Пређи на садржај

Пређи на садржај

Будите „нежно самилосни“

Будите „нежно самилосни“

Будите „нежно самилосни“

КАО никада раније, многи људи се суочавају с глађу, болешћу, сиромаштвом, криминалом, грађанским ратовима и природним катастрофама и зато им је преко потребна самилосна помоћ. Самилост укључује саосећање с туђом патњом или невољом, као и жељу да се то ублажи. Попут топлих сунчевих зрака, самилост може утешити потиштену душу, ублажити бол и охрабрити ожалошћену особу.

Самилост можемо показати речима и делима, тако што бринемо о другима и увек смо уз њих када смо им потребни. Било би добро када самилост не бисмо ограничили само на чланове породице, пријатеље и познанике. Можемо је показати и према особама које не познајемо. „Ако волите оне који вас воле, каква вам је плата?“, питао је Исус Христ у Проповеди на гори. Исус, који је и сам поступао самилосно, такође је рекао: „Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима“ (Матеј 5:46, 47; 7:12).

Ове речи, познате као Златно правило, могу се прочитати у Светом писму. Многи се слажу да Библија пружа најбоље смернице о томе како самилосно поступати. У Светом писму се више пута говори о томе да смо дужни да помогнемо онима који, из било ког разлога, не могу себи помоћи. Библија каже да је њен Аутор и наш Створитељ, Јехова Бог, највећи пример у показивању самилости.

На пример, у Библији читамо: „[Бог] даје правду сирочету и удовици, воли странца и даје му храну и одећу“ (Поновљени закони 10:18). Јехова Бог је описан као онај „који правду даје онима којима се неправда чини, који гладнима хлеба даје“ (Псалам 146:7). У вези са сиромашним досељеницима, Јехова је наредио: „Странац... нека вам буде као и човек који је пореклом Израелац. Волите га као самог себе“ (Левитска 19:34).

Међутим, није увек лако бити самилостан. Апостол Павле је хришћанима у Колосима написао: „Свуците стару личност и њена дела, и обуците нову личност, која се обнавља добрим познавањем Божје воље по слици онога који ју је створио... као Божји изабраници, свети и вољени, обуците се у најдубљу самилост“ (Колошанима 3:9, 10, 12).

Према томе, да бисмо развијали ту особину потребан је труд. Такав став је део ’нове личности‘ коју хришћани треба да обуку. Павле је живео у окрутном свету древног Рима. Он је подстицао своје сувернике да направе велике промене у својој личности како би били још саосећајнији и милосрднији.

Снага самилости

Неки сматрају да су особе које су самилосне слабе и рањиве. Да ли је такво гледиште исправно?

Ни у ком случају! Снага која нас покреће да будемо истински самилосни јесте дубока љубав од Бога, који је са̂мо оличење те особине. „Бог је љубав“ (1. Јованова 4:16). За Јехову се с правом каже да је „Отац милосрђа и Бог сваке утехе“ (2. Коринћанима 1:3). Израз који је преведен са „милосрђе“ у основи значи „сажаљење, самилост према онима који трпе зло“. А Јехова је чак „добар према незахвалнима и злима“! (Лука 6:35).

Наш Створитељ очекује од нас да показујемо добре особине, као што је самилост. У Михеју 6:8 читамо: „Рекао ти је, о човече земаљски, шта је добро. Да ли Јехова, Бог твој, тражи од тебе ишта осим да поступаш праведно, да волиш доброту?“ У Пословицама 19:22 пише: „Код човека се цени доброта његова.“ Божји Син, Исус Христ, који је савршено одражавао личност свог Оца, својим следбеницима је дао сличан савет: „Будите милосрдни, као што је ваш Отац милосрдан“ (Лука 6:36). Према једном другом преводу, овај савет гласи: „Будите самилосни, као што је ваш Отац самилостан“ (The Jerusalem Bible).

Будући да самилост доноси богате награде, имамо снажан разлог да будемо самилосни. Често се уверимо у истинитост речи записаних у Пословицама 11:17: „Добар човек чини добро души својој.“ Када смо самилосни према некоме коме је потребна помоћ, Бог сматра да је та милост указана њему. Он се осећа дужним да узврати добротом својим слугама које милосрдно поступају. Краљ Соломон је под надахнућем рекао: „Ко је милостив сиромаху, Јехови позајмљује, и Он ће му платити за дела његова“ (Пословице 19:17). Павле је такође написао: „Знајући да ће свако, ако учини нешто добро, за то добити плату од Јехове“ (Ефешанима 6:8).

