Ходимо Јеховиним путевима
Ходимо Јеховиним путевима
„Срећан је свако ко се Јехове боји, ко путевима његовим ходи“ (ПС. 128:1)
1, 2. Како знамо да је срећа достижна?
СВАКИ човек жели да буде срећан. Међутим, сигурно се слажемо с тим да бити срећан није исто што и желети срећу или трагати за њом.
2 Па ипак, срећа је достижна. У Псалму 128:1 стоји: „Срећан је свако ко се Јехове боји, ко путевима његовим ходи.“ Можемо бити срећни уколико имамо страхопоштовање пред Богом и ходимо његовим путевима тако што вршимо његову вољу. Како то утиче на наше понашање и на особине које испољавамо?
Будимо поуздани
3. Како је поузданост повезана с нашим предањем Богу?
3 Особе које се боје Јехове су поуздане, баш као и он. Јехова је испунио сва обећања која је дао древном Израелу (1. Краљ. 8:56). Наше предање Богу је најважније обећање које смо икада дали, и уз редовне молитве га можемо испунити. Можемо се молити попут Давида: „Ти [си], Боже, чуо завете моје... Тако ћу заувек песмом хвалити име твоје, да бих дан за даном испуњавао завете своје“ (Пс. 61:5, 8; Проп. 5:4-6). Да бисмо били Божји пријатељи, неопходно је да будемо поуздани (Пс. 15:1, 4).
4. Како су Јефтај и његова ћерка гледали на завет дат Јехови?
4 Јефтај, један од израелских судија, заветовао се Јехови пред битку са Амонцима. Рекао је да ће, ако му Јехова буде дао победу, дати њему као „жртву паљеницу“ прву особу која му пође у сусрет када се буде вратио из битке. То је била његова ћерка јединица. С вером у Јехову, и Јефтај и његова неудата ћерка испунили су тај завет. Премда су се брак и пород веома ценили у Израелу, Јефтајева ћерка је била спремна да остане неудата и имала је част да врши свету службу у Јеховином светилишту (Суд. 11:28-40).
5. Како је Ана показала да је поуздана?
5 Побожна жена Ана такође је показала да је поуздана. Живела је у брдовитом подручју Јефрема са својим мужем Елканом, који је био Левит, и с његовом другом женом Фенином. Фенина је родила неколико деце и исмевала је Ану, која је била нероткиња, посебно када би цела породица ишла у Јеховин дом. У једној од тих прилика, Ана се заветовала да ће дати Јехови сина уколико га буде имала. Ускоро је затруднела и родила дечака коме је дала име Самуило. Након што је престала да га доји, Ана га је одвела у Силом и посветила Јехови „све дане његовог живота“ (1. Сам. 1:11). Тако је испунила свој завет иако није знала да ли ће касније имати још деце (1. Сам. 2:20, 21).
6. У чему се огледала Тихикова поузданост?
6 Хришћанин из првог века по имену Тихик био је поуздан човек и „верни слуга“ (Кол. 4:7). Тихик је путовао с апостолом Павлом из Грчке преко Македоније до Мале Азије, а можда и у Јерусалим (Дела 20:2-4). Могуће је да је он помогао Титу да организује сакупљање прилога за сиромашну браћу у Јудеји (2. Кор. 8:18, 19; 12:18). Кад је Павле први пут био у затвору у Риму, Тихик је био његов поуздани изасланик који је носио писма суверницима у Ефес и Колосе (Еф. 6:21, 22; Кол. 4:8, 9). Када је други пут био затворен у Риму, Павле је послао Тихика у Ефес (2. Тим. 4:12). Ако смо поуздани, и ми ћемо имати благослове у служби Јехови.
7, 8. Зашто можемо рећи да су Давид и Јонатан били прави пријатељи?
7 Бог очекује да будемо поуздани пријатељи (Посл. 17:17). Јонатан, син краља Саула, спријатељио се с Давидом. Када је Јонатан чуо да је Давид убио Голијата, „Јонатанова душа је прионула за Давидову душу, и Јонатан га је заволео као своју душу“ (1. Сам. 18:1, 3). Он је чак упозорио Давида да Саул намерава да га убије. Када је Давид побегао, Јонатан се нашао с њим и склопили су савез. То што је Јонатан разговарао са Саулом о Давиду скоро га је коштало живота. И поред тога, он се поново срео с Давидом и ова два пријатеља су још више учврстила своје пријатељство (1. Сам. 20:24-41). Када су се последњи пут видели, Јонатан је охрабрио Давида „у име Божје“ (1. Сам. 23:16-18).
8 Јонатан је погинуо у бици против Филистеја (1. Сам. 31:6). Давид је нарицао: „Жалим за тобом, брате Јонатане! Како си ми драг био! Твоја ми љубав беше снажнија од љубави жене!“ (2. Сам. 1:26). То је била искрена пријатељска наклоност. Давид и Јонатан су били прави пријатељи.
Увек будимо понизни
9. Како се из 9. поглавља Судија види колико је важна понизност?
