Слушај свој унутрашњи глас

„Незнабошци, који немају [Божји] закон, по природи [се] држе онога што је у закону“ (РИМЉАНИМА 2:14)

1, 2. (а) Шта су многи људи учинили за друге? (б) Који библијски примери говоре о поступцима у корист других?

 ЈЕДАН двадесетогодишњи младић је у подземној железници доживео епилептични напад и пао на шине. Кад је један човек то видео, пустио је своје две ћерке које је држао за руке и скочио за њим. Гурнуо је тог младића у простор између шина и својим телом га заштитио од воза који се уз шкрипу кочница зауставио изнад њих. Неки би овог спасиоца назвали херојем, али он је рекао: „Треба урадити оно што је исправно. Ја сам учинио само једно добро дело. Нисам тражио ни признање ни славу.“

² Можда и ти знаш некога ко је преузео на себе неки ризик да би помогао другима. Током Другог светског рата многи су то чинили тако што су скривали прогоњене. Сетимо се и онога што су доживели апостол Павле и још 275 људи када им се брод насукао на Малти, близу Сицилије. Становници острва су притекли у помоћ тим странцима и показали према њима „посебну љубазност“ (Дела апостолска 27:27–28:2). Можемо навести и пример израелске девојчице, која можда није ризиковала свој живот, али је ипак показала искрену заинтересованост за добробит једног од сиријских освајача (2. Краљевима 5:1-4). Сетимо се и Исусове добро познате приче о милосрдном Самарићанину. Свештеник и Левит се нису обазирали на полумртвог Јудејца, али Самарићанин му је притекао у помоћ. Ова прича већ вековима утиче на људе у многим деловима света (Лука 10:29-37).

3, 4. Да ли се људска несебичност уклапа у теорију еволуције?

³ Истина, ми живимо у ’нарочито тешким временима‘. Многи су „окрутни“ и „без љубави према доброти“ (2. Тимотеју 3:1-3). Па ипак, зар нисмо запазили нека добра дела, а можда смо и лично имали користи од њих? Склоност ка томе да се помаже другима, чак и уз велике личне жртве, толико је уобичајена да су је неки назвали „човечност“.

⁴ Таква спремност да се помогне другима, чак и уз велике личне жртве, може се видети у свим расама и културама, и то сведочи против тврдње да је човек еволуирао по законима џунгле, по принципу да „најјачи опстају“. Франсис Колинс, генетичар који је предводио тим стручњака који покушава да одгонетне људски геном (ДНК), рекао је следеће: „Несебичност представља највећи проблем за еволуционисте... Она се не може објаснити тежњом појединих себичних гена да овековече себе.“ Он је такође рекао: „Неки људи се жртвују за оне који не припадају њиховој групи и с којима немају апсолутно ништа заједничко... То се очигледно не може објаснити Дарвиновом теоријом.“

„Глас савести“

5. Шта се код људи често може приметити?

⁵ Доктор Колинс истиче још један аспект несебичности: „Глас савести нам каже да помогнемо другима чак и ако не  добијамо ништа за узврат.“ a Он је споменуо савест, што нас може подсетити на чињеницу коју је апостол Павле истакао: „Кад се незнабошци, који немају закон, по природи држе онога што је у закону, онда су они сами себи закон, премда немају закон. Они показују да је оно што налаже закон записано у њиховом срцу, а о томе сведочи и њихова савест и у својим мислима бивају оптужени или пак оправдани“ (Римљанима 2:14, 15).

6. Зашто су сви људи одговорни Створитељу?

⁶ У својој посланици упућеној Римљанима, Павле је рекао да су људи одговорни Богу јер се његово постојање и особине виде у ономе што је створено. Тако је „још од стварања света“ (Римљанима 1:18-20; Псалам 19:1-4). Додуше, многи се не обазиру на Створитеља и разуздано живе. Али Божја воља је да људи спознају његову праведност и да се покају за своје лоше поступке (Римљанима 1:22–2:6). Израелци су имали веома добар разлог да то чине — добили су Божји закон преко Мојсија. Требало је да чак и они који нису имали „Божје свете објаве“ признају да Бог постоји (Римљанима 2:8-13; 3:2).

7, 8. Колико је уобичајен осећај за правду и на шта то указује?

⁷ Уверљив разлог због чега сви треба да признају Бога и да поступају у складу с тим јесте њихов унутрашњи осећај за то шта је исправно, а шта неисправно. Наш осећај за правду показује да имамо савест. Замисли следећу ситуацију: нека деца чекају да дођу на ред да се љуљају. Затим једно дете иде преко реда, не обазирући се на остале који чекају. Многи се буне и говоре: ’То није фер!‘ А сада се запитај: ’Како то да су многа деца спонтано показала да имају осећај за правду?‘ То што су реаговала показује да имају унутрашњи осећај за моралне вредности. Павле је написао: „Кад се незнабошци, који немају закон, по природи држе онога што је у закону.“ Није рекао „ако се“, као да се то ретко дешава. Рекао је „кад се“, указујући тиме на учесталост радње. У ствари, људи се „по природи држе онога што је у закону“, што значи да их унутрашњи осећај за моралне вредности покреће да поступају у складу с оним што налазимо у Божјем писаном закону.

