Реагуј на своју савест

„Чистима је све чисто, а упрљанима и безвернима ништа није чисто“ (ТИТУ 1:15)

1. Како је Павле био укључен у збивања у скупштинама на Криту?

 КАДА је апостол Павле завршио треће мисионарско путовање, био је ухапшен и на крају одведен у Рим, где је две године био у притвору. Шта је радио када је био ослобођен? После неког времена отишао је на острво Крит заједно са Титом коме је написао: „Оставио сам те на Криту да исправиш оно што је мањкаво и да именујеш старешине по градовима“ (Титу 1:5). То што је Тит радио подразумевало је сарадњу с људима чија је савест исправно или неисправно реаговала.

2. Који је проблем Тит морао да реши на Криту?

² Павле је дао савет Титу у вези са условима које неко треба да испуни да би био скупштински старешина и затим је истакао да је било „много непокорних, оних који говоре бескорисне речи и оних који обмањују ум“. Они су ’поткопавали веру читавих породица учећи оно што не би требало‘. Тит је морао да их ’строго укорава‘ (Титу 1:10-14; 1. Тимотеју 4:7). Павле је рекао да су им ум и савест „упрљани“, баш као што би и једна фина тканина могла бити нечим исфлекана (Титу 1:15). Неки од тих људи су можда пореклом били Јудејци јер су се ’држали обрезања‘. У данашњим скупштинама нема људи који би се залагали за тако нешто, али на основу савета који је Павле дао Титу ипак можемо доста тога научити о савести.

Они чија је савест упрљана

3. Шта је Павле написао Титу о савести?

³ Запази у каквом је контексту Павле споменуо савест. „Чистима је све чисто, а упрљанима и безвернима ништа није чисто, него су им упрљани и ум и савест. Они тврде да познају Бога, али га се одричу својим делима.“ Очигледно је да су и у то време неки морали да код себе нешто мењају да би били „здрави у вери“ (Титу 1:13, 15, 16). Њихов проблем је био у томе што нису знали да одвагну шта је чисто а шта нечисто, а то се тицало њихове савести.

4, 5. Какав су погрешан став имали неки у скупштинама на Криту и како је то утицало на њих?

⁴ Хришћанско водеће тело је више од десет година пре тога закључило да обрезање више није услов да би неко служио истинитом Богу, и о томе је известило скупштине (Дела апостолска 15:1, 2, 19-29). Међутим, неки Крићани су се и даље ’држали обрезања‘. Отворено су изразили неслагање с водећим телом „учећи оно што не би требало“ (Титу 1:10, 11). Због тако искривљеног начина размишљања можда су се залагали за поштовање прописа из Закона што се тиче хране и обредне чистоће.  Можда су и преувеличавали оно што Закон каже, као што су то чинили њихови претходници у Исусово време, и прихватали јудејска предања и људске заповести (Марко 7:2, 3, 5, 15; 1. Тимотеју 4:3).

⁵ Такав начин размишљања је негативно утицао на њихову способност расуђивања и на осећај за моралне вредности, то јест на њихову савест. Павле је написао: „Упрљанима и безвернима ништа није чисто.“ Њихова савест се толико извитоперила да више није била поуздан водич што се тиче њихових поступака и процена. Осим тога, осуђивали су сухришћане због неких личних ствари у којима је могуће да један хришћанин донесе сасвим другачију одлуку од неког другог. У том погледу, ти Крићани су сматрали нечистим оно што у суштини није било нечисто (Римљанима 14:17; Колошанима 2:16). Иако су тврдили да познају Бога, њихова дела су говорила другачије (Титу 1:16).

„Чистима је све чисто“

6. Које две врсте људи је Павле споменуо?

⁶ Како и нама лично може користити оно што је Павле написао Титу? Запази какву супротност налазимо у следећој изјави: „Чистима је све чисто, а упрљанима и безвернима ништа није чисто, него су им упрљани и ум и савест“ (Титу 1:15). Павле сигурно није хтео да каже да је једном хришћанину који је морално чист апсолутно све чисто и дозвољено. У то можемо бити сигурни зато што је он у једној другој посланици јасно рекао да блудници, идолопоклоници, они који се баве спиритизмом и други „неће наследити Божје краљевство“ (Галатима 5:19-21). Зато морамо закључити да је Павле уопштено изнео чињенице о две врсте људи, о онима који су у моралном и духовном смислу чисти и о онима који то нису.

7. Шта је према Јеврејима 13:4 забрањено и које се питање може појавити?

⁷ Оно што један хришћанин који жели да угоди Богу не сме да ради није ограничено само на оно што Библија изричито забрањује. Погледајмо као пример следећу јасну изјаву: „Брак нека буде частан код свих и брачна постеља нека буде неокаљана, јер ће Бог судити блудницима и прељубницима“ (Јеврејима 13:4). Чак и они који нису хришћани и који не знају ништа о Библији могу закључити да овај стих забрањује прељубу. Из овог стиха, као и из других библијских стихова јасно се види да Бог забрањује полне односе између особа које нису у браку. Међутим, да ли је исправно да се две невенчане особе упуштају у орални секс? Многи тинејџери тврде да је то безопасна забава зато што то у ствари и није полни однос. Може ли један хришћанин сматрати да орални секс спада у нешто чисто?

