„Китимски бродови“ плове морима

НА ИСТОКУ Средоземља одиграле су се бројне поморске битке. Покушај себи да створиш слику једне такве битке која се одиграла пет векова пре Христа. Један изузетно покретан брод, који се звао трирема, плови пуном снагом. Око 170 веслача, који су поређани у три реда, веслају свом снагом мишића, њишући се напред-назад на кожним седиштима за која су везани.

Секући таласе при брзини од 13 до 17 километара на час, брод се брзо креће према непријатељском броду. Нападнути брод покушава да побегне. У том одлучујућем тренутку он се бори да се одржи и једна његова страна бива изложена нападу. Трирема својим бродским кљуном који је пресвучен слојем бронзе пробија најтањи део корита другог брода. Прасак поломљених дасака и звук морске воде која шикља кроз рупу која зјапи престрављује веслаче непријатељског брода. На триреми, мала група добро наоружаних војника јуриша према главном пролазу на нападнути брод. Да, неки древни бродови попут триреме су заиста били неосвојиви!

Указивања на ’Китим‘ и ’китимске бродове‘, од којих су нека била пророчанска, побуђивала су интересовање код особа које су истраживале Библију (Бројеви 24:24; Данило 11:30; Исаија 23:1). Где се тачно налазио Китим? Шта знамо о његовим бродовима? И због чега би то било занимљиво за нас?

Јеврејски историчар Флавије указао је на Китим као на „Хетимос“, повезујући га с острвом Кипром. Град Китион (то јест Цитиум), који се налазио на југоисточном делу острва, надаље повезује Китим с Кипром.  Смештен на раскршћу древних трговачких путева, Кипар је био на идеалном месту да извуче материјалну добит јер се налазио у близини морских лука источног Средоземља. Због свог геополитичког положаја био је приморан да стане на страну неке од зараћених држава чиме је постајао моћан савезник или неугодна препрека.

Кипрани и море

Археолошки докази из гробница и подводна ископавања, као и древни записи и призори на грнчарији, помажу нам да представимо себи како су изгледали бродови с Кипра. Древни Кипрани су били вешти бродоградитељи. Острво на коме су живели је било обрасло густом шумом, тако да су његови заливи били добро заштићене природне луке. Дрвеће није било сечено само за изградњу бродова, већ се користило и за топљење бакра — природног богатства по ком је Кипар био познат у древном свету.

То што је Кипар имао развијену робну размену није промакло пажњи Феничана, који су основали колоније у местима дуж њихових трговачких путева. Једно такво место био је Китион, на Кипру (Исаија 23:10-12).

Након пада Тира, неки од његових становника очигледно су нашли заклон у Китиму. Вероватно су феничански колонизатори својим поморским искуством увелико допринели кипарској поморској технологији. Стратешки положај Китиона је такође пружао заштиту за феничанске бродове.

Укљученост у прометну међународну трговину

У том периоду, трговина на источном Средоземљу није била једноставна. Драгоцена роба с Кипра превожена је бродом до Крита, Сардиније и Сицилије, као и до егејских острва. На тим локацијама су пронађени крчази и вазе с Кипра, а на Кипру је пронађено обиље фино израђене микенске грнчарије. Неки изучаваоци који су проучавали бакарне полуге пронађене на Сардинији мишљења су да оне потичу с Кипра.

Године 1982, пронађена је олупина једног брода из 14. века пре н. е., близу обале јужне Турске. Подводним ископавањима откривене су разне драгоцености  — бакарне полуге за које се верује да су с Кипра, ћилибар, ханански крчази, абоносовина, слоновске кљове, једна колекција хананског златног и сребрног накита, амулети у облику скарабеја и други предмети из Египта. Према неким изворима, проучавањем глине од које је била направљена грнчарија с тог брода, установљено је да је он вероватно потицао с Кипра.

Занимљиво је да је отприлике у исто време, за које се процењује да се десио тај бродолом, Валам у ’својој причи‘ указао на бродове с Китима (Бројеви 24:15, 24). Очигледно је да су били познати на Блиском истоку. Како су изгледали ти бродови?

Трговачки бродови

У гробницама древног кипарског града Аматуса, откривене су многе глинене макете бродова и чамаца. Оне нам пружају корисне информације о изгледу кипарских бродова, а неке од њих изложене су у музејима.

Те макете показују да су ти древни бродови очигледно били коришћени у трговини, а не за ратовање. Мањи бродови су пловили обично уз помоћ 20 веслача. Широко, дубоко корито брода је било обликовано за превоз добара и путника на кратким релацијама дуж обале Кипра. Плиније Старији спомиње да су Кипрани градили мале, лагане бродове који су пловили помоћу весала и који су имали носивост и до 90 тона.

