Лука — Павлов вољени сарадник

ГОДИНА је била 65. н. е., а место збивања је био Рим. Лука је знао колику опасност представља ако други сазнају да је он пријатељ апостола Павла, коме је тада било суђено због његове вере. Изгледало је да ће Павле бити осуђен на смрт. Међутим, у том тешком тренутку само је Лука био уз њега (2. Тимотеју 4:6, 11).

Читаоцима Библије име Лука је познато зато што Јеванђеље које је он написао носи његово име. Лука је с Павлом, који га је звао „вољени лекар“ и ’сарадник‘, путовао по многим местима (Колошанима 4:14; Филимону 24). Свето писмо нам о њему не пружа пуно информација, а његово име се спомиње само три пута. Међутим, док будемо разматрали оно што нека истраживања откривају о Луки, вероватно ћемо према овом верном хришћанину изградити цењење какво је имао и Павле.

Писац и мисионар

Јеванђеље по Луки и Дела апостолска упућени су Теофилу, чиме се указује да је Лука написао оба ова записа надахнута од Бога (Лука 1:3; Дела апостолска 1:1). Лука не тврди да је био сведок догађаја из Исусове службе. Уместо тога, он каже да је податке о томе примио од очевидаца и ’помно испитао све од почетка‘ (Лука 1:1-3). Стога, Лука је вероватно постао Христов следбеник негде након Педесетнице 33. н. е.

Неки сматрају да је Лука био из Антиохије у Сирији. Они примећују да се у Делима апостолским детаљно описују догађаји који су се одиграли у том граду и да се у тој књизи указује на једног од седам „људи на добром гласу“ као на „прозелита из Антиохије“, док су имена градова из којих су потицали других шесторица људи изостављена. Наравно, не можемо с поузданошћу тврдити да тај посебан интерес за Антиохију показује да је то био Лукин родни град (Дела апостолска 6:3-6).

Иако се у Делима апостолским Лука не наводи именом, у одређеним стиховима се користе облици глагола у првом лицу множине, што показује да је и Лука учествовао у неким догађајима који су описани у тој књизи. Када Лука описује путовање Павла и његових сапутника кроз Малу Азију, он каже: „[Они] су прошли Мисију и дошли у Троаду.“ У Троади је Павле имао визију једног Македонца који га је молио: „Пређи у Македонију и помози нам!“ Лука додаје: „Након те визије, одмах смо гледали да одемо у Македонију“ (Дела апостолска 16:8-10). Прелазак са заменице „они“ на „ми“ сугерише да се Лука у Троади придружио Павлу и онима који су с њим путовали. Лука је затим описао проповедничку активност у Филипима у првом лицу множине, указујући тако да је и сам у томе учествовао. Он пише: „На дан сабата изашли смо из града и отишли до реке, мислећи да се тамо људи окупљају на молитву. Онда смо сели и почели да говоримо окупљеним  женама.“ Захваљујући томе, Лидија и њен дом су прихватили добру вест и крстили се (Дела апостолска 16:11-15).

У Филипима су наишли на противљење. Тамо је Павле излечио једну слушкињу која је прорицала под утицајем ’гатарског демона‘. Када су њени господари видели да је нестао извор њихове велике добити, ухватили су Павла и Силу, који су затим били ишибани и затворени. Лука је очигледно избегао хапшење, јер тешко искушење својих сарадника описује у трећем лицу множине. Када су пуштени из затвора „[Павле и Сила] охрабрили су [браћу] и отишли оданде“. Тек када се Павле касније вратио у Филипе, Лука поново користи прво лице множине (Дела апостолска 16:16-40; 20:5, 6). Можда је Лука остао у Филипима да тамо надгледа проповедање.

Прикупљање података

Како је Лука сакупио материјал за своје Јеванђеље и Дела апостолска? Прво лице множине у неким деловима Дела апостолских — оним у којима је Лука и себе укључио у опис — показује да је он Павла пратио од Филипа до Јерусалима, где је апостол поново био ухапшен. На путу су Павле и његови сапутници провели неко време с јеванђелизатором Филипом у Цезареји (Дела апостолска 20:6; 21:1-17). Од Филипа, који је предводио у служби проповедања у Самарији, Лука је могао да прикупи податке за свој извештај о раној мисионарској делатности на том подручју (Дела апостолска 8:4-25). Али одакле је Лука прикупио друге информације?

Две године које је Павле провео у затвору у Цезареји по свој прилици су омогућиле Луки да истражује за своје Јеванђеље. Јерусалим, где је могао лично да провери Исусов родослов, није био далеко. Лука је записао многе догађаје из Исусовог живота и службе који се могу наћи само у његовом Јеванђељу. Један изучавалац је запазио чак 82 таква стиха.

