Увек имајмо Јехову пред собом

„Јехову увек имам пред собом“ (ПС. 16:8)

1. Како библијски извештаји могу утицати на нас?

 У ЈЕХОВИНОЈ писаној Речи налазе се изванредни извештаји о томе како је Бог поступао с људима. Помињу се многи људи који су одиграли неку улогу у извршењу Божје намере. Међутим, њихове речи и дела не налазе се у Библији као обичне приче у којима можемо да уживамо. Такви извештаји могу нас приближити Богу (Јак. 4:8).

2, 3. Како треба да разумемо речи из Псалма 16:8?

² Сви можемо много тога научити из онога што се догађало познатим библијским личностима као што су Аврахам, Сара, Мојсије, Рута, Давид, Јестира, апостол Павле и други. Али, могу нам користити и извештаји о мање познатим особама. Дубоко размишљање о библијским извештајима може нам помоћи да поступамо у складу с речима псалмисте: „Јехову увек имам пред собом. Он ми је с десне стране, нећу посрнути“ (Пс. 16:8). Како треба да разумемо ове речи?

³ Војник је у то време обично држао мач у десној руци а штит у левој, тако да му је десна страна била незаштићена. Међутим, десну страну му је штитио пријатељ који се борио поред њега. Ако стално имамо Јехову на уму и вршимо његову вољу, он ће нас штитити. Зато хајде да размотримо библијске извештаје који нам могу ојачати веру како бисмо ’увек имали Јехову пред собом‘.

Јехова одговара на молитве

4. Наведи један пример из Библије који показује да Бог услишава молитве.

⁴ Ако стално имамо Јехову пред собом, он ће услишити наше молитве (Пс. 65:2; 66:19). Доказ за то пружа нам извештај о најстаријем Аврахамовом слузи, а то је вероватно био Елијезер. Аврахам га је послао у Месопотамију да би Исаку пронашао богобојазну жену. Елијезер се молио за Божје вођство и препознао га када му је Ребека напојила камиле. Захваљујући томе што се усрдно молио, Елијезер је пронашао девојку која ће постати Исакова вољена жена (Пост. 24:12-14, 67). Истина, Аврахамов слуга је имао један посебан задатак. Али зар не треба и ми да будемо исто тако уверени да Јехова чује наше молитве?

5. Зашто можемо рећи да чак и кратка молитва изречена у себи може бити делотворна?

⁵ Понекад морамо брзо да се помолимо за Божју помоћ. Једном приликом је персијски краљ Артаксеркс запазио да је његов пехарник Немија тужан. ’Шта желиш?‘, питао га је краљ. Немија се „одмах помолио Богу небеском“. Он се изгледа помолио у себи и сигурно није имао времена за неку дугу молитву. Међутим, Бог га је услишио, тако да је Немија добио од краља помоћ да поново изгради зидине Јерусалима. (Прочитати Немију 2:1-8.) Заиста, чак и кратка молитва изречена у себи може бити делотворна.

6, 7. (а) Какав нам је пример Епафрас пружио што се тиче молитве? (б) Зашто треба да се молимо за друге?

⁶ Подстакнути смо да се ’молимо једни за друге‘, иако нећемо увек одмах видети да ли су нам молитве услишене (Јак. 5:16). Епафрас, „веран Христов слуга“, усрдно се молио за своју браћу у вери. Павле је писао из Рима и рекао: „Поздравља вас Епафрас, који је од вас [Колошана] дошао, роб Христа Исуса. Он  се увек бори за вас у својим молитвама, да до краја сачувате зрелост и да имате чврста уверења у погледу свега што је Божја воља. Заиста сведочим за њега да се веома труди за вас и за оне у Лаодикији и оне у Хијерапољу“ (Кол. 1:7; 4:12, 13).

⁷ Колоси, Лаодикија и Хијерапољ били су градови у Малој Азији и налазили су се на истом подручју. Хришћани у Хијерапољу живели су међу обожаваоцима богиње Кибеле, док је Лаодичанима претио утицај материјализма, а хришћани у Колосима били су у опасности од људске филозофије (Кол. 2:8). Није чудо што се Епафрас, који је био из Колоса, ’борио у молитвама‘ за сувернике у том граду! Иако Библија не каже на који начин су услишене Епафрасове молитве, он није престао да се моли за своје сувернике. Ми такође треба да наставимо да се молимо за браћу. Иако се не ’мешамо у туђе послове‘, може бити да неки члан наше породице или пријатељ пролази кроз тежак испит вере (1. Петр. 4:15). Било би заиста пожељно да их помињемо у својим личним молитвама. Као што су Павлу помогле усрдне молитве других, тако и наше молитве могу постићи много добра (2. Кор. 1:10, 11).

8. (а) Како знамо да су старешине из Ефеса цениле молитву? (б) Како треба да гледамо на молитву?