⁸ То се могло видети у многим земљама. Један професор с Кембриџа написао је да су закони Вавилонаца, Египћана и Грка, као и аустралијских Абориџина и староседелаца Америке „осуђивали тлачење, убиство, издају и лаж, и подстицали на чињење добра старима, деци и болеснима“. А др Колинс је написао: „Изгледа да је појам исправног и неисправног уобичајен међу свим припадницима људског рода.“ Зар те то не подсећа на оно што пише у Римљанима 2:14?

Како твоја савест реагује?

9. Шта је савест и како ти може помоћи пре него што нешто урадиш?

⁹ Библија показује да је савест унутрашњи осећај који нам омогућује да сагледамо и проценимо своје поступке. Она је попут неког унутрашњег гласа који нам говори да ли је оно што радимо исправно или није. Павле је говорио о свом унутрашњем гласу када је рекао: „Моја савест сведочи са мном у светом духу“ (Римљанима 9:1). На пример, тај глас може говорити пре него што нешто урадимо, док још размишљамо да ли је добро да нешто урадимо или није. Савест ти може помоћи да процениш неки будући поступак и може ти наговестити како ћеш се осећати ако то урадиш.

10. Када савест обично ступа на сцену?

¹⁰ Међутим, много је уобичајеније да савест ступи на сцену након што смо  нешто урадили. Када је Давид бежао од краља Саула био је у ситуацији да учини нешто чиме би показао непоштовање према Божјем помазаном краљу, и то је и учинио. Након тога „срце је почело да га осуђује“ (1. Самуилова 24:1-5; Псалам 32:3, 5). У том извештају није употребљена реч „савест“, али Давид је осећао управо реакцију своје савести. Свако од нас је барем некад осетио пецкање савести. Нешто смо урадили, а затим смо били узнемирени због тога. Неке људе је толико мучила савест што нису платили порез да су на крају ипак платили свој дуг. Други су морали да признају свом брачном другу да су починили прељубу (Јеврејима 13:4). Али осећај задовољства и мира наступа онда када неко поступа у складу са својом савешћу.

11. Зашто може бити опасно да једноставно дозволимо савести да нас води? Објасни.

¹¹ Да ли онда једноставно можемо дозволити савести да нас води? Добро је слушати своју савест, али треба имати на уму да нас она понекад може озбиљно преварити. Глас нашег ’унутрашњег човека‘ може нас обманути (2. Коринћанима 4:16). Погледајмо један пример. Библија нам говори о Стефану, једном богобојазном Христовом ученику који је био „пун доброте и силе“. Неки Јудејци су извели Стефана из Јерусалима и каменовали га док није умро. Савле (који је касније постао апостол Павле) стајао је у близини и „одобравао његово убиство“. Изгледа да су ти Јудејци били толико сигурни да исправно поступају да их савест уопште није узнемиравала. Мора да се и Савле тако осећао јер је „био испуњен претњом и силном жељом да побије Господове ученике“. Очигледно је да његова савест није исправно реаговала (Дела апостолска 6:8; 7:57–8:1; 9:1).

12. Шта може утицати на нашу савест?

¹² Шта је могло утицати на Савлову савест? Можда људи с којима се дружио. Многи од нас су телефоном разговарали с неким човеком чији је глас звучао веома слично гласу његовог оца. Син је сигурно наследио боју гласа од свог оца, али је можда од њега попримио и начин изражавања. Слично томе, на Савла је можда утицало дружење с Јудејцима који су мрзели Исуса и противили се његовим учењима (Јован 11:47-50; 18:14; Дела апостолска 5:27, 28, 33). Да, људи с којима се Савле дружио утицали су на његов унутрашњи глас, то јест на његову савест.

13. Како средина може утицати на нечију савест?

¹³ На савест такође може утицати култура или средина у којој неко живи, баш као што средина утиче на некога да говори неким акцентом или дијалектом (Матеј 26:73). Тако је било и с древним Асирцима. Били су познати као војнички народ, и на рељефима су приказани како муче заробљенике (Наум 2:11, 12; 3:1). У Јонино време Нинивљани су били описани као људи који „не знају шта је десно, а шта лево“. Они у ствари нису имали исправна мерила по којима би судили шта је прикладно, а шта неприкладно с Божјег становишта. Замисли како је та средина могла утицати на савест некога ко је одрастао у Ниниви! (Јона 3:4, 5; 4:11). На сличан начин и данас на глас нечије савести могу утицати ставови средине у којој та особа живи.

Изоштрити своју савест

14. Како се на нашу савест одражава оно што пише у Постанку 1:27?

