Поучавајте децу да теже за миром

Усхићена због тога што се с породицом сели на други крај земље у којој је живела, осмогодишња Никол је редовно разговарала са својом другарицом Габријелом о сваком новом детаљу селидбе. Једног дана, Габријела је изненада бубнула да јој је свеједно што Никол одлази. Дубоко повређена и љута, Никол је својој мајци рекла: „Не желим више да је видим!“

У НЕКИМ тешким моментима у детињству, као што је то био случај код Никол и Габријеле, често је потребно да се умешају родитељи — не само да ублаже повређена осећања него и да покажу на који начин се решава проблем. За малу децу је природно да показују „оно што је детиње“ и често нису свесна штете коју могу учинити својим речима и делима (1. Коринћанима 13:11). Потребна им је помоћ да би развила особине које ће довести до добрих односа с члановима породице и с другима.

Хришћани су искрено заинтересовани да своју децу поуче да ’траже мир и теже за њим‘ (1. Петрова 3:11). Срећа коју осећа онај ко је миротворац вредна је сваког труда да би се савладала сумња, разочарање и непријатељски став. Ако сте родитељи, на који начин можете поучити своју децу да теже за миром?

Развијајте у деци жељу да угоде ’Богу мира‘

За Јехову који је назван „Бог мира“ такође се каже да је онај који „даје мир“ (Филипљанима 4:9; Римљанима 15:33). Због тога мудри родитељи вешто користе Божју Реч, Библију, да би усадили у своју децу жељу да угоде Богу и да развијају особине какве он има. На пример, помозите им да замисле оно што је апостол Јован видео у једној упечатљивој визији — величанствену смарагднозелену дугу која је окруживала Јеховин престо a (Откривење 4:2, 3). Објасните им да су овом дугом представљени мир и спокој који окружују Јехову и да ће он те благослове подарити свима који су му послушни.

 Јехова пружа вођство и преко свог Сина Исуса, ’Кнеза Мира‘ (Исаија 9:6, 7). Стога, читајте и разговарајте са својим малишанима о библијским записима у којима је Исус пружао важне поуке о томе како избегавати сукобе и расправе (Матеј 26:51-56; Марко 9:33-35). Објасните им како је Павле, који је некада био „дрзник“, променио своје понашање и написао да „Господов роб не сме да се свађа, него треба да буде благ према свима... да се обуздава кад трпи зло“ (1. Тимотеју 1:13; 2. Тимотеју 2:24). Реакција вашег детета може вас пријатно изненадити.

Иван се присећа да му се, када је имао седам година, један дечак у школском аутобусу ругао. „Био сам толико љут на тог дечака да сам желео да му вратим мило за драго!“, каже он. „У том тренутку сам се сетио поуке коју смо добили код куће у вези с онима који желе да започну тучу. Знао сам да Јехова жели да ’никоме не враћам зло за зло‘ и да ’будем у миру са свим људима‘“ (Римљанима 12:17, 18). Иван је скупио снаге и храбрости да смири ову напету ситуацију тако што је поступио на благ начин. Он је желео да угоди Богу мира.

Будите родитељи који теже за миром

Да ли је ваш дом место у коме влада мир? Ако је тако, ваша деца могу много тога научити о миру чак и када не кажете ни реч. Колико ћете успети да поучите децу да теже за миром, увелико зависи од тога у којој мери ви сами опонашате Бога и Христа у унапређивању мира (Римљанима 2:21).

Рас и Синди се веома труде да поуче своја два сина тако што их подстичу да поступају на љубазан начин када их други иритирају. Синди каже: „Став који Рас и ја показујемо према нашим синовима и другима када настану тешкоће игра важну улогу у томе како ће наши синови решавати сличне ситуације.“

Чак и када направите грешку — а који родитељ не греши? — можете искористити ту прилику да им пружите вредне поуке. „Понекад се дешавало да моја жена Тери и ја пренаглимо и дисциплинујемо наше троје деце пре него што сазнамо све чињенице“, признаје Стивен. „Када би се тако нешто десило, ми бисмо им се извинили.“ Тери додаје: „Желимо да наша деца знају да ни ми нисмо савршени и да и ми грешимо. И муж и ја верујемо да је то допринело не само миру у нашој породици већ је такође помогло деци да унапређују мир.“

Да ли ваша деца уче да буду мирољубива тако што посматрају начин на који ви поступате према њима? Исус је упозорио: „Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима“ (Матеј 7:12). Упркос било каквим грешкама с ваше стране, будите сигурни да ће љубав и наклоност коју показујете према својој деци довести до добрих резултата. Када вашој деци с љубављу пружате поуку, она ће много спремније реаговати на њу.

