Важна духовна прекретница!

Излажење целокупног превода „Нови свет“ на српском језику

У ПЕТАК, 28. јула 2006, објављен је нови превод Светог писма на српском језику — превод Нови свет. Била је то велика прекретница у духовном погледу за све оне који воле Божју Реч.

Сада је свим богобојазним особама које говоре српски, уз већ постојеће преводе Светог писма, доступан и превод Нови свет. Зашто је објављен још један превод Библије? Ко су његови издавачи и преводиоци? Како можемо бити сигурни да је превод Нови свет веродостојан?

Зашто има толико превода Светог писма?

У свету је током последњих година објављено много нових превода Библије. Неки од тих превода омогућили су да се Божја Реч први пут чита на неким језицима. Међутим, нови преводи објављују се и на језицима на којима већ одавно постоје преводи Библије. Због чега? У својој књизи So Many Versions? („Зашто толико превода?“) Сакае Кубо и Волтер Спект објаснили су то овако: „Ниједан превод Библије никад се не може сматрати коначним. Преводиоци увек морају ићи у корак с новим сазнањима на подручју изучавања Библије, као и с променама у језику.“

У двадесетом веку дошло је до великог напретка у разумевању хебрејског, арамејског и грчког — језика на којима је писан изворни текст Библије. Осим тога, откривени су и рукописи с библијским текстом који су старији и тачнији од оних којима су се служиле раније генерације преводилаца Библије. Због тога се Божја Реч у данашње време може превести тачније него икада пре.

У часопису The Atlantic Monthly изнесен је следећи коментар у вези са ставовима у пословном свету: „Издавање Библија постао је уносан, врло уносан посао.“ Понекад се из жеље да неки превод Библије буде што читанији и продаванији запостави тачност. Преводиоци  једног од новијих издања Библије узели су себи слободу да изоставе делове текста које су њихови издавачи сматрали превише „досадним“ за читање. У једном другом преводу Светог писма промењене су речи и изрази који би могли звучати увредљиво данашњим читаоцима. На пример, да би превод био прихватљивији феминисткињама, преводиоци су Бога назвали „Отац-Мајка“.

Скривање Божјег имена

Један правац у превођењу Библије који највише забрињава односи се на избацивање Божјег имена, Јехова. (Неки изучаваоци преносе Божје име као Јахве.) У старим рукописима библијских књига, Божје име је написано помоћу четири хебрејска сугласника, која се транслитерирају као ЈХВХ. То јединствено име јавља се готово 7 000 пута само у такозваном Старом завету (Излазак 3:15; Псалам 83:18). Јасно је, дакле, да је наш Створитељ хтео да његове слуге знају његово име и да га користе.

Међутим, Јевреји су због сујеверног страха још у давној прошлости престали да изговарају Божје име. Таква сујеверна гледишта проширила су се касније и на хришћанство. (Упоредити с Делима апостолским 20:29, 30 и 1. Тимотеју 4:1.) Постало је уобичајено да преводиоци Библије замењују Божје име титулом „Господ“. У већини данашњих превода Библије уопште се не спомиње Божје име. Неки савремени преводи чак изостављају реч „име“ у Јовану 17:6, где је Исус рекао: „Објавио сам твоје име људима.“ На пример, према преводу Александра Бирвиша у том стиху стоји: „Учинио сам да те они упознају.“

Зашто многи осећају толику одбојност према Божјем имену? Размислите о аргументима о којима се говори у часопису Practical Papers for the Bible Translator (1992, том 43, број 4). Тај часопис издаје Уједињено библијско друштво, које координира рад многих преводилаца Библије широм света. У једном чланку у том часопису писало је: „Будући да нема сумње да је ЈХВХ тачно име, у начелу, било би најлогичније да се оно транслитерира.“ Међутим, чланак даје и следеће упозорење: „Ипак, постоје и неке чињенице које треба узети у обзир.“

Које су то „чињенице“ и да ли их заиста треба узети у обзир? Тај часопис наводи да неки стручњаци размишљају овако: „Ако у текст ставимо име Јахве, то би [људе који нису хришћани] могло навести на погрешан закључак... да је ’Јахве‘ неки туђи Бог, то јест неки нови, непознати Бог, другачији од Бога ког они познају.“ Међутим, Библија врло јасно научава да Јехова Бог јесте другачији од богова које обожавају људи који нису хришћани! (Исаија 43:10-12; 44:8, 9).

