У чему је смисао вашег живота?

КЕНИ је био запослен у водећој брокерској компанији, возио скуп страни ауто и живео у луксузном апартману на врху солитера у богатом делу великог града. Као искусан падобранац, уживао је у вратоломијама хиљадама метара изнад земље. Да ли је имао испуњен живот? Према изјави коју је дао за часопис The Wall Street Journal, он каже: „Ево, имам 45 година, и водим живот без циља... Мој живот је празан.“

Елин је уложила пуно труда да би усавршила клизање на леду. На крају је ушла у свет славних. Постигла је славу коју је желела. „Али, где је сва та срећа коју је требало да доживим?“, незадовољно је рекла. „Осећам се јако усамљено. С временом ћу остарити и, премда сам финансијски обезбеђена, мој живот ће бити празан ако је ово била његова једина сврха.“

 Хидео је посветио живот уметности, а његова дела су била препознатљива по вештој употреби боја. Није их продавао, јер је мислио да би тиме нарушио свој уметнички интегритет. Пре него што је умро у 98. години, поклонио је већину својих дела једном музеју. Читав живот је посветио уметности. Ипак, није био задовољан, јер је сматрао да му је потребна вечност како би своја дела довео до савршенства.

Неки људи улажу доста времена, труда и средстава како би помогли другима. Узмимо за пример једног филмског уредника из Холивуда. Као извршни директор једне од највећих филмских компанија у Сједињеним Државама, он се дружио с познатим личностима и живео у елитном крају. Када је био на одмору у Камбоџи, док је вечерао у једном кафеу у Пном Пену, пришла му је девојчица која је просила. Дао јој је долар и сок. Девојчица је била срећна. Међутим, следеће вечери она је поново била ту и опет је просила. Схватио је да је потребно пружити много већу помоћ.

Годину дана касније, тај човек је одлучио да промени професију — да напусти индустрију забаве и да помаже сиромашнима у Камбоџи. Основао је школу у којој се могао добити смештај, храна и образовање. Ипак, он је непрестано водио борбу са осећањима — с једне стране је осећао радост и задовољство због онога што је постигао, а с друге стране очај и разочарање због све већих проблема с којима је морао да се избори.

Све четири поменуте особе мислиле су да знају за шта живе. Па ипак, осетили су празнину када су на крају постигли циљ у који су уложили доста труда. Чему сте ви посветили живот? Шта заузима прво место у њему? Да ли сте сигурни да касније нећете доћи у ситуацију да зажалите због свог начина живота?