Саул подстицао Јонатана да гледа првенствено себе. Међутим, Јонатан није тако поступио већ је својом искреном подложношћу и дубоким поштовањем одао част Јехови, и радовао се што ће онај кога је Бог изабрао бити будући краљ Израела. Да, Јонатан је подупирао Давида и био је веран Јехови.

Јонатан је имао дивне особине. Показујмо их и ми! Тада ће се и за нас рећи да ’с Богом извршавамо своје дело‘, као што је то било и у Јонатановом случају (1. Самуилова 14:45).

[Фуснота]

a Јонатан је имао најмање 20 година када се први пут спомиње као војни заповедник и то на почетку Саулове 40-годишње владавине (Бројеви 1:3; 1. Самуилова 13:2). Сигурно је имао близу 60 година када је погинуо око 1078. пре н. е. Пошто је Давид у то време имао 30 година, Јонатан је очигледно био старији од њега око 30 година (1. Самуилова 31:2; 2. Самуилова 5:4).

[Слика на 19. страни]

Јонатан није завидео Давиду