⁸ Да ли нас други знају као особе које цене молитву? Након што се Павле сусрео са старешинама у Ефесу, „клекнуо је са свима њима и помолио се“. Затим су „много заплакали и изгрлили Павла па га срдачно изљубили, јер их је јако заболело то што је рекао да више неће видети његово лице“ (Дела 20:36-38). Не знамо имена тих старешина, али очигледно је да су ценили молитву. Сигурно треба да ценимо то што имамо част да се молимо Богу и да ’подижемо верне руке‘ с поуздањем да ће нам наш небески Отац одговорити (1. Тим. 2:8).

У свему будимо послушни Богу

9, 10. (а) Какав су пример пружиле Салпадове кћери? (б) Како хришћани који нису у браку могу опонашати пример Салпадових кћери?

⁹ То што стално имамо Јехову на уму помоћи ће нам да му будемо послушни и захваљујући томе добићемо велике благослове (П. зак. 28:13; 1. Сам. 15:22). Спремност да будемо послушни веома је важна. Размотримо пример пет сестара, кћери Салпада, који је живео у Мојсијево време. Међу Израелцима је био обичај да синови наследе имање свог оца. Будући да Салпад није имао синове, после његове смрти Јехова је рекао да његових пет кћери треба да добију цело наследство — али само под једним условом. Требало је да се удају за људе из Манасијиног племена како би наследство и даље припадало истом племену (Бр. 27:1-8; 36:6-8).

¹⁰ Салпадове кћери су имале веру да ће све бити добро уколико буду послушне Богу. У Библији пише: „Као што је Јехова заповедио Мојсију, тако су учиниле Салпадове кћери. Мала, Терса, Егла, Мелха и Нуја, Салпадове кћери, удале су се за синове својих стричева. Удале су се у породице синова Манасије, Јосифовог сина, и тако је њихово наследство остало  у племену ком је припадала породица њиховог оца“ (Бр. 36:10-12). Ове жене су биле послушне и учиниле су оно што је Јехова заповедио (Ис. Нав. 17:3, 4). Показујући веру попут њихове, духовно зрели хришћани који нису у браку послушни су Богу тако што ступају у брак „само у Господу“ (1. Кор. 7:39).

11, 12. Како је Халев показао поуздање у Бога?

¹¹ Треба у свему да слушамо Јехову, попут Израелца Халева (П. зак. 1:36). Након што је Израел био избављен из Египта у 16. веку пре н. е., Мојсије је послао дванаесторицу људи да извиде Ханан. Међутим, само су њих двојица — Халев и Исус Навин — подстакли народ да има потпуно поуздање у Бога и да уђе у ту земљу (Бр. 14:6-9). Око четири деценије касније, Исус Навин и Халев су још увек били живи и у свему су слушали Јехову. Бог је употребио Исуса Навина да одведе Израелце у Обећану земљу. С друге стране, десеторица неверних ухода очигледно су умрли током Израеловог 40-годишњег лутања по пустињи (Бр. 14:31-34).

¹² Као старији човек који је преживео све оно што се догађало Израелцима у пустињи, Халев је могао да стане пред Исуса Навина и да каже: „Ја сам у свему слушао Јехову, свог Бога.“ (Прочитати Исуса Навина 14:6-9.) Халев, који је тада имао 85 година, затражио је брда која му је Бог обећао, премда су она била насељена непријатељима који су живели у великим утврђеним градовима (Ис. Нав. 14:10-15).

13. Под којим условом можемо имати благослов чак и када се суочавамо с кушњама?

¹³ Попут верног и послушног Халева, имаћемо Јеховину подршку ако га ’у свему слушамо‘. Уколико то чинимо, чак и када се суочимо с великим проблемима, имаћемо благослов. Међутим, није увек лако бити послушан у свему током целог живота, као што је то чинио Халев. Премда је краљ Соломон имао добар почетак, његове жене су га навеле да служи другим боговима, тако да у старости „није у свему слушао Јехову као његов отац Давид“ (1. Краљ. 11:4-6). С каквим год кушњама да се суочимо, увек слушајмо Бога у свему и имајмо га стално пред собом.

Увек се уздајмо у Јехову

14, 15. Шта из Нојемининог искуства можемо научити о поуздању у Бога?

¹⁴ Треба да се уздамо у Бога посебно када смо утучени због тога што наша ситуација изгледа безнадежно. Размотримо пример Нојемине, старије жене којој је смрт однела мужа и два сина. Када се из Моава вратила у Јуду, она је јадиковала: „Не зовите ме Нојемина [„моје весеље“]! Зовите ме Мара [„горчина“], јер ме је Свемоћни испунио великом горчином. Пуна сам отишла, а Јехова ме  празних руку враћа. Зашто да ме зовете Нојемина, кад ме је Јехова понизио и кад ме је Свемоћни у тугу завио?“ (Рута 1:20, 21, фуснота).