Неки библичари кажу да једноставно следе традицију тиме што Божје име замењују титулом „Господ“. Међутим, Исус је осудио традиције, то јест предања којима се показује непоштовање према Богу (Матеј 15:6). Осим тога, Библија уопште не пружа темељ за замену имена титулом. Исус Христ има много титула, као на пример „Реч Божја“ и „Краљ над краљевима“ (Откривење 19:11-16). Да ли због тога његово име треба заменити неком од тих титула?

У једном другом чланку у поменутом часопису писало је: „По правилу би требало избегавати облик ’Јехова‘.“ Зашто? „Изучаваоци углавном сматрају да је облик ’Јахве‘ најближи изворном изговору тог имена.“ Али и друга позната библијска имена, као што су Јеремија, Исаија и Исус, код нас се преносе сасвим другачије него што би се изговарала на изворном хебрејском језику (Јеремија је на хебрејском Јирмејаху, Исаија је Јешајаху, а Исус је Јехошуа). Будући да је облик „Јехова“ један од могућих изговора Божјег имена — а уз то је и познат људима — нема разлога да се не користи.  Заправо, изгледа да се Божје име изоставља пре због одбојности и предрасуда према том имену него због неких стручних сазнања.

Међутим, коришћење Божјег имена није само ствар научне расправе. На пример, један саветник Уједињеног библијског друштва из Индије описао је до чега је довело уклањање Божјег имена из превода у којима се оно раније налазило. Признао је: „Хиндусе не занима Божја титула. Они желе да знају Божје име, јер ако га не знају, они се не могу приближити Богу.“ То се може рећи за све људе који желе да упознају Бога. Човек мора знати Божје име да би могао схватити да Бог није безлична сила у природи, већ особа — неко кога можемо упознати (Излазак 34:6, 7). У Библији стоји: „Свако ко призове Јеховино име биће спасен“ (Римљанима 10:13). Зато Божје слуге треба да користе његово име!

Превод који слави Бога

Једна прекретница у духовном погледу била је 1950. године, када је на енглеском језику објављен превод грчког дела Светог писма — Нови свет. У наредних десетак година, у томовима су излазиле хебрејске књиге Библије, такозвани Стари завет. Године 1961. објављена је цела Библија на енглеском језику у једном тому. Вредно је запазити да се у преводу Нови свет у „Старом завету“ Божје име Јехова појављује готово 7 000 пута — на свим местима на којима се јавља у изворном библијском тексту. Посебно је вредно напоменути да је Божје име враћено и на 237 места у „Новом завету“, то јест у хришћанском, грчком делу Библије.

Осим што слави Бога, враћање Божјег имена доприноси и бољем разумевању библијског текста. На пример, у многим преводима у Матеју 22:44 стоји: „Рече Господ моме Господу.“ Ко се ту коме обраћа? У преводу Нови свет тај стих гласи овако: „Јехова је рекао мом Господу“, јер тако стоји и у Псалму 110:1, који је овде цитиран. На тај начин читаоци могу уочити важну разлику између Јехове Бога и његовог Сина.

Ко су издавачи и преводиоци?

Превод Нови свет издало је правно тело које заступа Јеховине сведоке — Watch Tower Bible and Tract Society. Већ више од сто година Јеховини сведоци штампају и дистрибуишу Библије по целом свету. Овај превод израдио је Одбор за библијски превод Нови свет. Сви чланови тог Одбора су Јеховини сведоци и они ни на који начин нису желели да истичу себе, већ им је жеља била да остану анонимни чак и након своје смрти. (Упоредити с 1. Коринћанима 10:31.)

Зашто је овај превод назван Нови свет? Тај назив одражава чврсто уверење издавача да је човечанство „на прагу новог света“ који је обећан у 2. Петровој 3:13. Према речима Одбора, сада „кад смо у времену изласка из старог света“ важно је имати превод Библије који ће омогућити „чистој истини из Божје Речи“ да засја пуним сјајем. (Узето из предговора енглеског издања из 1950.)

Тачан превод

У овом преводу је велика пажња поклоњена тачности. Преводиоци енглеског издања преводили су Библију директно са изворних језика — хебрејског, арамејског и грчког — служећи се најбољим доступним текстовима на тим језицима. a Посебно се пазило на то да се изворни текст преведе што је могуће дословније, али да истовремено буде и лако разумљив данашњим читаоцима.

