Може ли пагански празник постати хришћански?

У ЗИМУ 2004. године, током божићних празника, у Италији је вођена једна жива расправа. Неки просветни радници су се залагали за то да се све што је у вези с божићним обичајима у школама сведе на минимум или да се у потпуности изостави. Они су заступали ову идеју из обзира према све већем броју ученика који нису ни католици ни протестанти. Али, остали који се баве просветним радом, па и неки људи других професија захтевали су да се традиција поштује и у потпуности сачува.

Међутим, невезано за ову расправу, шта можемо рећи о пореклу божићних обичаја? Како је ова расправа достизала свој врхунац, у ватиканским новинама L’Osservatore Romano објављено је једно интересантно запажање.

Што се тиче датума прославе Божића, у тим католичким новинама је стајало: „Ако узмемо у обзир историју Рима, царске пописе из тог времена и истраживања која су вршена у наредним вековима, прави датум Христовог рођења са историјског становишта лежи  сакривен под велом тајне... Двадесет пети децембар, датум који је добро познат, изабрала је римска црква у четвртом веку. Овај дан су пагани из древног Рима посветили богу Сунца... Премда су указом цара Константина хришћани у то време већ били признати у Риму, мит о... богу Сунца још увек је био широко распрострањен, посебно међу војницима. Прославе које су претходно споменуте одржавале су се 25. децембра и биле су дубоко укорењене у народној традицији. Ово је римској цркви дало идеју да на тај датум стави печат хришћанства, тиме што ће бога Сунца заменити са Сунцем Правде, Исусом Христом, узимајући тај дан као време када ће се славити његово рођење.“

Шта можемо рећи о божићној јелки, која је део католичке традиције?

Чланак у тим католичким новинама указује на то да се у древна времена за многе зимзелене биљке, као што су „божиковина, кострика, ловор и гранчице бора или јелке, веровало да имају магичну или лековиту моћ и да штите од болести“. У чланку даље стоји: „На Бадње вече, 24. децембра, обележавало се сећање на Адама и Еву уз веома популарну причу о дрвету које се налазило у Рају на земљи... Требало је да то буде дрво јабуке, али пошто оно није било подесно у време зиме, на постоље се постављала јелка а њене гране су се украшавале јабукама. Поред тога, да би се симболизовало спасење које ће наступити у будућности, ту су били и колачићи разних облика направљени од смрвљених бисквита, који су представљали Исусову присутност приликом причести, као и слаткиши и поклони за децу.“ Како је овај празник изгледао касније, с проласком времена?

Након што је споменуто да је традиција коришћења божићне јелке настала у Немачкој у XVI веку, у поменутим новинама се даље наводи: „Италија је била међу последњим земљама које су прихватиле божићну јелку, делимично због прилично раширених гласина да је коришћење божићне јелке протестантски обичај и да уместо ње треба користити јасле [сцена Христовог рођења].“ Папа Павле VI је „увео овај обичај [на Тргу светог Петра у Риму] када је поставио огромну јелку“ поред сцене Христовог рођења.

Да ли сматрате да је прихватљиво да религиозне вође придају наизглед хришћанско значење догађајима и симболима који имају паганско порекло? Библија упозорава праве хришћане на то шта је исправно следећим речима: „Шта имају заједничко праведност и безакоње? Или шта имају заједничко светлост и тама?“ (2. Коринћанима 6:14-17).

[Слике на странама 8, 9]

Божићна јелка (претходна страна) и сцена Христовог рођења, Ватикан

[Извор]

© 2003 BiblePlaces.com

[Слика на 9. страни]

Бог Сунца

[Извор]

Museum Wiesbaden