 Будите спори на гнев

У Пословицама 19:11 стоји: „Разумевање човека задржава од гнева.“ Како можете помоћи својој деци да развијају такво разумевање? Давид наводи један практичан приступ за који су он и његова жена, Маријана, утврдили да им је од помоћи што се тиче њиховог сина и ћерке. Он каже: „Када их узнемире нечије увредљиве речи или поступци, ми им помажемо да буду саосећајни. Поставимо им нека једноставна питања као што су: ’Да ли је можда та особа имала тежак дан? Да ли је можда љубоморна? Да ли ју је неко повредио?‘“ Маријана додаје: „То смирује ситуацију и помаже деци да се не баве негативним размишљањем или да се расправљају у вези с тим ко је у праву а ко није.“

Такво поучавање може довести до изузетних резултата. Запазите како је Мишел, мајка Никол споменуте у уводу овог чланка, помогла својој ћерки не само да обнови своје пријатељство с Габријелом већ и више од тога. „Никол и ја смо прочитале 14. поглавље књиге Учи од Великог Учитеља“, каже Мишел. b „Затим сам јој објаснила шта је Исус мислио када је рекао да треба да опростимо ’до седамдесет и седам пута‘. Након што сам је пажљиво саслушала док је говорила како се осећа, помогла сам јој да осети и схвати Габријелину тугу и љутњу зато што њена најбоља пријатељица одлази тако далеко“ (Матеј 18:21, 22).

Нови угао гледања на то шта је можда навело Габријелу да тако наступи помогао је Никол да покаже саосећање према Габријели и подстакао ју је да је назове и извини се. Мишел каже: „Отада, Никол проналази радост у томе да буде обзирна према туђим осећањима и да чини лепе ствари да би се други осећали боље“ (Филипљанима 2:3, 4).

Помозите својој деци да се не узнемиравају због грешака и неспоразума с другима. Чинећи тако имаћете задовољство да видите како ваши малишани показују искрену благонаклоност и љубав према другима (Римљанима 12:10; 1. Коринћанима 12:25).

Указујте на част која произлази из опраштања

’Част је прећи преко преступа‘, каже се у Пословицама 19:11. Исус је у најболнијем тренутку свог живота на земљи опонашао свог Оца и показао да је спреман да опрашта (Лука 23:34). Ваша деца могу научити шта је част која произлази из опраштања кад лично доживе олакшање које настаје када им ви опростите.

Један пример је петогодишњи Вили који ужива да с баком боји слике у бојанки. Једном приликом, бака је изненада престала да боји, изгрдила Вилија и отишла. Вили се узнемирио. Његов отац Сем каже: „Вилијева бака болује од Алцхајмерове болести. Објаснили смо Вилију каква је то болест на начин који је он могао да разуме.“ Након што је Сем подсетио Вилија да је и њему самом много пута било опроштено и да и он треба да опрашта другима, Сем се одушевио Вилијевом реакцијом. Он каже: „Можете ли замислити како смо се моја жена и ја осећали док смо посматрали како наш синчић одлази до своје 80-годишње баке, разговара с њом тоном који показује да му је жао због онога што  се десило и затим је узима за руку и води назад до стола?“

Заиста је лепо када деца уче да ’подносе‘ пропусте и грешке других и да им опраштају (Колошанима 3:13). Чак и када се људи намерно грубо понашају, уверите своју децу да мирна реакција може имати велики утицај, јер „кад се путеви неког човека допадају Јехови, он и непријатеље његове мири с њим“ (Пословице 16:7).

Наставите да помажете својој деци да буду мирољубива

Када родитељи користе Божју Реч да би поучавали децу „у миру“ и као „они који мир творе“, они тада заиста помажу својој деци (Јаков 3:18). Родитељи који тако чине пружају свом потомству оно што им је потребно да би решавали сукобе и били мирољубиви. То ће у великој мери допринети њиховој срећи и задовољству током целог живота.

Ден и Кети имају троје тинејџера који добро духовно напредују. „Иако је током њиховог одрастања било тешкоћа у поучавању“, каже Ден, „сада смо пресрећни што наша деца добро духовно напредују. Она се добро слажу с другима и спремно опраштају другима када се појаве ситуације које угрожавају мир.“ Кети каже: „За нас је то посебно охрабрење зато што је мир део плода Божјег духа“ (Галатима 5:22, 23).

Стога, као хришћански родитељи имате ваљане разлоге да ’не посустанете‘ и да се ’не умарате‘ у поучавању своје деце да живе мирољубиво — чак и ако у почетку напредак није тако очигледан. Док тако чините, родитељи, будите уверени да „ће Бог љубави и мира бити с вама“ (Галатима 6:9; 2. Коринћанима 13:11).

[Фусноте]

[Оквир/Слика на 20. страни]

КАКАВ УТИЦАЈ?

У чланку који је објављен на канадском вебсајту Media Awareness Network под називом „Violence in Media Entertainment“ („Насиље у свету забаве“) наводи се: „Приказивању насиља као прихватљивог средства за решавање проблема доприноси свет забаве у ком и негативци и позитивци редовно прибегавају насиљу.“ Само се у око 10 посто свих ТВ емисија, филмова и музичких спотова који су били анализирани, приказивало какве су последице насиља. Супротно томе, стоји у чланку, „насиље је једноставно приказано као нешто оправдано, нормално и неизбежно — као најчешћи начин да се реши неки проблем.“

Да ли као родитељи увиђате потребу да направите неке промене што се тиче гледања телевизије у вашем дому? Не дозволите да медији поткопавају ваше напоре да поучите своју децу да буду мирољубива.

[Слика на 17. страни]

Усађујте у своју децу жељу да угоде ’Богу мира‘

[Слика на 18. страни]

Издвојте време да бисте исправили штетан говор и поступке

[Слика на 19. страни]

Ваша деца треба да науче да се извине и да опросте другима