Изабране мисли из Јеванђеља по Марку
Јеховина Реч је жива
Изабране мисли из Јеванђеља по Марку
ЈЕВАНЂЕЉЕ по Марку је најкраће од четири Јеванђеља. Написао га је Јован Марко око 30 година након смрти и ускрсења Исуса Христа. То је динамичан, живописан извештај о Исусовој троипогодишњој служби.
Јеванђеље по Марку, очигледно писано за нејевреје а нарочито за Римљане, описује Исуса као Божјег Сина који чини чуда и неуморно проповеда. Нагласак је на ономе што је Исус радио а не на његовим поукама. Ако поклонимо пажњу Јеванђељу по Марку, то ће ојачати нашу веру у Месију и мотивисаће нас да ревно објављујемо Божју поруку у служби проповедања (Јевр. 4:12).
ИЗВАНРЕДНА СЛУЖБА У ГАЛИЛЕЈИ
У првих 14 стихова Марко говори о Јовану Крститељу и о Исусових 40 дана у пустињи, а потом започиње са узбудљивим извештајем о Исусовој служби у Галилеји. Често користи израз „одмах“, чиме се стиче утисак да се догађаји одвијају брзо (Мар. 1:10, 12).
За мање од три године, Исус је обавио три проповедничке акције у Галилеји. Марко углавном пише хронолошким редом. Проповед на гори је изостављена, као и већина Исусових дужих говора.
Одговори на библијска питања:
1:15 — На шта је Исус мислио кад је рекао да се ’навршило време‘? Исус је тиме желео да каже да је дошло време да започне своју службу. Божје Краљевство се приближило пошто је он био присутан као наименовани Краљ. Особе са исправним ставом срца могле су се одазвати на његово проповедање и предузети кораке којима ће стећи Божју наклоност.
1:44; 3:12; 7:36 — Зашто Исус није желео да се његова чуда разглашавају? Уместо да људи доносе закључке на основу сензационалних и можда чак искривљених извештаја, Исус је желео да сами увиде да је он Христ и да сами донесу одлуку на основу доказа (Иса. 42:1-4; Мат. 8:4; 9:30; 12:15-21; 16:20; Лука 5:14). Изузетак је био човек из герасинског краја који је некада био опседнут демонима. Исус му је рекао да иде кући и да исприча својим рођацима шта му се десило. Пошто је био замољен да оде из тог краја, Исус не би имао прилику да ступи у контакт с тамошњим људима. Присуство и сведочанство човека за кога је Исус учинио једно добро дело могли су да ублаже негативну реакцију због губитка свиња (Мар. 5:1-20; Лука 8:26-39).
2:28 — Зашто се за Исуса каже да је ’Господар сабата‘? Апостол Павле је написао: „У Закону налазимо само сенку будућих благослова“ (Јевр. 10:1). Према Закону, сабат се држао након шест радних дана, а Исус је многа од својих излечења учинио баш на тај дан. Сабат је предочавао мир и друге благослове које ће човечанство имати током Христове хиљадугодишње владавине, након што Сатанином окрутном владању дође крај. Дакле, Краљ над краљевима је такође и „Господар сабата“ (Мат. 12:8; Лука 6:5).
3:5; 7:34; 8:12 — Како је Марко могао да зна како се Исус осећао? Марко није био један од 12 апостола нити близак Исусов сарадник. Према предању, Марку је многе од тих информација пренео његов близак сарадник апостол Петар (1. Петр. 5:13).
6:51, 52 — У ком смислу ученици нису схватили „шта је значило чудо са хлебовима“? Свега неколико сати раније, Исус је са само пет хлебова и две рибе нахранио 5 000 људи, не рачунајући жене и децу. Требало је да Исусови ученици схвате „шта је значило чудо са хлебовима“ тако што ће разумети да је Исус од Јехове добио моћ да чини чуда (Мар. 6:41-44). Да су схватили колико је велика моћ дата Исусу, не би се толико изненадили када су га видели како хода по води.
8:22-26 — Зашто је Исус постепено вратио вид слепом човеку? Исус је то вероватно урадио из обзира према њему. Постепеним враћањем вида тај човек који је дуго био у тами могао је полако да се навикне на јарку сунчеву светлост.
