Да ли користиш прилике да другима говориш о својој вери?

„ДА ЛИ постоји апсолутна истина?“ То је била тема једног државног такмичења у писању литерарних радова које је одржано у Пољској. У упутствима за писање тог састава је стајало: „Није нам потребна апсолутна истина. Никоме није потребна. У ствари, апсолутна истина и не постоји.“ Агата, 15-годишња ученица средње школе, која је Јеховин сведок, одлучила је да искористи ову прилику да би другима пренела оно у шта верује.

Док се припремала за писање састава, Агата се прво помолила Јехови за вођство и затим почела да сакупља материјал на задату тему. У Кули стражари од 1. јула 1995. пронашла је мисли које су говориле о овој теми. У свом саставу она је цитирала питање које је Понтије Пилат поставио Исусу: „Шта је истина?“ (Јован 18:38). Запазила је да је у том питању био очигледан циничан став, као да је у ствари било речено: ’Истина? Шта је то? Истина не постоји!‘ Агата је затим написала: „Пилатово питање ме подсећа на упутства за писање овог састава.“

Следеће о чему је писала био је развој релативизма — схватања да оно што је истина за једну особу, за другу може бити неистина и да обе могу бити „у праву“. Поставила је питања попут овог: „Ко би се од нас усудио да уђе у авион уколико не би био сигуран да су закони аеродинамике апсолутна истина?“ Затим је указала на Библију, рекавши: „Поуздање у Божју Реч чврсто се заснива на чињеницама које се могу проверити.“ Она је изразила своје надање да ће особе које искрено трагају за апсолутном истином имати довољно стрпљења да је нађу.

Агата је освојила једну посебну диплому и имала је прилику да пред целим разредом одржи једну презентацију. Неколико Агатиних школских другова је прихватило понуду да с њом проучава Библију. Њој је драго што је искористила ову прилику да би с другима разговарала о својој вери. Из овога видимо да спремност да у свакој прилици говоримо о својој вери може довести до добрих резултата. Које се прилике за то теби пружају?