Питања читалаца

Како хришћанин треба да гледа на лов и риболов?

Библија не осуђује лов и риболов (Поновљени закони 14:4, 5, 9, 20; Матеј 17:27; Јован 21:6). Ипак, хришћани који се баве ловом и риболовом требало би да осмотре неколико библијских начела.

Бог је дозволио Ноју и његовим потомцима да лове животиње и једу њихово месо из ког би претходно испустили крв (Постанак 9:3, 4). Овом заповешћу је било наглашено да је требало гледати с поштовањем на живот једне животиње, јер је он потицао од Бога. Стога, хришћани не убијају животиње само ради рекреације или забаве, безобзирно показујући непоштовање према животу (Пословице 12:10).

Треба узети у обзир још један додатан аспект који се односи на наше гледиште. Апостоли који су се бавили рибарењем сигурно су били задовољни богатим уловом. Ипак, не постоји ни наговештај тога да су се хвалисали због својих вештина у лову и риболову, нити да су одлазили у лов или риболов само да би се надметали с другима, доказивали своју мужевност или због узбуђења које настаје приликом гоњења, хватања и убијања животиња (Псалам 11:5; Галатима 5:26).

Стога, можемо се питати: ’Да ли сам пример у показивању поштовања према Јеховином гледишту о животу? Да ли су лов или риболов главне теме о којима размишљам и разговарам? Да ли се по мом начину живота види да уживам у гоњењу, хватању и убијању животиња или се види да сам Божји слуга? Да ли се због лова и риболова блиско дружим с онима који нису са мном у вери и да ли занемарујем своју породицу?‘ (Лука 6:45).

У неким земљама, онима који се издржавају од лова или риболова то може бити изговор што током сезоне лова запостављају хришћанске активности. Међутим, ми показујемо да имамо веру и поверење у Бога када не дозвољавамо да у нашем животу било шта заузме место које припада Богу (Матеј 6:33). Осим тога, хришћани су послушни свим ’царевим‘ законима који се односе на лов и риболов, без обзира да ли власти инсистирају на њиховом спровођењу у дело или не (Матеј 22:21; Римљанима 13:1).

Да би имали Јеховино гледиште према лову и риболову, неки морају ускладити свој начин размишљања с његовим (Ефешанима 4:22-24). С друге стране, морамо поштовати одлуке које су други донели на темељу савести. У овој ситуацији је прикладан следећи Павлов савет: „Немојмо више осуђивати једни друге, него радије одлучите да не стављате пред брата нешто због чега би се могао спотаћи“ (Римљанима 14:13). Показивање такве несебичне љубави и поштовања унапређује мир у скупштини и угодно је нашем Створитељу, Извору свег живота (1. Коринћанима 8:13). a

[Фуснота]