8. Како се хришћани разликују од многих људи у овом свету што се тиче гледишта о оралном сексу?

 ⁸ Стихови из Јеврејима 13:4 и 1. Коринћанима 6:9 потврђују да Бог осуђује и прељубу и блуд (грчки: порниа). Шта је блуд? Грчки израз се односи на бесрамну употребу полних органа било на природан било на изопачен начин. Подразумева све облике недозвољених полних односа изван брака склопљеног у складу са Светим писмом. Зато обухвата и орални секс, упркос чињеници да је многим тинејџерима широм света представљено да то спада у нешто прихватљиво или су можда сами дошли до таквог закључка. Прави хришћани се не воде размишљањем и поступцима оних који „говоре бескорисне речи и оних који обмањују ум“ (Титу 1:10). Они се држе високих мерила Светог писма. Не оправдавају упуштање у орални секс, већ схватају да је то према Библији блуд, порниа, и у складу с тим обликују своју савест a (Дела апостолска 21:25; 1. Коринћанима 6:18; Ефешанима 5:3).

Другачија савест, другачије одлуке

9. Каква је улога савести ако је „све чисто“?

⁹ Али шта је Павле мислио када је рекао да је ’чистима све чисто‘? Он је говорио о хришћанима који су свој начин размишљања и своју савест ускладили с Божјим мерилима која се налазе у његовој надахнутој Речи. Такви хришћани схватају да у многим стварима које Бог није директно забранио има простора за различита мишљења међу верницима. Уместо да суде другима они сматрају „чистим“ оно што Бог није забранио. Не очекују да сви други размишљају исто као и они о неким аспектима живота о којима Библија не даје нека специфична упутства. Погледајмо неке примере.

10. Како неко венчање или сахрана могу представљати проблем?

¹⁰ Има много породица у којима је један брачни друг постао Јеховин сведок док други није (1. Петрова 3:1; 4:3). То може донети различите изазове у ситуацијама као што су рецимо венчања или сахране рођака. Замисли једну нашу сестру чији муж још увек има другачије религиозно опредељење. Један његов рођак ће се венчати, а венчање ће се обавити у цркви. (Или је можда умро неки рођак или родитељ и церемонија око сахране ће се обавити у цркви.) Позвани су, и супруг жели да његова супруга иде с њим. Шта каже њена савест о томе да ли треба да иде? Шта ће урадити? Замисли следеће две могућности.

11. Објасни како једна наша сестра можда размишља о томе да ли да оде на венчање у цркви и до ког закључка долази?

¹¹ Лидија размишља о озбиљној библијској заповести: ’Изађите из Вавилона Великог‘, светског царства криве религије (Откривење 18:2, 4). Некада је припадала цркви у којој ће се обавити венчање и зна да ће током церемоније сви присутни бити позвани да учествују у неким религиозним обичајима као што су молитва, певање или неки гестови. Она не жели да учествује у томе и чак не жели ни да присуствује тој церемонији јер сматра да би то угрозило њену беспрекорност. Лидија поштује свог мужа и жели да га подупире јер је он према Библији њен поглавар. Али ипак не жели да прекрши библијска начела (Дела апостолска 5:29). Зато тактично објашњава свом супругу да она једноставно не може да присуствује том скупу чак и ако он реши да буде тамо. Може чак споменути и то да њему лично може бити непријатно уколико она буде с њим а не буде хтела да учествује у неким обичајима, и да је зато за њега најбоље да она не иде. Она ће имати чисту савест због те одлуке.

12. Како неко може размишљати о позиву да присуствује венчању у цркви и како може поступити?

 ¹² Јована се суочава с практично истом дилемом. Она поштује мужа, жели да остане верна Богу и реагује на своју савест која је обликована према Библији. Након што је размишљала о истим питањима о којима је размишљала и Лидија, Јована уз молитву разматра „Питања читалаца“ из Куле стражаре од 15. маја 2002. Она се присећа да су се три Јеврејина повиновала заповести да буду на месту где се вршило идолопоклонство, али су остали беспрекорни јер нису учествовали у идолопоклонству (Данило 3:15-18). Она одлучује да пође са својим мужем али да не учествује у религиозним обичајима, и тиме поступа у складу са својом савешћу. Тактично али конкретно објашњава свом мужу шта на основу своје савести може, а шта не може да учини. Јована се нада да ће он увидети разлику између праве и криве религије (Дела апостолска 24:16).

13. Зашто не треба да нам смета то што су две хришћанке донеле различите одлуке?

¹³ Да ли чињеница да су ове две хришћанке донеле различите одлуке наводи на помисао да уопште није важно шта неко ради или да једна од њих две сигурно нема толико изоштрену савест? Не. Лидија је на основу ранијег искуства с музиком и обележјима црквених церемонија сматрала да би присуствовање томе било првенствено опасно за њу. Ранији разговори с мужем о религиозним питањима можда су такође утицали на њену савест. Зато је сигурна да је одлука коју је донела најбоља за њу.