Снага самилости се огледа и у томе што она унапређује мир и доприноси решавању сукоба. Захваљујући самилости решавају се неспоразуми и утире се пут ка опраштању. Неспоразуми могу настати због тога што своје мисли и осећања не изразимо увек онако како бисмо желели или због тога што наши поступци могу бити погрешно протумачени. У таквим ситуацијама самилост нам помаже да решимо проблем и сачувамо мир. Лако је опростити особи за коју се зна да је самилосна. Самилост нам помаже да поступамо у складу са саветом који је Павле дао хришћанима: „Подносите једни друге и спремно опраштајте једни другима ако неко има притужбу на некога“ (Колошанима 3:13).

Самилост — саосећање на делу

Осим тога, самилост има моћ да ублажи патњу. Као што смо досад видели, самилосне особе саосећају са онима који су у неприлици и са онима који пате. Самилост укључује нежан обзир према људима у невољи и жељу да се пружи практична помоћ.

Када су самилосни, хришћани опонашају Исуса. Он никада није био презаузет да би другима помагао у материјалном и у духовном погледу. Када би запазио да је другима потребна помоћ, он би пронашао начин да је самилосно пружи.

Осмотримо како је Исус поступио када је видео мноштво духовно гладних људи: „Кад је видео мноштво народа, сажалио се на њих, јер су били измучени и расејани као овце без пастира“ (Матеј 9:36). У вези са изразом који је преведен са „сажалити се“, један библијски изучавалац каже да тај израз означава „осећање које допире до најдубљих делова нечијег бића“. Заправо, за ту реч се каже да је једна од најснажнијих грчких речи за самилост.

На сличан начин, самилосни хришћани брзо реагују на материјалне и духовне потребе других. Апостол Петар је написао: „Будите сви сложних мисли, саосећајни, пуни братске љубави, нежно самилосни“ (1. Петрова 3:8). На пример, када се једна сиромашна хришћанска породица из здравствених разлога преселила у друго место, суверници су им бесплатно уступили једну кућу на шест месеци. Муж се присећа: „Сваки дан су долазили да виде како смо, а због њихових охрабрујућих речи осећали смо се као код куће.“

Прави хришћани такође брину о потребама особа које не познају. Они радо троше своје време, снагу и средства како би помогли непознатим особама. Јеховини сведоци организују добровољце поменуте у претходном чланку како би помогли људима које чак и не познају.

Зато у хришћанској скупштини влада атмосфера самилости и доброте. Покренути љубављу, чланови скупштине су мотивисани да пронађу начине да служе другима. Можда у скупштини постоје сирочад и удовице којима је потребна наша брига и разумевање због бројних личних проблема. Да ли можемо да помогнемо тим особама да се изборе са сиромаштвом, ограниченим могућностима лечења, неадекватним смештајем или другим личним потешкоћама?

Осмотримо пример једног брачног пара из Грчке. Муж је доживео шлог. Он и његова жена пребачени су у болницу удаљену неколико стотина километара. Међутим, њихови скромни приходи зависили су од воћњака поморанџи које је требало убрати. Ко ће то учинити док су они далеко од куће? Браћа и сестре из њихове скупштине предузели су акцију. Они су убрали и продали поморанџе, и тако обезбедили новац за овај сиромашни пар и ублажили им бригу.

Самилост се може показати на много начина. На пример, милосрдни хришћани схватају да је понекад довољна само љубазна посета и спремност да саосећајно саслушамо, покажемо разумевање и пружимо утеху на темељу Библије (Римљанима 12:15).

Осетите атмосферу самилости

Показало се да су хришћанске скупштине широм света луке мира и утехе где се показују самилост и доброта. Прави хришћани знају да самилост привлачи друге, док их окрутност одбија. Док настоје да опонашају свог небеског Оца, они дају све од себе да буду ’нежно самилосни‘ на практичне начине.

Јеховини сведоци вас срдачно позивају да се лично уверите у то да су прави хришћани самилосни, љубазни и брижни. Сигурни смо да ће вам се таква атмосфера допасти (Римљанима 15:7).

[Слика на 5. страни]

Павле је подстакао хришћане из Колоса да се обуку у најдубљу самилост

[Слике на 7. страни]

Када би Исус запазио да је некоме потребна помоћ, он би пронашао начин да је самилосно пружи