Ништа не може зауставити ширење добре вести!

НАШ камион се приближава контролном пункту на ком се налази око 60 наоружаних мушкараца, жена и тинејџера. Неки су у униформама, а други у цивилној одећи. Многи од њих машу аутоматским оружјем. Изгледа као да чекају нас. У земљи су грађански немири.

Путујемо већ четири дана, натоварени с десет тона библијске литературе. Питамо се да ли ће нас пустити да прођемо. Да ли ће тражити новац? Колико времена ће нам требати да их уверимо да смо мирољубиви?

Један човек као да је једва дочекао да повуче обарач. Пуца у ваздух како би нас подсетио ко је овде главни. Угледавши наше мобилне телефоне, тражи да му их предамо. Када види да оклевамо, љутито замахује руком преко свог врата чиме недвосмислено показује шта ће нам се десити ако одбијемо да га послушамо. Дајемо му своје телефоне.

Изненада једна жена у униформи посеже за својим пиштољем и прилази нам. Она је „секретарица“ и такође жели да добије нешто од нас. Живот је тежак, и мали „поклон“ би јој добро дошао. Затим други војник отвара наш резервоар да би напунио свој канистер. Не обазирући се на наше негодовање, тврди да он само извршава наређења. Не можемо ништа да учинимо. Само се надамо да и други неће доћи на исту идеју.

На крају нас пуштају да прођемо и ми настављамо даље. Мој сарадник и ја смо одахнули. Било је напето, али већ смо се навикли на такве контролне пунктове. Од априла 2002. до јануара 2004, 18 пута смо путовали од луке Дуале у Камеруну до Бангија, главног града Централноафричке Републике. То путовање дуго 1 600 километара увек је пуно ризика и изненађења. a

„Много тога смо научили на овим путовањима“, објашњавају Жозеф и Емануел, возачи који редовно возе на тој линији.  „Мудро је често се молити у себи и затим остати смирен. Псалмиста је написао: ’У Бога се уздам, нећу се бојати. Шта ми може смртни човек?‘ И ми се трудимо да имамо исти став. Уверени смо да Јехова зна да је циљ нашег путовања да пренесемо поруку наде која је веома потребна“ (Псалам 56:11).

Међународна сарадња да се обезбеди духовна храна

Многи у овом делу Африке радо слушају добру вест о Божјем Краљевству. Сврха литературе коју превозимо јесте да задовољи њихове духовне потребе (Матеј 5:3; 24:14). Подружница Јеховиних сведока у Дуали, у Камеруну, редовно снабдева литературом више од 30 000 објавитеља Краљевства и заинтересованих људи који живе у Камеруну и четири суседне земље.

Та литература је већ прешла дуг пут. Већи део литературе штампа се у Енглеској, Италији, Немачкој, Финској и Шпанији. Затим се преко мора транспортује из Француске. Контејнер с библијском литературом обично стиже у луку Дуалу сваке две недеље.

Контејнер са литературом се затим ставља на камион и вози се у подружницу. Браћа која раде у Одељењу за отпрему сортирају литературу по местима где је треба испоручити. Допремити литературу до удаљених делова земље није нимало лако. Али, и то је део преношења добре вести „све до краја земље“ (Дела апостолска 1:8). Подружница рачуна на самопожртвоване добровољце који су спремни да пођу на опасан пут камионом. Тако библијска литература редовно стиже до милиона људи у централном делу Африке.

Како обично изгледа путовање

Литература се камионом допрема до Габона, Екваторијалне Гвинеје, Камеруна, Централноафричке Републике и Чада. Хајде да се придружимо возачима једног од тих камиона. Замисли да седиш поред  њих и спреми се за узбудљиво путовање које ће трајати десет или више дана.

Шест возача обављају тај посао. Морају бити јаки, способни и стрпљиви, а и лепо обучени. Обично носе афричку ношњу или кошуљу и кравату. Једном су цариници прокоментарисали: „Погледајте овај чист камион и лепо обучене возаче, баш као са слика из њихових часописа.“ Још важнија од њиховог изгледа јесте њихова спремност да иду где год је потребно да би служили другима (Псалам 110:3).

Из Дуале се креће око шест сати ујутро, одмах након изласка сунца како би се избегла саобраћајна гужва у овом пренасељеном граду. Прелазимо мост у близини Бетела и провлачимо се кроз ужурбани град, а затим се упућујемо на исток ка нашем првом одредишту — Јаундеу, главном граду Камеруна.

Свих шест возача ће вам рећи како је тешко возити камион натоварен с десет тона литературе. Прва три дана има мање проблема, пошто се иде асфалтираним путевима, мада је опет потребна потпуна концентрација. Затим изненада почиње да лије киша. Пут даље није више асфалтиран. Видљивост је смањена, клизаво је и морамо да се крећемо полако због неравног терена. Мрак полако пада. Време је да станемо, нешто поједемо и покушамо да одспавамо с ногама испруженим на командној табли. Такав је живот на оваквим путовањима!

