Изабране мисли из Осије
Јеховина Реч је жива
Изабране мисли из Осије
ОБОЖАВАЊЕ правог Бога само што није ишчезло из северног десетоплеменског израелског краљевства. Под владавином Јеровоама II, Израел је уживао у материјалном благостању, али након његове смрти ситуација се брзо мења. Следи период немира и политичке нестабилности. Четворица од шест краљева који су владали један за другим били су убијени (2. Краљевима 14:29; 15:8-30; 17:1-6). Осијина 59-годишња пророчка служба, која је започела 804. пре н. е. обухвата тај буран период.
Јеховина осећања према бунтовном израелском народу живописно су приказана оним што се дешавало у Осијином браку. Разоткривање Израеловог греха и пророчанска осуда како Израела тако и краљевства Јуде јесу тема Осијине поруке. Служећи се нежним и осећајним, а истовремено снажним и изражајним речима, Осија је све то записао у књизи која носи његово име. Као део Божје Речи, њена порука је жива и делотворна (Јеврејима 4:12).
„ОЖЕНИ СЕ ЖЕНОМ КОЈА ЋЕ ПОЧИНИТИ БЛУД“
Јехова говори Осији: „Иди, ожени се женом која ће починити блуд“ (Осија 1:2). Осија је послушао и добио сина с Гомером. По свему судећи, двоје деце које је она након тога родила била су ванбрачна. Значење њихових имена, Лорухама и Лоамија, указује на то да Јехова неће показати милосрђе према Израелу и да ће одбацити свој неверни народ.
Шта Јехова у ствари осећа према свом бунтовном народу? Он каже Осији: „Иди и поново воли жену коју други воли и која прељубу чини, као што и Јехова воли Израелове синове, а они се окрећу другим боговима“ (Осија 3:1).
Одговори на библијска питања:
1:1 — Зашто Осија помиње сву четворицу краљева који су владали над Јудом за време његове службе, а само једног израелског краља? Зато што су само краљеви из Давидове лозе били признати као они који су с правом владали над Божјим изабраним народом. Краљеви северног краљевства нису били Давидови потомци, док краљеви Јуде јесу.
1:2-9 — Да ли се Осија заиста оженио женом која је починила блуд? Јесте, Осија се стварно оженио женом која је касније постала прељубница. Пророк ничим не указује да је оно што је испричао о свом породичном животу био сан или визија.
1:7 — Када је Јудином дому указана милост и када је спасен? То се испунило 732. пре н. е., у данима краља Језекије. У то време Јехова је осујетио асирску претњу Јерусалиму тако што је послао анђела који је побио 185 000 непријатељских војника у једној ноћи (2. Краљевима 19:34, 35). Јехова је тако избавио Јуду, „ни мачем ни ратом ни коњима ни коњаницима“, него помоћу једног анђела.
1:10, 11 — Пошто је северно израелско краљевство пало 740. пре н. е., како су Израелци ’скупљени и уједињени‘ с Јудејцима? Многи из северног краљевства су отишли у Јуду пре него што су њени становници одведени у ропство у Вавилон 607. пре н. е. (2. Летописа 11:13-17; 30:6-12, 18-20, 25). Када су се јеврејски изгнаници вратили у своју земљу 537. пре н. е., потомци припадника северног израелског краљевства били су међу онима који су се вратили (Јездра 2:70).
2:21-23 — Шта је било проречено следећим Јеховиним речима: „Посејаћу је [Језраел] себи као семе по земљи и бићу милостив према [њој]“? Име првог сина ког је Осија имао с Гомером било је Језраел (Осија 1:2-4). Значење тог имена, „Бог ће посејати семе“, пророчански је указивало на то што је Јехова 537. пре н. е. сакупио верни остатак и посејао их попут семена у Јуди. Земља која је 70 година лежала пуста сада ће морати да донесе добар род жита, као и ширу и уље. Пророчанство сликовито указује на то да ће жито, шира и уље тражити од земље хранљиве састојке и да ће земља тражити од неба да пусти кишу. А небо ће, затим, тражити од Бога кишне облаке. Све ће то бити са сврхом да се обилно збрину потребе остатка који ће се вратити. Апостоли Павле и Петар применили су Осију 2:23 на скупљање остатка духовног Израела (Римљанима 9:25, 26; 1. Петрова 2:10).
Поука за нас:
1:2-9; 3:1, 2. Замисли колико се Осија жртвовао тиме што је остао у браку из послушности Богу! Када је у питању вршење Божје воље, до које мере смо спремни да се одрекнемо личних жеља?
1:6-9. Јехова мрзи духовну прељубу, баш као што мрзи и дословну.
1:7, 10, 11; 2:14-23. Све што је Јехова прорекао о Израелу и Јуди испунило се. Јеховина реч се увек обистини.
2:16, 19, 21-23; 3:1-4. Јехова је спреман да опрости онима који се искрено кају (Немија 9:17). Попут Јехове, и ми треба да будемо саосећајни и милосрдни према другима.
„ЈЕХОВА ВОДИ ПАРНИЦУ“
„Јехова води парницу против становника земље.“ Зашто? Зато што „у земљи нема истине, ни доброте, ни знања о Богу“ (Осија 4:1). Одметнички Израелци су огрезли у преварама и крвопролићу, починили су и дослован и духовни блуд. Уместо да траже помоћ од Бога, они „зову Египат, иду у Асирију“ (Осија 7:11).