Поука за нас:
2:18; 7:11; 12:18; 13:3. Марко објашњава обичаје, изразе и веровања и описује места која су можда била непозната читаоцима који нису били Јевреји. Он јасно каже да су фарисеји ’имали обичај да посте‘, да је корван „дар Богу“, да садукеји „кажу да нема ускрсења“ и да се храм налазио ’насупрот Маслинској гори‘. Пошто би Месијин родослов био од значаја само Јеврејима, он га у потпуности изоставља. Марко нам тако пружа добар пример. Треба да узмемо у обзир порекло наших слушалаца док учествујемо у служби и држимо говоре на скупштинским састанцима.
3:21. Исусови рођаци нису веровали да је он Месија. Зато он саосећа с онима којима се чланови породице противе и исмејавају их због њихове вере.
3:31-35. Приликом крштења Исус је постао Божји духовни Син, а „горњи Јерусалим“ је постао његова мајка (Гал. 4:26). Отада су Исусу његови ученици били ближи и дражи од његових рођака. Из тога учимо да духовне ствари треба да нам буду на првом месту у животу (Мат. 12:46-50; Лука 8:19-21).
8:32-34. Ако нас неко подстиче да будемо добри према себи онда када то није на месту, треба то брзо да препознамо и одбацимо. Христов следбеник мора да буде спреман да се „одрекне себе“ и да каже „не“ себичним жељама и амбицијама. То укључује спремност да „узме свој мученички стуб“ — да можда пати, да буде осрамоћен и прогоњен, па чак и да умре зато што је хришћанин. Такође мора да ’иде‘ за Исусом, настојећи да усклади свој живот с примером који је он оставио. Бити Христов ученик подразумева развијање и чување самопожртвованог духа попут његовог (Мат. 16:21-25; Лука 9:22, 23).
9:24. Не треба да се стидимо да говоримо о својој вери и да се молимо за више вере (Лука 17:5).
ПОСЛЕДЊИ МЕСЕЦ СЛУЖБЕ НА ЗЕМЉИ
Пред крај 32. н. е. Исус долази „у гранична подручја Јудеје и на ону страну Јордана“ и мноштва му опет прилазе (Мар. 10:1). Након што је тамо проповедао, враћа се у Јерусалим.
Осмог нисана, Исус се налази у Витанији. Док је приликом једног оброка био за столом, прилази му једна жена и излива му мирисно уље на главу. Догађаји од Исусовог тријумфалног уласка у Јерусалим до његовог ускрсења наведени су хронолошким редом.
Одговори на библијска питања:
10:17, 18 — Зашто је Исус исправио човека који га је назвао ’добрим учитељем‘? Тиме што није желео да прихвати ту ласкаву титулу, Исус је дао славу истинитом Богу Јехови и показао да је Он једини извор свега доброг. Штавише, Исус је скренуо пажњу на основну истину да једино Јехова Бог, Створитељ свега, има право да поставља мерила за добро и зло (Мат. 19:16, 17; Лука 18:18, 19).
14:25 — Шта је Исус мислио кад је рекао верним апостолима: „Више нећу пити од виноградског рода до оног дана кад будем пио ново вино у Божјем краљевству“? Исус није рекао да ће на небу бити дословног вина. Пошто се радост понекад симболизује вином, Исус је указивао на радост коју ће доживети када буде заједно са својим ускрснулим помазаним следбеницима у Краљевству (Пс. 104:15; Мат. 26:29).
14:51, 52 — Ко је био младић који је „побегао оскудно одевен“? Марко једини прича о овом догађају, из чега можемо закључити да је говорио о себи.
15:34 — Да ли Исусове речи „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ указују на недостатак вере? Не. Иако не можемо тачно знати зашто је Исус то рекао, његове речи можда указују на то да је разумео да му је Јехова ускратио заштиту како би његова беспрекорност била у потпуности испитана. Такође је могуће да је Исус то изговорио јер је желео да се испуни оно што је у Псалму 22:1 речено за њега (Мат. 27:46).
Поука за нас:
10:6-9. Божја воља је да брачни другови остану заједно. Зато уместо да непромишљено прибегавају разводу, мужеви и жене треба да се труде да примењују библијска начела како би савладали било које проблеме који се могу појавити у браку (Мат. 19:4-6).
12:41-44. Из примера сиромашне удовице учимо да треба несебично да подупиремо обожавање правог Бога.
[Слика на 29. страни]
Зашто је Исус рекао овом човеку да исприча својим рођацима шта му се десило?