Такође је било и великих трговачких бродова као што су они који су пронађени близу турске обале. Неки од њих су могли да преносе и до 450 тона терета на отвореном мору. Велики бродови су имали чак 50 веслача, по 25 са сваке стране брода. Били су дугачки 30 метара, а њихов јарбол је био висок преко 10 метара.

’Китимски‘ ратни бродови у библијском пророчанству

Јехова је помоћу свог светог духа дао следећу објаву: „Доћи ће бродови с обале Китима, и тлачиће Асирију“ (Бројеви 24:2, 24). Да ли се то пророчанство испунило? Како су бродови с Кипра учествовали у његовом испуњењу? Ти „бродови с обале  Китима“ нису били обични трговачки бродови који су мирно пловили по Средоземном мору, већ ратни бродови који су доносили невољу.

Како су се начини ратовања мењали, тако се мењао и првобитни изглед бродова. То је довело до настанка бржих и моћнијих бродова. Најранији кипарски ратни бродови вероватно су приказани на једној слици пронађеној у Аматусу. На њој је приказан дугачак, танак брод с крмом која је била закривљена увис и према унутра, слично као код феничанских ратних бродова. Имао је један бродски кљун и с обе стране округле штитове близу крме и према прамцу.

У осмом веку пре н. е., у Грчкој су се појавиле прве биреме (бродови с два реда весала). Ти бродови су били дуги око 24 метра и широки 3 метра. У почетку су коришћени за превоз војника док се права борба одигравала на копну. Недуго затим, увидело се да би било добро додати трећи ред весала, и за прамац брода је причвршћен кљун који је био пресвучен слојем бронзе. Тај нови брод је постао познат као трирема, о чему је било речи на почетку чланка. Овај тип брода је стекао славу током битке код Саламине (480. пре н. е.) када су Грци поразили персијску ратну морнарицу.

Касније је Александар Велики приликом освајачких похода мобилисао своју флоту трирема према истоку. Ти бродови су били саграђени за битке, али не и за дуга путовања на отвореном мору пошто су имали ограничен простор за складиштење намирница. Због тога су морали да се заустављају на егејским острвима да би обновили залихе и извршили поправке на броду. Александров циљ је био да уништи персијску флоту. Међутим, да би у томе успео прво је морао да савлада неосвојиве зидине Тира. Кипар је био успутно место за одмор.

Кипрани су пружили подршку Александру Великом током његове опсаде Тира (332. пре н. е.) обезбеђујући му флоту од 120 бродова. Три кипарска краља су предводила своје флоте и придружила се Александру. Они су учествовали у опсади Тира која је трајала седам месеци. Тир је пао и тиме се библијско пророчанство испунило (Језекиљ 26:3, 4; Захарија 9:3, 4). Да би изразио своју захвалност, Александар је доделио посебан ауторитет тим кипарским краљевима.

Величанствено испуњење

Историчар из првог века Страбон извештава да је Александар користио кипарске и феничанске бродове за своје походе на Арабију. Пошто су ти бродови били лагани и лако су се могли истоварити, за само седам дана су стигли до Тапсакуса (то јест Тапсе) на северу Сирије (1. Краљевима 4:24). Одатле је било могуће путовати низ реку до Вавилона.

Стога, једна наизглед једноставна библијска изјава имала је изванредно испуњење отприлике десет векова касније! У складу с речима из Бројева 24:24, војна машинерија Александра Великог незаустављиво је напредовала од Македоније к истоку и освајала асирску земљу и на крају поразила моћно Медо-Персијско царство.

Чак и оскудне информације које имамо о ’китимским бродовима‘ јасно указују на изванредно испуњење библијског пророчанства. Такво сведочанство историје јача наше уверење да су пророчанства која се налазе у Библији поуздана. Пошто се многа таква пророчанства односе на нашу будућност, на њих треба озбиљно да гледамо.

[Мапа на странама 16, 17]

(За комплетан текст, види публикацију)

ИТАЛИЈА

Сардинија

Сицилија

Егејско море

ГРЧКА

Крит

ЛИБИЈА

ТУРСКА

КИПАР

Китион

Тир

ЕГИПАТ

[Слика на 16. страни]

Макета једног грчког војног брода, триреме

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Слика на 17. страни]

Макета древног феничанског ратног брода, биреме

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Слика на 17. страни]

Ваза на којој је приказан један кипарски брод

[Извор]

Published by permission of the Director of Antiquities and the Cyprus Museum

[Слика на 18. страни]

Древни теретни бродови, слични онима који се спомињу у Исаији 60:9