Изабране мисли из Јеванђеља по Матеју
Јеховина Реч је жива
Изабране мисли из Јеванђеља по Матеју
ПРВА особа која је написала узбудљив извештај о Исусовом животу и служби био је Матеј — блиски сарадник Исуса Христа и некадашњи порезник. Као књига која је првобитно написана на хебрејском, а касније преведена на грчки, Јеванђеље по Матеју је довршено око 41. н. е. и представља мост који спаја хебрејски и грчки део Светог писма.
Ово занимљиво и садржајно Јеванђеље, написано првенствено за читаоце јеврејског порекла, приказује Исуса као обећаног Месију, Божјег Сина. Обраћање пажње на оно што се у њему говори ојачаће нашу веру у правог Бога и његовог Сина, као и у његова обећања (Јевр. 4:12).
„ПРИБЛИЖИЛО [СЕ] НЕБЕСКО КРАЉЕВСТВО“
Матеј у први план ставља Краљевство и Исусова учења, чак и онда кад због тога мора да одступи од хронолошког редоследа. На пример, Проповед на гори је записана на почетку Јеванђеља, премда ју је Исус одржао негде половином своје службе.
Током службе у Галилеји, Исус чини чуда, даје дванаесторици апостола упутства за службу, осуђује фарисеје и прича поређења о Краљевству. Затим напушта Галилеју и долази у „гранична подручја Јудеје с оне стране Јордана“ (Мат. 19:1). Успут говори својим ученицима: ’Идемо у Јерусалим и Син човечји биће осуђен на смрт, а трећи дан ће ускрснути‘ (Мат. 20:18, 19).
Одговори на библијска питања:
3:16 — Шта значи то што су се ’небеса отворила‘ приликом Исусовог крштења? Изгледа да то значи да се Исусу тада вратило сећање на његово предљудско постојање.
5:21, 22 — Да ли је озбиљније дати одушка гневу него гајити гнев? Исус је упозорио на то да онај ко се гневи на свог брата чини озбиљан грех. Међутим, још је озбиљније дати одушка гневу називајући некога увредљивим именом, за шта је особа могла одговарати пред вишим судом.
5:48 — Да ли је заиста могуће да будемо „савршени, као што је савршен [наш] небески Отац“? У извесном смислу, да. Исус је овде говорио о љубави, и рекао је својим слушаоцима да се угледају на Бога и да њихова љубав буде савршена, то јест потпуна (Мат. 5:43-47). Како то? Тако што ће волети чак и своје непријатеље.
7:16 — По каквим „плодовима“ се препознаје права религија? Ти плодови обухватају више од понашања. Мисли се и на наша веровања — на учења којих се држимо.
10:34-38 — Да ли порука из Библије проузрокује раздор у породици? Ни у ком случају. Раздор настаје због става који заузимају чланови породице који не прихватају библијску истину. Они одлучују да ће се противити и тако уносе раздор у породицу (Лука 12:51-53).
11:2-6 — С обзиром на то да је Јован знао да је Исус Месија пошто је чуо Божји глас, зашто је питао да ли је Исус „онај који треба да дође“? Јован је то питање можда поставио да би добио потврду лично од Исуса. Међутим, Јован је такође хтео да зна да ли постоји још неко ко ће доћи у краљевској сили и испунити оно чему су се Јевреји надали. Исус му је у одговору рекао да неће доћи нико други.
19:28 — Кога представљају „дванаест Израелових племена“ којима ће се судити? То не представља дванаест племена духовног Израела (Гал. 6:16; Откр. 7:4-8). Апостоли којима се Исус обраћао требало је да постану део духовног Израела, а не они који ће му судити. Исус је с њима склопио „савез за краљевство“ и требало је да постану ’краљевство и свештеници Богу‘ (Лука 22:28-30; Откр. 5:10). Припадници духовног Израела ће „судити свету“ (1. Кор. 6:2). Дакле, „дванаест Израелових племена“ којима ће судити они на небеским престолима очигледно представљају човечанство које не припада тој краљевској, свештеничкој класи. То је било предочено с 12 племена на Дан очишћења (Лев., погл. 16).
Поука за нас:
4:1-10. Из овог извештаја видимо да је Сатана стварна особа, а не само симбол зла. Он нас искушава путем ’жеље тела и жеље очију и истицања иметка‘. Међутим, примена библијских начела ће нам помоћи да останемо верни Богу (1. Јов. 2:16).