¹⁴ Јехова је Адаму и Еви дао савест као дар, а ми смо нашу савест наследили од њих. У Постанку 1:27 каже се да су људи створени по Божјој слици. То не подразумева физичку сличност с Богом, јер је он дух, а ми смо бића од крви и меса. Ми смо створени по Божјој слици у том смислу што у себи носимо његове особине, укључујући и осећај за моралне вредности, то јест савест. Та чињеница показује да постоји један начин на који можемо побољшати  своју савест и учинити је поузданијом. А тај начин је да што више учимо о Створитељу и да му се што више приближимо.

15. Како нам може користити то што све боље упознајемо нашег Оца?

¹⁵ Библија показује да је Јехова на неки начин Отац свих нас (Исаија 64:8). Верни хришћани се могу обратити Богу као Оцу без обзира на то да ли се надају да ће живети на небу или у рају на земљи (Матеј 6:9). Треба да имамо жељу да се што више приближимо нашем Оцу и да тако прихватимо његова гледишта и мерила (Јаков 4:8). Многе то једноставно не интересује. Они су попут Јудејаца којима је Исус рекао: „Ви никада нисте чули његов глас нити сте видели његов лик, а ни његова реч не остаје у вама“ (Јован 5:37, 38). Ми никада нисмо дословно чули Божји глас, али ипак знамо како Бог размишља јер имамо његову Реч и зато можемо бити попут њега и размишљати као и он.

16. Како нам извештај о Јосифу показује колико је важно обликовати и слушати своју савест?

¹⁶ Извештај о Јосифу док је био у Петефријевом дому то потврђује. Петефријева жена је покушала да заведе Јосифа. Премда је он живео у време када још ниједна библијска књига није била написана нити су биле дате Десет заповести, Јосиф се одупро њеном завођењу и рекао: „Како бих онда могао да учиним тако велико зло и да згрешим Богу?“ (Постанак 39:9). Он није тако реаговао да би угодио својој породици; они су ионако живели далеко. Он је у суштини желео да угоди Богу. Јосиф је знао Божје мерило за брак — један човек и једна жена, две особе као „једно тело“. Вероватно је чуо како се Авимелех осећао када је сазнао да је Ребека удата — да би било погрешно да ју је узео и да би нанео зло свом народу. Јехова је благословио исход тог догађаја чиме је показао какво је његово гледиште о  прељуби. Све то је вероватно изоштрило Јосифову урођену савест и подстакло га да се не упусти у полни неморал (Постанак 2:24; 12:17-19; 20:1-18; 26:7-14).

17. Зашто смо ми у бољој ситуацији од Јосифа када је реч о томе да се трудимо да будемо попут нашег Оца?

¹⁷ Наравно, ми смо данас у бољој ситуацији. Имамо целокупну Библију из које сазнајемо како наш Отац размишља и шта осећа, које поступке одобрава, а које забрањује. Што више познајемо Библију то ћемо бити ближи и сличнији Богу. Тако ће глас наше савести вероватно бити све ближи размишљању нашег Оца. Тај глас ће бити у све већем складу с његовом вољом (Ефешанима 5:1-5).

18. Шта можемо учинити да би наша савест била поузданија упркос нашој прошлости?

¹⁸ Шта рећи о утицају средине на нашу савест? На нас могу утицати размишљање и поступци наших рођака и средине у којој смо одрасли. Зато сигнал који нам шаље савест може бити пригушен или изобличен. Она говори „акцентом“ људи око нас. Истина, ми не можемо променити своју прошлост. Међутим, можемо одлучити да изаберемо пријатеље и средину који ће на позитиван начин утицати на нашу савест. Важан корак у томе јесте да редовно будемо с преданим хришћанима који већ дуго настоје да буду попут њиховог Оца. Скупштински састанци, укључујући дружење пре и после њих, пружају одличну прилику за то. Можемо запазити библијски начин размишљања и реакције сухришћана, као и њихову спремност да слушају своју савест која одражава Божји начин размишљања и поступања. То нам с временом може помоћи да своју савест ускладимо с библијским начелима, чиме ћемо бити још сличнији Богу. Када свој унутрашњи глас ускладимо с начелима нашег Оца и када смо изложени добром утицају сухришћана, наша савест ће бити поузданија и радије ћемо слушати шта нам она каже (Исаија 30:21).

19. Који аспекти савести још заслужују нашу пажњу?

¹⁹ Међутим, неки свакодневно морају да реагују на глас своје савести. Следећи чланак ће се бавити неким ситуацијама у којима се хришћани налазе. Разматрањем таквих ситуација још јасније ћемо видети каква је улога наше савести, зашто се савест може разликовати од особе до особе и како можемо још боље реаговати на тај унутрашњи глас (Јеврејима 6:11, 12).

[Фуснота]

Шта си научио?

• Зашто људи у свим деловима света имају осећај за исправно и неисправно, то јест савест?

• Зашто треба да пазимо да не дозволимо да нас води само наша савест?

• Како можемо изоштрити своју савест?

[Питања за разматрање]

[Слике на 23. страни]

Давида је пекла савест...

али Савла из Тарса није

[Слика на 24. страни]

Своју савест можемо обликовати