Стога је сасвим разумљиво што су неки стручњаци похвално говорили о квалитету и тачности превода Нови  свет. Године 1989. израелски хебраиста професор Бењамин Кедар рекао је: „У својим лингвистичким истраживањима у вези с хебрејском Библијом и преводима често користим енглеско издање познато као New World Translation [превод Нови свет]. При томе се увек изнова уверим да је то дело одраз искрених настојања да се читаоцу омогући што је могуће тачније разумевање текста.“

Издавање на другим језицима

Будући да се ради о тако квалитетном преводу, логично је да су Јеховини сведоци одлучили да га издају и на другим језицима. Тај превод је тренутно доступан на 63 језика — као целокупна Библија или само један део. Да би се преводиоцима олакшао посао, развијена је посебна метода превођења Библије која обједињује проучавање библијских речи и компјутерску технологију. Такође је основана Служба за сарадњу с преводиоцима која им пуно помаже у превођењу. Водеће тело Јеховиних сведока путем свог Одбора за писање помно надзире превођење Библије на свим језицима. Међутим, како тече рад на преводу?

Најпре се формира преводилачки тим, који се састоји од неколико преданих Јеховиних слугу. Искуство је показало да преводиоци заједничким, тимским радом могу направити бољи и квалитетнији превод него када би радили независно. (Упоредити с Пословицама 11:14.) У већини случајева сваки члан библијског тима већ има доста искуства у превођењу публикација Јеховиних сведока. Након што се формира библијски тим, сви његови чланови добијају детаљну обуку о основним принципима превођења Библије, као и о коришћењу компјутерског програма посебно осмишљеног за то.

Тим за превођење Библије поучен је да превод мора бити (1) тачан, (2) доследан, колико је то могуће, (3) дослован, колико то језик дозвољава, а уз то и (4) лако разумљив просечном читаоцу. Како се то постиже? Узмимо за пример недавно објављени српски превод. Прво је преводилачки тим одабрао одговарајуће српске речи и изразе за све важне библијске изразе који се користе у енглеском издању Библије Нови свет. Компјутерски програм им је омогућио да, осим израза који преводе, виде и друге библијске изразе са истим или сличним значењем. Осим тога, за сваку енглеску реч могли су видети с које је изворне грчке или хебрејске речи преведена, тако да су могли да проуче како су те речи преведене на другим местима. Све им је то пуно помогло да одаберу одговарајуће српске речи за важније библијске изразе. Након што је преводилачки тим заједнички изабрао те речи, почео је превод библијског текста, а компјутерски програм им је помагао да виде како су одређене речи из стиха већ преведене у претходном кораку.

Међутим, превођење не подразумева само преношење речи с једног језика на други. Требало је уложити пуно труда како би се одабрали српски изрази који у зависности од контекста тачно преносе смисао библијског текста. Пазило се и на граматичка и правописна правила, као и на то да реченице звуче лепо и природно. Лако је уочити велик труд који је уложен у овај превод. Српски превод Светог писма Нови свет лак је за читање, јасан и разумљив, и тачно преноси смисао изворног текста.

Подстичемо вас да се и сами добро упознате с преводом Нови свет. Можете га наручити од издавача овог часописа, а можете га добити и у најближој дворани Јеховиних сведока. Читајте га с пуним поверењем да пред собом имате тачан превод Божјих речи на свом језику. Сигурно ћете се убрзо уверити у то да је објављивање превода Нови свет на српском језику заиста важна прекретница у духовном погледу!

[Фуснота]

 [Оквир на 15. страни]

Неке одлике превода Нови свет

Јасна, читљива слова

Стихови груписани у одломке: Уместо да сваки стих представља одломак за себе, више стихова је груписано у један одломак. То помаже читаоцу да прати ток мисли библијских писаца.

Наслови у заглављу: Налазе се на врху већине страница. Омогућавају читаоцу да у Библији брзо пронађе извештај који тражи.

Унакрсне референце: На свакој страници налазе се референце које читаоца упућују на друге одговарајуће стихове у Библији.

Фусноте: Наводе додатна или другачија могућа значења неких израза и пружају друга корисна објашњења.

Регистар речи: На крају Библије Нови свет налази се „Регистар библијских речи“. Он садржи списак изабраних речи и неких стихова у којима се оне налазе, а обично је наведен и кратак део текста који приказује контекст.

Додатак: Садржи више кратких текстова о темељним библијским учењима и сродним темама, као и разне табеле, мапе и друге илустративне приказе који читаоцу служе као помоћ при проучавању Светог писма.