5:1–7:29. Буди свестан својих духовних потреба. Буди мирољубив. Одбаци неморалне мисли. Држи своју реч. Нека ти у молитви духовне ствари буду испред материјалних. Буди богат пред Богом. Најпре тражи Краљевство и Божју праведност. Не суди другима. Врши Божју вољу. Све су то практичне поуке из Проповеди на гори.
9:37, 38. Треба да поступамо у складу с нашом молбом упућеном Господару да „пошаље раднике на своју жетву“ тако што ћемо ревно учествовати у стварању ученика (Мат. 28:19, 20).
10:32, 33. Никада не треба да се плашимо да говоримо другима о својој вери.
13:51, 52. Ако смо разумели истину о Краљевству, имамо одговорност да поучавамо друге и да с њима делимо то благо.
14:12, 13, 23. Неопходно је одвајати време када ћемо бити сами да бисмо дубоко размишљали с одређеним циљем (Мар. 6:46; Лука 6:12).
17:20. Вера нам је потребна да бисмо савладали препреке велике попут планина које утичу на наш духовни напредак и да бисмо се суочавали с потешкоћама. Не смемо бити немарни када је у питању изграђивање и јачање наше вере у Јехову и његова обећања (Мар. 11:23; Лука 17:6).
18:1-4; 20:20-28. Због људског несавршенства и религиозног порекла у ком се наглашавао положај, Исусови ученици су били превише забринути за свој углед. Треба да развијамо понизност док се чувамо грешних склоности и да се трудимо да имамо исправно гледиште о посебним задужењима и одговорностима у скупштини.
„СИН ЧОВЕЧЈИ ТРЕБА ДА БУДЕ ПРЕДАТ“
Исус долази у Јерусалим 9. нисана 33. н. е., „на магарцу“ (Мат. 21:5). Сутрадан долази у храм и истерује трговце и мењаче новца. Једанаестог нисана он поучава у храму, изриче осуду писмозналцима и фарисејима и затим својим ученицима говори шта ће бити „знак [његове] присутности и свршетка овог поретка“ (Мат. 24:3). Наредног дана им говори: „Знате да је за два дана Пасха, и да Син човечји треба да буде предат да га прибију на стуб“ (Мат. 26:1, 2).
Четрнаести је нисан. Након што је својим ученицима показао како треба да обележавају сећање на његову смрт, Исус је издат, ухапшен, осуђен и затим прибијен на стуб. Трећег дана је подигнут из мртвих. Пре него што одлази на небо, ускрснули Исус заповеда својим следбеницима: „Идите и стварајте ученике од људи из свих народа“ (Мат. 28:19).
Одговори на библијска питања:
22:3, 4, 9 — Када су упућена три позива на свадбу? Први позив који је упућен да би се сакупила класа невесте био је када су Исус и његови следбеници почели да проповедају 29. н. е. и трајао је до 33. н. е. Други позив је трајао од када је изливен свети дух на Педесетницу 33. н. е. па до 36. н. е. Оба позива била су упућена само Јеврејима, јеврејским прозелитима и Самарићанима. Међутим, трећи позив је упућен људима са улица ван града, то јест необрезаним нејеврејима, почев од 36. н. е. када је римски официр Корнелије прихватио хришћанство па све до наших дана.
23:15 — Зашто човек који се обратио на веру фарисеја „заслужује гехену двапут више“ него сами фарисеји? Неки који су постали фарисејски обраћеници можда су раније били велики грешници. Међутим, када су се обратили на екстремну фарисејску веру, постали су још гори, вероватно тако што су ишли у крајности још више него њихови учитељи над којима је већ изречена осуда. Тако су ’заслужили гехену‘ двапут више него фарисеји.
27:3-5 — Зашто је Јуда осетио грижу савести? Ни по чему се не може закључити да је Јудина грижа савести била знак искреног кајања. Уместо да тражи опроштај од Бога, он је свој преступ признао свештеничким главарима и старешинама. С обзиром на то да је починио „грех који води у смрт“, Јуда је био савладан осећањем кривице и очаја (1. Јов. 5:16). Осећао је грижу савести због тога што се нашао у очајном стању.
Поука за нас:
21:28-31. Оно што Јехова сматра заиста важним јесте вршење његове воље. На пример, треба ревно да проповедамо о Краљевству и стварамо ученике (Мат. 24:14; 28:19, 20).
22:37-39. Две највеће заповести веома добро сажимају оно што Бог тражи од оних који га обожавају.
[Слика на 31. страни]
Да ли ревно учествујеш у делу жетве?
[Извор]
© 2003 BiblePlaces.com
[Слика на 31. страни]
Матеј у први план ставља Краљевство