Показати понизност је изазов

ИЗГЛЕДА да многи људи сматрају да за понизност нема места у данашњем свету. Они који предводе и који изгледају најуспешнији у ствари су поносне особе које по сваку цену хоће да буду испред других и упорне су у томе да добију оно што желе. Већина људи не завиди понизним и благим особама, већ богатима и славнима на начину живота који воде. Они који су успешни обично воле да истакну како су све постигли својим трудом. Не само да нису понизни већ поносно себи приписују сву заслугу за успех.

Један канадски истраживач у својој земљи примећује „појаву става ’само сам ја важан‘“. Други пак мисле да живимо у друштву у ком је удовољавање сопственим жељама важније од тога да живимо одговорно и сматрају да су људи данас све више заокупљени собом. Очигледно је да у таквом свету понизност није пожељна особина.

Наравно, већина ће се сложити да је понизност лепа особина код других, будући да се с таквим особама може лако сарађивати. Међутим, у свету у ком влада такмичарски дух неки се плаше да ће их други сматрати слабићима ако су понизни.

Божја Реч, Библија, прорекла је да ће у наше време људи бити „умишљени, охоли“ (2. Тимотеју 3:1, 2). Зар се не слажете с тим да се ово пророчанство испуњава? Да ли сматрате да је понизност пожељна особина? Или мислите да су понизне особе слабићи које други могу лако искористити?

Библија пружа добре разлоге због којих треба да ценимо и развијамо понизност. Она износи уравнотежено и позитивно гледиште о тој особини и показује да је права понизност показатељ снаге, а не слабости. У наредном чланку ће бити објашњено зашто је то тако.

[Слика на 3. страни]

Како треба да гледамо на своја достигнућа?