Јехова објављује своју осуду речима: „Израел ће бити прогутан“ (Осија 8:8). Краљевство Јуде такође сноси кривицу. У Осији 12:2 стоји: „Јехова има парницу с Јудом и позваће на одговорност Јакова због његових путева, платиће му по његовим делима.“ Међутим, обнова је загарантована, јер Бог обећава: „Ја ћу их откупити из руку гроба, избавићу их од смрти“ (Осија 13:14).
Одговори на библијска питања:
6:1-3 — Ко је изговорио следеће речи: „Дођите, вратимо се Јехови“? Можда су неверни Израелци подстицали једни друге да се врате Јехови. Ако је тако, они су се само претварали да се кају. Њихова доброта је била попут „јутарњих облака и попут росе која рано нестаје“ (Осија 6:4). Или је можда Осија тим речима молио народ да се врати Јехови. Шта год да је у питању, требало је да неверни припадници десетоплеменског израелског краљевства покажу искрено покајање и да се заиста врате Јехови.
7:4 — У ком смислу су прељубнички Израелци били попут „пећи пекареве“? Тиме се указује на интензитет неисправних жеља у њиховом срцу.
Поука за нас:
4:1, 6. Ако желимо да сачувамо Јеховину наклоност, морамо и даље да стичемо знање о њему и да живимо у складу с тим.
4:9-13. Јехова ће позвати на одговорност оне који чине полни неморал и учествују у обичајима криве религије (Осија 1:4).
5:1. Они који предводе у Божјем народу треба одлучно да се одупиру отпадништву. У супротном би могли навести неке да се приклоне кривој религији и тиме за њих постати попут ’замке и разапете мреже‘.
6:1-4; 7:14, 16. Лицемерно је и узалудно кајати се само речима. Да би грешник добио Божје милосрђе, мора искрено да се каје, што ће се видети по томе што се обраћа нечем „узвишеном“, то јест узвишеном начину обожавања Бога. Његова дела треба да буду у складу с Божјим високим мерилима (Осија 7:16, фуснота).
6:6. Ако неко чини грех, то је показатељ да му недостаје верна љубав према Богу. Тај недостатак се не може надокнадити никаквим духовним жртвама.
8:7, 13; 10:13. У случају идолопоклоничких Израелаца, показало се истинитим начело „шта човек посеје, то ће и пожњети“ (Галатима 6:7).
8:8; 9:17; 13:16. Пророчанства о северном краљевству испунила су се када је његову престоницу Самарију заузела Асирија (2. Краљевима 17:3-6). Можемо се поуздати да ће Бог учинити оно што је обећао (Бројеви 23:19).
8:14. Јехова је ’послао ватру у [Јудине] градове‘ 607. пре н. е. када су Вавилонци опустошили Јерусалим и Јуду, чиме се испунило пророчанство (2. Летописа 36:19). Божја реч никад не остаје неиспуњена (Исус Навин 23:14).
9:10. Премда су били предани правом Богу, Израелци су „одлазили Валу фегорском и том се Богу срамотном предавали“. Мудро је да прихватимо упозорење које нам пружа њихов лош пример и да се чувамо да не бисмо прекршили своје предање Јехови (1. Коринћанима 10:11).
10:1, 2, 12. Треба да обожавамо Бога срцем које није лицемерно. Када ’сејемо семе у праведности, жањемо милост‘.
10:5. Вет-Авен (што значи „дом зла“) јесте погрдно име дато Ветиљу (што значи „дом Божји“). Када је идолско теле из Вет-Авена било однесено у изгнанство, становници Самарије су жалили што су изгубили свој предмет обожавања. Како је бесмислено уздати се у беживотне идоле који не могу заштитити ни сами себе! (Псалам 135:15-18; Јеремија 10:3-5).
11:1-4. Јехова увек с љубављу поступа према свом народу. Подложност Богу није тешка.
11:8-11; 13:14. Јеховина реч о томе да ће га његов народ опет обожавати на исправан начин ’није се вратила к њему празна‘ (Исаија 55:11). Године 537. пре н. е., завршило се вавилонско ропство и остатак Израелаца се вратио у Јерусалим (Јездра 2:1; 3:1-3). Све што је Јехова рекао преко својих пророка непогрешиво ће се остварити.
12:6. Треба да будемо чврсто одлучни да поступамо по доброти и правди и да се увек уздамо у Јехову.
13:6. Израелци су се ’наситили и срце се њихово узвисило. Зато су заборавили Јехову‘. Треба да се чувамо било које склоности ка самоузвисивању.
„ПРАВИ [СУ] ЈЕХОВИНИ ПУТЕВИ“
Осија је молио: „Израеле, врати се Јехови, свом Богу, јер си у свом преступу посрнуо.“ Он је подстицао народ да каже Јехови: „Опрости нам кривицу и прими оно што је добро, а ми ћемо ти за узврат принети плод својих усана“ (Осија 14:1, 2).
Покајнички грешник треба да дође Јехови, да прихвати његове путеве и да му принесе жртву хвале. Зашто? Зато што су „прави Јеховини путеви и праведни су они који њима ходе“ (Осија 14:9). Како се радујемо што ће још многи ’дрхтећи доћи к Јехови и к његовој доброти у последњим данима‘! (Осија 3:5).
[Слика на 15. страни]
Осијин породични живот илуструје Јеховино поступање са Израелом
[Слика на 17. страни]
Падом Самарије 740. пре н. е., десетоплеменско израелско краљевство је престало да постоји