¹⁵ Премда је Нојемина била жалосна, ако пажљиво читамо Књигу о Рути видећемо да није престала да се узда у Јехову. И њена ситуација се драстично променила! Нојеминина снаха Рута, која је такође била удовица, удала се за Воза и родила му сина. Нојемина је постала дадиља том детету, јер у извештају стоји: „Тада су му жене из суседства дале име, рекавши: ’Нојемини се родио син!‘ Назвале су га Овид. Он је отац Јесеја, Давидовог оца“ (Рута 4:14-17). Када Нојемина буде ускрснула, сазнаће да је Рута, која ће такође тада живети на земљи, постала преткиња Исуса, Месије (Мат. 1:5, 6, 16). Попут Нојемине, ми не знамо како се наша тешка ситуација може с временом променити. Зато се увек уздајмо у Бога, баш као што нас подстичу речи из Пословица 3:5, 6: „Уздај се у Јехову свим срцем својим, а на свој разум немој се ослањати. На свим путевима својим имај га на уму, и он ће исправити стазе твоје.“

Ослонимо се на свети дух

16. Како је Божји свети дух помогао изабраним старешинама у древном Израелу?

¹⁶ Ако стално имамо Јехову пред собом, он ће нас водити светим духом (Гал. 5:16-18). Божји дух је био над седамдесеторицом изабраних старешина који су помагали Мојсију да ’носи терет израелског народа‘. Премда су само Елдад и Модад наведени по имену, дух је све њих оспособио да извршавају своје дужности (Бр. 11:13-29). Нема сумње да су то били способни, богобојазни, поуздани и поштени људи, попут оних који су изабрани раније (Изл. 18:21). Данас хришћанске старешине испољавају исте такве особине.

17. Коју је улогу Јеховин свети дух имао у изградњи светог шатора?

¹⁷ Јеховин свети дух је играо важну улогу у изградњи светог шатора у пустињи. Јехова је поставио Веселеила за главног занатлију и градитеља шатора, обећавши му да ће га ’испунити својим духом да би имао мудрост, разборитост и знање и да би био вешт у разноврсним пословима‘ (Изл. 31:3-5). С Веселеилом и његовим помоћником Елијавом радили су вешти људи, помажући им да изврше леп задатак који су добили. Осим тога, Јеховин дух је покренуо људе спремног срца да великодушно дају прилоге (Изл. 31:6; 35:5, 30-34). Тај исти дух и данас покреће Божје слуге да чине све што могу у подупирању Краљевства (Мат. 6:33). Иако можда имамо одређене способности, треба да се молимо за свети дух и да дозволимо да нас он води да бисмо испунили задатак који је Јехова дао свом народу у наше време (Лука 11:13).

Имајмо страхопоштовање пред Јеховом над војскама

18, 19. (а) Коју особину свети дух ствара у нама? (б) Шта учимо из примера Симеона и Ане?

¹⁸ Свети дух у нама може створити страхопоштовање које нам помаже да увек имамо Јехову пред собом. Божјем древном народу било је речено: „Јехова над војскама — он једини нека вам буде свет, њега се бојте“ (Иса. 8:13). Две богобојазне особе које су живеле у Јерусалиму у првом веку били су Симеон и  Ана. (Прочитати Луку 2:25-38.) Симеон је веровао у пророчанства о Месији и „чекао је Израелову утеху“. Бог је излио свети дух на њега и уверио га да ће доживети да види Месију. То се и догодило. Једног дана, 2. године пре н. е., Исуса су донели у храм Марија и Јосиф, његова мајка и поочим. Покренут светим духом, Симеон је изговорио пророчанске речи о Месији и рекао да ће Марија бити у жалости, што се и десило када је Исус био прибијен на мученички стуб. Замисли само какву је радост Симеон доживео када је у наручје узео ’Јеховиног Христа‘! Симеон је данашњим Божјим слугама пружио заиста добар пример страхопоштовања пред Богом.

¹⁹ Богобојазна 84-годишња удовица Ана „никад није изостајала из храма“. Она је служила Јехови дан и ноћ „постовима и усрдним молитвама“. Ана је такође била у храму када су донели Исуса као бебу. Како је само била захвална што је видела будућег Месију! Чак је „почела да захваљује Богу и да говори о детету свима који су чекали избављење Јерусалима“. Она је једноставно морала да с другима подели ту добру вест. Попут Симеона и Ане, данашњи старији хришћани су срећни што без обзира на године увек могу служити Јехови као његови Сведоци.

20. Без обзира на то колико година имамо, шта треба да радимо и зашто?

²⁰ Без обзира на наше животно доба, треба стално да имамо Јехову пред собом. Тада ће нас он благословити док се понизно трудимо да говоримо другима о његовом Краљевству и његовим чудесним делима (Пс. 71:17, 18; 145:10-13). Међутим, ако желимо да славимо Јехову, треба да испољавамо особине какве он има. Шта о његовим особинама можемо научити из неких других библијских извештаја?

Како би одговорио?

• Како знамо да Јехова чује наше молитве?

• Зашто у свему треба да слушамо Бога?

• Зашто увек треба да се уздамо у Јехову чак и када смо утучени?

• Како Божји свети дух помаже његовом народу?

[Питања за разматрање]

[Слика на 4. страни]

Немијина молитва Јехови била је услишена

[Слика на 5. страни]

Размишљање о томе како се Нојеминина ситуација променила може нам помоћи да се уздамо у Јехову