9 Да бисмо били Божји пријатељи, морамо бити понизни (1. Петр. 3:8; Пс. 138:6). Колико је понизност важна види се из 9. поглавља Судија. Гедеонов син Јотам је рекао: „Једном су пошла стабла да помажу себи краља.“ Споменуо је маслину, смокву и винову лозу. Оне су представљале честите особе које нису желеле да владају над другим Израелцима. Међутим, трновити грм — користан само за огрев — представљао је поносног Авимелеха, убицу који је желео да доминира над другима. Иако је „три године охоло владао као кнез над Израелом“, прерано је умро (Суд. 9:8-15, 22, 50-54). Колико је само боље бити понизан!
10. Шта учимо из тога што Ирод „није дао славу Богу“?
10 У првом веку нове ере, поносни јудејски краљ Ирод Агрипа био је у сукобу са становницима Тира и Сидона. Међутим, они су затражили мир. Када се Ирод Агрипа једном приликом обратио окупљеном народу, они су узвикнули: „То је божји глас, а не људски!“ Ирод није одбио такво ласкање, па га је Јеховин анђео ударио тако да је умро ужасном смрћу „јер није дао славу Богу“ (Дела 12:20-23). Шта ако смо прилично способни као говорници или учитељи библијске истине? Заслугу за то треба да припишемо Богу, јер све то постижемо захваљујући њему (1. Кор. 4:6, 7; Јак. 4:6).
Будимо храбри и јаки
11, 12. Како нам Енохово искуство показује да Јехова својим слугама даје храброст и снагу?
11 Ако понизно ходимо Јеховиним путевима, он ће нам дати храброст и снагу (П. зак. 31:6-8, 23). Енох, седми по реду од Адама, храбро је ходио с Богом и живео је честито међу злим савременицима (Пост. 5:21-24). Јехова га је ојачао да им пренесе једну снажну поруку због њихових безбожних речи и дела. (Прочитати Јуду 14, 15.) Да ли имаш храброст која је потребна да би објављивао Божје осуде?
12 Јехова је у Нојево време извршио осуду над безбожним људима проузрокујући свеопшти потоп. Па ипак, Енохово пророчанство је охрабрење и за нас, јер ће Божје свете миријаде ускоро уништити безбожне људе нашег времена (Откр. 16:14-16; 19:11-16). У одговору на наше молитве, Јехова нам даје храброст да објављујемо његову поруку, било да се тиче његових осуда или благослова које ће донети Краљевство.
13. Како знамо да нам Бог може пружити храброст и снагу које су нам потребне да бисмо се суочили с тешким проблемима?
13 Потребне су нам храброст и снага које долазе од Бога да бисмо се суочили с тешким проблемима. Када се Исав оженио двема Хетејкама, „оне су загорчавале живот [његовим родитељима] Исаку и Ребеки“. Ребека је чак јадиковала: „Смучио ми се живот због Хетових кћери. Ако и [наш син] Јаков узме жену од кћери ове земље, као што су Хетове кћери, шта ће ми живот?“ (Пост. 26:34, 35; 27:46). Исак је одлучио да предузме нешто и послао је Јакова у далеку земљу да пронађе жену међу Јеховиним слугама. Премда Исак и Ребека нису могли променити оно што је Исав урадио, Бог им је дао мудрост, храброст и снагу да му остану верни. Ако се молимо за помоћ, Јехова то исто може учинити и за нас (Пс. 118:5).
14. Како је израелска девојчица показала храброст?
14 Вековима касније, једна израелска девојчица коју је чета разбојника одвела у ропство, постала је слушкиња у дому сиријског војног заповедника Намана, који је боловао од губе. Девојчица је чула за чуда која је Бог чинио преко пророка Јелисеја и храбро је рекла Намановој жени: ’Кад би само мој господар отишао у Израел, Јеховин пророк би га излечио од губе.‘ Наман је отишао у Израел и био је чудесно излечен (2. Краљ. 5:1-3). Ова девојчица је заиста добар пример за младе који се ослањају на Јехову за храброст да сведоче наставницима, школским друговима и осталима!
15. Које је храбро дело учинио Авдија, управитељ Ахавовог двора?
15 Храброст коју даје Бог помаже нам да издржимо прогонство. Размотримо пример Авдије, који је био управитељ Ахавовог двора и савременик пророка Илије. Када је краљица Језавеља наредила да се побију Божји пророци, Авдија је стотину њих сакрио „по педесет у свакој пећини“ (1. Краљ. 18:13; 19:18). Да ли би и ти храбро помогао прогоњеним сухришћанима, као што је Авдија помогао Јеховиним пророцима?
16, 17. Како су Аристарх и Гај реаговали на прогонство?
