Зашто зло још увек постоји

„ЈЕХОВА [БОГ] је праведан на свим путевима својим“, каже Библија (Псалам 145:17; Откривење 15:3). Пророк Мојсије је о Јехови рекао: „Дело је његово савршено, јер су сви путеви његови правда. Он је веран Бог, нема у њему неправде, праведан је и истинит“ (Поновљени закони 32:4). У Јакову 5:11 пише: „Јехова [је] веома самилостан и милосрдан.“ Није могуће да Бог проузрокује зло, и он то не чини.

Ученик Јаков је написао: „Кад је у кушњи, нека нико не говори: ’Бог ме искушава.‘ Јер се Бог не може искушавати злим стварима нити он икога злом искушава“ (Јаков 1:13). Јехова Бог не искушава људе злом нити их наводи да чине зла дела. Кога онда треба кривити за зло и патњу?

Ко је крив?

Библијски писац Јаков открио нам је да су за зло једним делом криви сами људи. Он је рекао: „Свакога искушава његова жеља тако што га вуче и мами. Затим жеља, када је зачета, рађа грех, а грех, кад се учини, доноси смрт“ (Јаков 1:14, 15). Неке особе поступају по својим неисправним жељама. Не треба превидети ни наслеђени грех. Моћ греха може појачати неисправне жеље и довести до веома лоших последица (Римљанима 7:21-23). Заиста, наслеђени грех ’краљује‘ над човечанством тако што наводи људе да чине зла дела која проузрокују велику патњу (Римљанима 5:21). Штавише, зли људи могу утицати и на друге да се искваре (Пословице 1:10-16).

Међутим, главни узрочник зла је ипак Сатана Ђаво. Он је донео зло у овај свет. Исус Христ је назвао Сатану ’Злим‘ и ’владарем света‘, то јест неправедног људског друштва. Човечанство у целини слуша Сатану тако што под његовим утицајем игнорише Јеховина праведна мерила (Матеј 6:13; Јован 14:30; 1. Јованова 2:15-17). Према 1. Јовановој 5:19, „цео свет је у власти Злога“. Заиста, Сатана и његови анђели ’заводе цео свет‘ и проузрокују само несрећу (Откривење 12:9, 12). Дакле,  највећи део кривице за зло лежи управо на Сатани Ђаволу.

Још један узрок невоље и патње откривен је у Проповеднику 9:11, где стоји: „Време невоље и непредвиђени догађаји сналазе свакога [од нас].“ Исус Христ је причао о једној несрећи која је задесила 18 људи који су погинули када је на њих пала једна кула (Лука 13:4). То им се десило због тога што су се нашли на погрешном месту у погрешно време. И данас се дешавају слични несрећни случајеви. На пример, може се десити да цигла с врха неке високе грађевине падне на неког пролазника. Да ли је Бог крив за то? Није. То је био непланиран и непредвиђен догађај. Исто се може рећи и када неку породицу задеси болест или када због изненадне смрти неког човека његова жена постане удовица а деца сирочад.

Јасно је дакле да Бог није одговоран за зло и да он не проузрокује патњу. Баш напротив, Јеховина намера је да уклони зло и оне који га проузрокују (Пословице 2:22). У ствари, он ће учинити и више од тога. У Светом писму се каже да је Божја намера да преко Христа „уништи Ђаволова дела“ (1. Јованова 3:8). Нестаће садашњи поредак, заснован на похлепи, мржњи и злим делима. Бог ће чак „обрисати [свима] сваку сузу с њихових очију“ и тако учинити крај патњи (Откривење 21:4). Међутим, можда се питате: ’Зашто Бог то још увек није учинио? Зашто је дозволио да зло и патња трају све до нашег времена?‘ Одговор на то питање налази се у библијском извештају о Адаму и Еви.

Покренуто је важно питање

Разлог због ког је Бог допустио да зло постоји све до наших дана повезан је са оним што се десило на самом почетку људске историје. Један догађај који се тада одиграо покренуо је једно важно питање које се тиче самог Створитеља — питање на које се није могло брзо и лако одговорити. Осмотримо поближе шта се тада десило.

Јехова Бог је створио првог човека и жену као савршене људе и сместио их у Рај. Добили су један дар по ком су се разликовали од животиња — дар слободне воље (Постанак 1:28; 2:15, 19). С тим даром, Адам и Ева су могли свој интелект да користе тако што би изабрали да воле свог Створитеља, да му служе и буду му послушни. С друге стране, могли су да одлуче да буду независни од Бога и да га намерно не слушају.

Да би Адаму и Еви пружио могућност да покажу да га воле, Бог је поставио једну забрану. Он је заповедио Адаму: „Са сваког дрвета у врту слободно једи док се не наситиш. Али с дрвета спознања добра и зла не смеш јести, јер оног дана када будеш јео с њега, сигурно ћеш умрети“ (Постанак 2:16, 17). Да би остали у Божјој наклоности, што би било за њихово добро и за добро њиховог потомства, Адам и Ева би се морали уздржавати од тога да једу плод с тог дрвета. Да ли ће заиста то и учинити?

Библија нам говори шта се затим десило. Говорећи преко змије, Сатана Ђаво је приступио Еви и рекао: „Да ли је Бог заиста рекао да не смете да једете са сваког дрвета у врту?“ Када је Ева поновила Божју заповест, Сатана јој је рекао: „Не, сигурно нећете умрети. Јер Бог зна да ће вам се оног дана када га будете јели отворити очи и да ћете постати као Бог, и знаћете шта је добро, а шта зло.“ Плод с дрвета је тада Еви изгледао тако пожељно да га је „убрала и окусила“. У извештају даље стоји: „После је дала и свом мужу, кад је био с њом, па је и он окусио“ (Постанак 3:1-6). Ни Адам ни Ева нису исправно користили своју слободну вољу и згрешили су тако што су били непослушни Богу.