Могуће је да је Лука сазнао детаље о рођењу Јована Крститеља од његове мајке Јелисавете. Од Исусове мајке Марије могао је добити појединости о Исусовом рођењу и детињству (Лука 1:5-2:52). Можда су Петар, Јаков или Јован испричали Луки о чудесном улову рибе (Лука 5:4-10). Једино из његовог Јеванђеља  можемо сазнати нека Исусова поређења, као што су поређења о милосрдном Самарићанину, о уским вратима, о изгубљеној драхми, о изгубљеном сину и богаташу и Лазару (Лука 10:29-37; 13:23, 24; 15:8-32; 16:19-31).

Лука је показивао дубоко интересовање за људе. Он је писао о Маријиној жртви очишћења, ускрсењу удовичиног сина и о једној жени која је уљем намазала Исусова стопала. Лука спомиње жене које су служиле Христу својом имовином и говори нам како су Марта и Марија угостиле Исуса. Јеванђеље по Луки извештава о излечењу жене која је била згрчена и човека који је имао водену болест, као и о очишћењу десет губаваца. Лука нам говори о Закхеју који је био ниског раста због чега се попео на дрво да би видео Исуса и пише о покајничком ставу једног злочинца прибијеног на стуб поред Христа (Лука 2:24; 7:11-17, 36-50; 8:2, 3; 10:38-42; 13:10-17; 14:1-6; 17:11-19; 19:1-10; 23:39-43).

Вредно је запазити да Лукино јеванђеље спомиње поступак лечења ране — поступак који је у Исусовом поређењу применио милосрдни Самарићанин. Пошто је био лекар, Лука је забележио детаље пружене помоћи, укључујући и коришћење вина као антисептика, уља због његових умирујућих својстава и превијање рана (Лука 10:30-37).

Лука брине о Павлу док је у затвору

Лука је био забринут за апостола Павла. Када је Павле био у затвору у Цезареји, римски намесник Феликс је наредио да се „никоме од [Павлових људи]“ не брани „да га послужују“ (Дела апостолска 24:23). Лука је вероватно био међу тим слугама. Пошто Павле није увек био доброг здравља, брига о њему је можда била једна од служби коју је обављао тај „вољени лекар“ (Колошанима 4:14; Галатима 4:13).

Када се Павле призвао на цезара, римски прокуратор Фест га је послао у Рим. Лука је верно пратио Павла на дугом путовању до Италије и саставио један сликовит опис бродолома који су доживели (Дела апостолска 24:27; 25:9-12; 27:1, 9-44). Док је био у кућном притвору у Риму, Павле је написао приличан број својих надахнутих посланица. У две своје посланице он указује на Луку (Дела апостолска 28:30; Колошанима 4:14; Филимону 24). Вероватно је током те две године Лука написао Дела апостолска.

Место где је Павле боравио у Риму сигурно је врвело од духовних активности. Тамо се Лука сусрео с неким другим Павловим сарадницима. Неки од њих су били Тихик, Аристарх, Марко, Јуст, Епафрас и Онисим (Колошанима 4:7-14).

Када је Павле други пут био затворен и када је видео да му се ближи смрт, уз њега је остао верни и неустрашиви Лука, док су га остали напустили. Ризикујући сопствену слободу, Лука је остао уз њега. Могуће је да је Лука служио као Павлов писар и да он је записао његове речи: „Само је Лука са мном.“ Једно предање каже да је убрзо након тога Павлу била одрубљена глава (2. Тимотеју 4:6-8, 11, 16).

Лука је био самопожртвован и понизан човек. Није се разметао својом ученошћу и није тежио да буде у центру пажње. Истина, могао је да се бави својим послом лекара, али је изабрао да се залаже за Краљевство. Опонашајмо Луку тако што ћемо несебично објављивати добру вест и понизно служити на славу Јехови (Лука 12:31).

[Оквир на 19. страни]

КО ЈЕ БИО ТЕОФИЛ?

Лука је своје Јеванђеље и Дела апостолска упутио Теофилу. У Лукином јеванђељу, овај човек је назван ’часни Теофил‘ (Лука 1:3). Тај израз „часни“ је био формалан израз који се користио при обраћању истакнутим богатим личностима и високим званичницима римске власти. Апостол Павле се на сличан начин обратио Фесту, римском прокуратору Јудеје (Дела апостолска 26:25).

Очигледно је Теофил чуо добру вест о Исусу и заинтересовао се за њу. Лука се надао да ће Јеванђеље које је написао омогућити Теофилу да се ’увери у поузданост поуке коју је слушао‘ (Лука 1:4).

Према Ричарду Ленском, изучаваоцу грчких књига Библије, Теофил вероватно није био хришћанин када му се Лука обратио са „часни“ јер „ни у једном хришћанском писаном делу... ниједан хришћанин није био ословљен таквом почасном титулом“. Када је Лука касније написао Дела апостолска, он није користио титулу „часни“ већ је само рекао: „Теофиле“ (Дела апостолска 1:1). Ленски закључује: „Када је Лука писао Теофилу своје Јеванђеље, тај угледан човек још увек није био хришћанин, али је био веома заинтересован за оно што се односило на хришћанство. Али, када му је Лука послао Дела апостолска, Теофил је био хришћанин.“