’Обуците се у понизност‘

ОН ЈЕ долазио из чувеног града. Био је римски грађанин и вероватно је потицао из угледне породице. Тај човек, Савле, добио је најбоље могуће образовање које је постојало у првом веку наше ере. Говорио је најмање два језика и припадао познатој јеврејској религиозној групи, фарисејима.

Савле је вероватно био поучен да с презиром гледа на обичан народ и да се дичи својом праведношћу (Лука 18:11, 12; Дела апостолска 26:5). Фарисеји су се понашали надмоћно, волели су истакнутост и ласкаве титуле (Матеј 23:6, 7; Лука 11:43). Дружење с таквим људима је утицало на Савла па је вероватно и он био арогантна особа. Знамо да је био ватрени прогонитељ хришћана. Годинама касније, када је постао познат као апостол Павле, за себе је рекао да је био „хулник, прогонитељ и дрзник“ (1. Тимотеју 1:13).

Савле је постао хришћанин, апостол Павле, и потпуно је променио своју личност. Као апостол, он је понизно рекао да је ’најмањи од свих светих‘ (Ефешанима 3:8). Био је делотворан јеванђелизатор, али није себи приписивао заслугу за то. Уместо тога, сву част је исказивао Богу (1. Коринћанима 3:5-9; 2. Коринћанима 11:7). Управо је он сухришћанима саветовао: „Обуците се у најдубљу самилост, доброту, понизност, благост и дуготрпљивост“ (Колошанима 3:12).

Да ли се овај савет може применити у нашем 21. веку? Да ли вреди бити понизан? Може ли понизност заиста бити показатељ снаге?

Да ли је Свемоћни Створитељ понизан?

Сваки пут када се говори о понизности треба  узети у обзир Божје гледиште о томе. Зашто? Зато што је он Врховни Владар и наш Створитељ. У односу на њега, ми морамо признати наша ограничења. Ми зависимо од њега. „Свемоћни је за нас недокучив. Узвишен је у сили својој“, рекао је древни мудрац Елијуј (Јов 37:23). При самој помисли на огроман свемир који нас окружује осећамо се понизно! „Подигните очи и гледајте!“, позива пророк Исаија. „Ко је све то створио? Онај који војску њихову изводи на број, и све их по имену зове. Због његове огромне моћи и велике силе не изостаје ниједно“ (Исаија 40:26).

Осим што је свемоћан, Јехова Бог је понизан. Краљ Давид се молио: „Ти ми дајеш свој штит спасења, понизност ме твоја великим чини“ (2. Самуилова 22:36). Бог је понизан у том смислу што брине за незнатне људе који се труде да му угоде и поступа милосрдно према њима. Сликовито говорећи, Јехова се с небеса сагиње како би чинио добро онима који га се боје (Псалам 113:5-7).

Надаље, Јехова цени ту особину код својих слугу. Апостол Петар је написао: „Бог [се] супротставља охолима, а незаслужену доброту показује понизнима“ (1. Петрова 5:5). Говорећи о томе како Бог гледа на понос, један библијски писац је написао: „Ко је поносан у срцу, одвратан је Јехови“ (Пословице 16:5). Како понизност може бити показатељ снаге?

Шта понизност није

Бити понизан није исто што и бити понижен. У неким старим културама, понизне особе изједначаване су са робовима — покорним, бедним, презира вредним људима. Насупрот томе, Библија наглашава да понизност доноси част. На пример, мудри библијски писац је забележио: „Понизност и страх од Јехове доносе богатство, част и живот“ (Пословице 22:4). А у Псалму 138:6 стоји: „Јехова [је] високо, а ипак види понизнога, а охолога познаје само издалека.“

Ако је неко понизан, то не значи да је лишен неких способности или достигнућа. На пример, Исус Христ никада није тврдио да он није Јеховин  јединорођени Син и никада није порицао да је његова служба на земљи важна (Марко 14:61, 62; Јован 6:51). Па ипак, Исус је показао понизност тако што је заслугу за своја дела приписао свом Оцу и тако што је своју моћ користио да би служио и помогао другима а не да би господарио над њима и тлачио их.

Понизност као показатељ снаге

Без сумње, Исус Христ је био познат људима тог времена по својим „моћним делима“ (Дела апостолска 2:22). Ипак, неки су на њега гледали као на „најнижег од људи“ (Данило 4:17). Не само што је живео скромно већ је увек изнова наглашавао важност понизности (Лука 9:48; Јован 13:2-16). Међутим, он није био слабић. Неустрашиво је заступао име свог Оца и вршио своју службу (Филипљанима 2:6-8). У Библији је описан као храбри лав (Откривење 5:5). Исусов пример показује да је понизност особина која је уско повезана с моралном снагом и чврстим карактером.

Док настојимо да развијамо праву понизност, увиђамо да је потребно уложити доста труда како би понизност постала део наше личности и начина поступања. Она увек укључује подложност Божјој вољи уместо да се иде линијом мањег отпора или да се следе телесне склоности. За развијање ове особине потребна је морална снага, јер морамо потиснути личне жеље како бисмо несебично служили Јехови и другим људима.

Зашто је добро бити понизан

Понизност нема ништа заједничко с поносом или сујетом. Понизност која обликује наше размишљање можемо развити ако имамо реалну представу о себи — о својим врлинама и манама, о својим успесима и промашајима. Павле је пружио добар савет у вези с тим када је написао: „Кажем свакоме међу вама да не мисли о себи више него што треба да мисли, него да мисли о себи разумно“ (Римљанима 12:3). Сви који слушају овај савет показују понизност.

Понизност се показује и када искрено стављамо интересе других испред својих. Павле је под надахнућем опоменуо хришћане: „Ништа не радите из частољубља нити из сујете, него у понизности сматрајте друге већима од себе“ (Филипљанима 2:3). То је у складу са заповешћу коју је Исус дао својим следбеницима: „Највећи међу вама нека вам буде слуга. Ко се узвисује, биће понижен, а ко се понизује, биће узвишен“ (Матеј 23:11, 12).

Заиста, Бог изузетно цени особе које су понизне. Ученик Јаков је то нагласио када је написао: „Понизите се пред Јеховом, и он ће вас узвисити“ (Јаков 4:10). Ко не би желео да га Бог узвиси?

Недостатак понизности проузроковао је много нереда и раздора међу групама и појединцима. С друге стране, понизност доноси добре резултате. Као понизне особе можемо осетити благослов Божјег признања (Михеј 6:8). Такође можемо имати душевни мир, јер су понизне особе углавном срећније и  задовољније од охолих особа (Псалам 101:5). Наш однос с члановима породице, пријатељима, колегама и другима биће бољи и пријатнији. Понизне особе нису непријатне и захтевне, јер такво понашање лако може изазвати бес, отуђење, зловољу и огорченост других (Јаков 3:14-16).

Понизност је пожељна особина захваљујући којој имамо добре односе с другима. Она нам може помоћи да се одупремо себичном и такмичарском духу овог света. Уз Божју помоћ, апостол Павле је успео да савлада арогантност и понос који је раније имао. Исто тако, требало би да обуздавамо сваку склоност према охолости или ставу да смо бољи од других. „Понос претходи пропасти и охолост претходи паду“, упозорава Библија (Пословице 16:18). Ако следимо Павлов пример и савет, уверићемо се у то колико је мудро да се ’обучемо у понизност‘ (Колошанима 3:12).

[Слика на 4. страни]

Павле је савладао арогантност и понос

[Слика на 7. страни]

Ако смо понизни, имаћемо добре односе с другима

[Извор слике на 5. страни]

Anglo-Australian Observatory/David Malin Images