14. Шта хришћани не смеју заборавити када је реч о личним одлукама?

¹⁴ Да ли је Јована донела погрешну одлуку? Није на другима да то процењују. Не треба да је осуђују нити критикују зато што је одлучила да присуствује том догађају али не и да учествује у религиозним церемонијама. Не заборавимо Павлов савет о личним одлукама што се тиче тога да ли јести или не јести неку храну: „Ко једе, нека не презире онога ко не једе, а ко не једе, нека не осуђује онога ко једе... Његов господар одлучује да ли ће он стајати или пасти. А стајаће, јер га Јехова може подржати“ (Римљанима 14:3, 4). Ниједан прави хришћанин сигурно не жели да подстиче некога да игнорише своју исправно обликовану савест, јер би то било исто што и игнорисање гласа који преноси спасоносну поруку.

15. Зашто треба озбиљно узети у обзир савест и осећања других?

¹⁵ Обе хришћанке из ове приче треба да узму у обзир и још неке факторе, јер један фактор утиче на друге. Павле нам је дао следећи савет: „Одлучите да не стављате  пред брата нешто због чега би се могао спотаћи или посрнути“ (Римљанима 14:13). Лидија зна да су сличне ситуације изазвале проблеме у скупштини или у њеној породици, а и оно што ради веома утиче на њену децу. За разлику од ње, Јована зна да сличне одлуке нису узнемириле њену скупштину ни њену породицу. Сви ми треба да схватимо — као што су то схватиле и ове две жене — да исправно обликована савест узима у обзир какав утисак остављамо на друге. Исус је рекао: „Али ко поколеба у вери једног од ових малих који верују у мене, боље би му било да му се око врата обеси млински камен који окреће магарац и да потоне у морску дубину“ (Матеј 18:6). Ако особа игнорише могућност да својим поступком некога поколеба у вери, можда има упрљану савест као што су је имали и неки хришћани на Криту.

16. Које промене с временом можемо очекивати код једног хришћанина?

¹⁶ Један хришћанин треба у духовном смислу и даље да напредује, као што треба да напредује и у томе како слуша и како реагује на своју савест. Замислимо Марка, једног брата који се недавно крстио. Савест му говори да треба да се клони небиблијских обичаја у којима је раније учествовао, а који су можда укључивали идоле или крв (Дела апостолска 21:25). У ствари, он сада веома опрезно избегава све што чак и сасвим мало личи на оно што Бог забрањује. С друге стране, збуњен је што неки рецимо не гледају неке телевизијске емисије или не раде нешто друго што он сматра прихватљивим.

17. Објасни како време и духовни напредак могу утицати на савест и одлуке једног хришћанина.

¹⁷ Током времена Марко је стекао више знања и приближио се Богу (Колошанима 1:9, 10). Какав је резултат тога? Његов унутрашњи глас се прилично усавршио. Сада више слуша своју савест и пажљивије одмерава библијска начела. У ствари, он схвата да оно што „сасвим мало личи на оно што Бог забрањује“ и што је избегавао, у ствари није у супротности с Божјим начином размишљања. Осим тога, пошто све боље примењује библијска начела и спремније реагује на савест која је у међувремену исправно обликована, Марко сада избегава емисије које је раније сматрао прихватљивим. Да, његова савест је изоштрена (Псалам 37:31).

18. Због чега смо срећни?

¹⁸ У скоро свим скупштина има особа које се налазе на различитим нивоима хришћанске зрелости. Неки су нови у вери. Можда њихова савест скоро уопште не реагује на нека питања, али је зато и сувише гласна када је реч о нечем другом. Таквима можда треба време и помоћ да би се прилагодили Јеховином вођству и да би реаговали на савест која је у међувремену исправно обликована (Ефешанима 4:14, 15). На срећу, у тим истим скупштинама вероватно има много оних који доста знају, који су искусни у примењивању библијских начела и чија савест је у великој мери усклађена с Божјим начином размишљања. Стварно смо срећни што смо у друштву таквих ’чистих‘ особа које сматрају да је у моралном и духовном смислу чисто оно што је угодно Господу! (Ефешанима 5:10). Нека нам свима буде циљ да до те мере напредујемо и да сачувамо савест која је у складу с добрим познавањем истине и с оданошћу Богу (Титу 1:1).

[Фуснота]

Како би одговорио?

• Зашто су неки хришћани на Криту имали упрљану савест?

• Како је могуће да две особе које имају исправно обликовану савест донесу различите одлуке?

• Шта током времена треба да се дешава с нашом савешћу?

[Питања за разматрање]

[Мапа на 26. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Сицилија

ГРЧКА

Крит

МАЛА АЗИЈА

Кипар

СРЕДОЗЕМНО МОРЕ

[Слика на 28. страни]

Две особе које се налазе у сличним ситуацијама могу донети различите одлуке