16 Ако смо прогоњени, можемо бити сигурни да ће Јехова бити уз нас (Римљ. 8:35-39). У позоришту у Ефесу, Павлови сарадници Аристарх и Гај нашли су се очи у очи с руљом која је бројала на хиљаде људи. Тај метеж је створио сребрар Димитрије. Он и друге занатлије израђивали су мале сребрне храмове богиње Артемиде. Њихов уносан посао је био у опасности јер су због Павловог проповедања многи становници града престали да се клањају идолима. Руља је одвукла Аристарха и Гаја у позориште где су дуго викали: „Велика је Артемида ефешка!“ Аристарх и Гај су вероватно мислили да ће умрети, али градски писар је умирио руљу (Дела 19:23-41).
17 Да си ти доживео тако нешто, да ли би после тога пожелео да водиш мало мирнији живот? Не постоји указивање на то да су се Аристарх и Гај обесхрабрили. Будући да је био из Солуна, Аристарх је знао да неко ко проповеда добру вест може доживети прогонство. Нешто раније, када је Павле проповедао у Солуну, такође је настао метеж (Дела 17:5; 20:4). Пошто су Аристарх и Гај ходили Јеховиним путевима, он им је дао снагу и храброст да истрају под прогонством.
Покажимо занимање за друге
18. Како су Приска и Акила ’гледали на корист других‘?
18 Било да смо прогоњени или не, треба да будемо заинтересовани за сухришћане. Приска и Акила су ’гледали на корист других‘. (Прочитати Филипљанима 2:4.) Овај примеран брачни пар можда је пружио Павлу смештај док је био у Ефесу, где је сребрар Димитрије изазвао метеж о ком је раније било речи. Можда су у тој ситуацији Акила и Приска „свој живот изложили опасности“ због Павла (Римљ. 16:3, 4; 2. Кор. 1:8). Данас нас брига за нашу браћу која су прогоњена наводи да будемо „опрезни као змије“ (Мат. 10:16-18). Ми опрезно извршавамо свој задатак и одбијамо да их издамо тако што бисмо прогониоцима открили њихова имена или друге информације.
19. Како је Дорка чинила добро другима?
19 Постоје многи начини на које можемо показати бригу за друге. Неким хришћанима су потребне основне ствари и ми можда можемо да им помогнемо (Еф. 4:28; Јак. 2:14-17). У скупштини првог века у Јопи била је једна великодушна жена по имену Дорка. (Прочитати Дела апостолска 9:36-42.) Дорка је била „богата добрим делима“, у шта је очигледно спадало и шивење одеће за сиромашне удовице. Када је 36. н. е. умрла, удовице су биле веома тужне. Бог је користио апостола Петра да ускрсне Дорку и она је вероватно остатак живота провела радосно проповедајући добру вест и чинећи добро другима. Веома нам је драго што и данас међу нама има тако несебичних хришћанки!
20, 21. (а) Како је охрабрење повезано с показивањем занимања за друге? (б) Како можеш храбрити друге?
20 Ми показујемо занимање за друге тако што их храбримо (Римљ. 1:11, 12). Павлов сарадник Сила био је извор охрабрења. Након што је решено питање обрезања 49. н. е., водеће тело у Јерусалиму послало је изасланике с једним писмом верницима који су живели у другим местима. Сила, Јуда, Варнава и Павле однели су то писмо у Антиохију. Тамо су Сила и Јуда ’охрабрили браћу многим речима и ојачали их‘ (Дела 15:32).
21 Касније су Павле и Сила били у затвору у Филипима, али су ослобођени након једног земљотреса. Сигурно су били веома радосни када су сведочили затворском чувару и када су он и његова породица постали верници! Пре него што су отишли из тог града, Сила и Павле су охрабрили браћу (Дела 16:12, 40). Попут њих, трудимо се да храбримо друге својим коментарима, говорима и ревним проповедањем. Кад год имаш неку „реч охрабрења“, у сваком случају је реци (Дела 13:15).
И даље ходимо Јеховиним путевима
22, 23. Под којим условом ће нам стварно користити библијски извештаји?
22 Треба да будемо захвални за то што су у Библији, чији је Аутор Јехова, „Бог сваке утехе“, забележени ови догађаји из стварног живота (2. Кор. 1:3). Ако желимо да имамо користи од тих извештаја, морамо примењивати те библијске поуке у свом животу и дозволити да нас води Божји свети дух (Гал. 5:22-25).
23 Размишљање о библијским извештајима помаже нам да испољавамо особине попут Божјих. То ће ојачати наш однос с Јеховом, који нам обећава „мудрост и знање и радост“ (Проп. 2:26). А ми за узврат можемо обрадовати његово срце (Посл. 27:11). Будимо одлучни да то чинимо тако што ћемо и даље ходити Јеховиним путевима.
Како би одговорио?
• Како можемо показати да смо поуздани?
• Зашто треба да будемо понизни?
• Како нам библијски извештаји помажу да будемо храбри?
• Како можемо показивати занимање за друге?
[Питања за разматрање]
[Слика на 8. страни]
Иако им није било лако, поуздани Јефтај и његова ћерка испунили су завет који је он дао
[Слика на 10. страни]
Млади, шта учите од израелске девојчице?
[Слика на 11. страни]
Како је Дорка помагала сухришћанкама?