Сутрадан рано ујутро настављамо даље. Један од возача помаже тако што будно мотри на пут. Он одмах упозорава ако смо се превише приближили ивици пута. Возачи веома добро знају да ће им бити потребни дани да би се извукли из јарка уколико случајно склизну у њега. Путеви нису ништа бољи када се пређе преко границе у Централноафричку Републику. Наредних 650 километара пролазимо кроз прелеп брежуљкасти крај, обрастао вегетацијом. Док пролазимо кроз село, машу нам деца, старији људи и мајке с бебама на леђима. Због грађанских немира, на путевима ових дана има јако мало возила, тако да људи радознало зуре у нас.

Лепа искуства

Жанвије, један од наших возача, каже нам да упркос испуњеном распореду, возачи имају обичај да застану у малим селима како би се мало одморили и поделили људима библијску литературу. Он се присећа: „У Бабуи смо увек разговарали с једним гостољубивим болничарем који је показао велико занимање за поруку о Краљевству и сваки пут бисмо кратко проучавали Библију с њим. Једног дана смо чак њему и његовој породици показали видео-касету  о Ноју. Дошли су и пријатељи и комшије, тако да је ускоро кућа била пуна људи који су нестрпљиво чекали да виде касету. Сви су чули за Ноја, а сада су могли и да одгледају његову животну причу. Било је дирљиво видети колико су они то ценили. Након тога су припремили посебан оброк да би показали своју захвалност и понудили су да преноћимо код њих. Морали смо одмах да кренемо због тога што нас је чекао још дуг пут, али били смо срећни што смо могли да пренесемо добру вест овим понизним људима.“

Други возач, Израел, присећа се шта се десило на једном другом путовању у Банги, наше садашње одредиште. „Како смо се приближавали Бангију“, прича он, „наилазили смо на све више и више барикада на путу. Срећом, многи војници су били пријатељски настројени и од раније су запамтили наш камион. Позвали су нас да седнемо с њима и радо су узели библијску литературу. Они веома цене књиге, тако да увек кад добију књигу они на њој напишу своје име, датум и име особе која им је ту књигу дала. Неки војници имају рођаке који су Сведоци и то је још један разлог због ког су пријатељски расположени.“

Жозеф, најискуснији међу возачима, каже шта он сматра врхунцем таквих путовања — пристизање у одредиште. Он се сећа једног путовања и каже: „Када смо били на само неколико километара од Бангија, јавили смо браћи телефоном да ускоро стижемо. Они су нас пратили кроз град и помогли нам да обавимо још неке формалности. Када смо стигли, сви у Бетелу су дошли и срдачно нас изгрлили. Дошла су и браћа из оближњих скупштина да би нам помогла и за само неколико сати смо истоварили и сложили у складиште на стотине кутија с Библијама, књигама, брошурама и часописима.“

Жозеф још каже: „Понекад се у нашем товару налази и одећа, обућа и дечје ствари као хуманитарна помоћ за суседну Демократску Републику Конго. Какво је задовољство видети захвалну браћу са осмехом на лицу!“

Након једнодневног одмора, припремамо наш камион и враћамо се истим путем. Очекују нас проблеми, али лепа искуства која смо доживели далеко надмашују све потешкоће.

Није нимало лако прелазити велике раздаљине по лошим путевима, поготово ако се сручи киша, ако пукне гума или се камион поквари. Насилни војници представљају сталну претњу. Међутим, за возаче нема веће радости од тога да учествују у преношењу добре вести о Краљевству у удаљене делове Африке и да виде како она утиче на живот људи до којих стиже.

На пример, захваљујући тој испоруци литературе, један човек који живи на селу у једном забаченом делу Централноафричке Републике, у близини границе са Суданом, сада може да чита савремени превод Библије. Његова жена проучава нова издања Куле стражаре, а деци користи књига Учи од Великог Учитеља. b Они и многи други људи који живе на селу добијају духовну храну, баш као и њихова хришћанска браћа у многим великим градовима. То је заиста разлог за велику радост!

[Фусноте]

[Мапе/Слика на 9. страни]

(For fully formatted text, see publication)

КАМЕРУН

Дуала

ЦЕНТРАЛНОАФРИЧКА РЕПУБЛИКА

Банги

[Слика на 9. страни]

Жозеф

[Слика на 9. страни]

Емануел

[Слика на 10. страни]

Подружница у Централноафричкој Републици, у Бангију

[Слика на 10. страни]

Истоваривање камиона у Бангију