 Да ли увиђате озбиљност онога што се тада десило? Ђаво је противречио ономе што је Бог рекао Адаму. Сатанине речи су указивале на то да Адаму и Еви не треба Јехова да би одлучили шта је добро а шта лоше за њих. Сатана је тако довео у питање Јеховино право да влада над људима. Дакле, то веома важно питање које је Сатана покренуо било је питање Јеховиног суверенитета. Како је Бог реаговао на тај изазов?

Потребно је довољно времена

Јехова је имао моћ да уништи три бунтовника — Сатану, Адама и Еву. Бог је свакако био много јачи од њих. Међутим, Сатана није довео у питање Божју моћ. Он је довео у питање Јеховино право да буде Врховни Владар. То питање је утицало на сва створења са слободном вољом. Требало је да увиде да се дар слободне воље може исправно користити а да то буде у оквиру Божјих физичких, моралних и духовних смерница. У супротном долази до штете, баш као што је сигурно да ће човек који скочи с крова неке високе зграде не марећи за закон гравитације бити тешко повређен (Галатима 6:7, 8). Интелигентним створењима може користити ако посматрају лоше плодове које доноси независност од Бога. За то је потребно време.

Чињеница да је потребно време да се одговори на нека питања може се илустровати следећим примером. Замислите да отац једне породице упути изазов оцу друге породице да одмере снаге и виде ко је од њих двојице снажнији. На то питање би се брзо могао добити одговор. Снага се може проценити подизањем неког тешког камена. Човек који подигне тежи камен био би снажнији. Међутим, замислите да је изазов повезан с питањем који отац истински воли своју децу и кога деца исто тако воле. Или шта ако се доведе у питање који отац боље води своју породицу? На то се не би могло одговорити ни показивањем снаге нити самим речима. Да би се добио одговор на то питање, морало би да прође довољно времена, да се пажљиво посматрају те породице и да се затим изведу прави закључци.

Шта је време показало

Прошло је око 6 000 година откако је Сатана довео у питање Божје право да влада. Шта је историја показала? Размотримо на која је два начина Сатана оптужио Бога. Он је дрско рекао Еви: „Не, сигурно нећете умрети“ (Постанак 3:4). Тиме што је рекао да Адам и Ева неће умрети ако узму забрањени плод, Сатана је у ствари назвао Јехову лажовом. Заиста озбиљна оптужба! Ако Бог тада није говорио истину, да ли би му се у било чему другом могло веровати? Шта је време показало?

Адам и Ева су постали подложни болести, болу, старењу и на крају смрти. „Тако је Адам живео укупно деветсто тридесет година, а затим је умро“, каже Библија (Постанак 3:19; 5:5). А од Адама је то жалосно наслеђе било пренесено на цело човечанство (Римљанима 5:12). Време је показало да је Сатана „лажов и отац лажи“ а да је Јехова ’Бог истине‘ (Јован 8:44; Псалам 31:5).

Сатана је Еви рекао и следеће: „Бог зна да ће вам се оног дана када га будете јели [плод са забрањеног дрвета] отворити очи и да ћете постати као Бог, и знаћете шта је добро, а шта зло“ (Постанак 3:5). Тим лукавим речима, Сатана је човечанству пружио лажну прилику да буде самостално. Сатана је лажно тврдио да би људима било боље да буду независни од Бога. Да ли се заиста показало да је тако?

Током историје, царства су долазила и пролазила. Људи су испробали сваки могући облик владавине. Међутим, човечанство  је увек изнова доживљавало многе страхоте. Један библијски писац је пре 3 000 година мудро рекао: „Човек влада над човеком на несрећу његову“ (Проповедник 8:9). „Човек који ходи не може да управља својим корацима“, написао је пророк Јеремија (Јеремија 10:23). Чак и научна и технолошка достигнућа у новије време нису оповргла истинитост те изјаве. Време је само доказало да је то истина.

Шта ћете ви урадити?

Време које је Бог допустио да прође показало је да Сатана није био у праву у вези с питањем Јеховиног суверенитета. Јехова Бог је Врховни Владар целог свемира. Он има право да влада над свим што је створио и његов начин владања је најбољи. Небеска створења која веома добро знају какав је живот под Божјом влашћу признају: „Достојан си, Јехова, Боже наш, да примиш славу, част и моћ, јер си ти све створио и твојом вољом све постоји и створено је“ (Откривење 4:11).

Какав став ви имате према Божјем владању? Да ли се слажете да је Бог достојан да влада над вама? Ако се слажете, потребно је да признате да Јехова има врховну власт. То можете учинити тако што ћете на свим пољима живота примењивати дивна учења и савете који се налазе у његовој Речи Библији. „Бог је љубав“ и из љубави је својим створењима дао законе и заповести (1. Јованова 4:8). Јехова никоме од нас не ускраћује ниједно добро. Стога, примите к срцу следећи библијски савет: „Уздај се у Јехову свим срцем својим, а на свој разум немој се ослањати. На свим путевима својим имај га на уму, и он ће исправити стазе твоје“ (Пословице 3:5, 6).

[Слика на 7. страни]

Можете признати Бога као владара тако што ћете проучавати Библију и примењивати њене савете

[Извор слике на 4. страни]

© Jeroen Oerlemans/Panos Pictures