Будимо разумни, спремни да попустимо

„Подсећај их да буду... разумни [спремни да попусте]“ (ТИТУ 3:1, 2, фуснота)

1, 2. Шта нам Свето писмо говори о разумности и спремности да попустимо и зашто је то на месту?

 ЈЕХОВА, наш брижни небески Отац, неизмерно је мудар. Као његова створења, ми допуштамо да нас он води у животу (Пс. 48:14). Хришћански ученик Јаков нам каже да је ’мудрост одозго најпре чиста, затим мирољубива, разумна [„спремна да попусти“, фуснота], спремна да послуша, пуна милосрђа и добрих плодова, непристрана, нелицемерна‘ (Јак. 3:17).

² Апостол Павле нас је подстакао: „Нека ваша разумност буде позната свим људима“ (Фил. 4:5). * Исус Христ је Господ и Поглавар хришћанске скупштине (Еф. 5:23). За све нас је веома важно да поступамо разумно тако што ћемо бити подложни Христовом вођству и спремни на уступке у опхођењу с другим људима.

3, 4. (а) Наведи примере који показују да је корисно чинити уступке. (б) Шта ћемо сада осмотрити?

³ Ако смо у разумној мери спремни да попустимо, имаћемо користи. Примера ради, након што је у Великој Британији спречен један терористички напад, путници су углавном без оклевања прихватили забрану уношења одређених предмета у авион. Када возимо аутомобил, неопходно је да чинимо уступке другим возачима, на пример док се налазимо у кружном току, како би сви били безбедни и како би се саобраћај неометано одвијао.

⁴ Многи од нас увиђају да није увек лако показати разумност. Да би нам то било лакше, осмотрићемо три чиниоца који су у то укључени. То су исправни мотиви, наш став према ауторитету и мера до које треба да будемо спремни да попустимо.

Исправни мотиви

5. Под Мојсијевим законом, шта је могло навести једног роба да одлучи да остане са својим господарем?

⁵ Један пример из претхришћанског доба усредсређује се на исправан мотив који треба да нас подстакне да будемо подложни ауторитету, што је једно обележје разумности. Мојсијевим законом је било предвиђено да Јевреји који су робови буду ослобођени седме године свог ропства или пак опросне године, у зависности од тога шта би стигло пре. Међутим, човек је могао одлучити да остане роб. (Прочитати Излазак 21:5, 6.) Због чега би неко донео такву одлуку? Љубав га је могла навести да остане под влашћу свог обзирног господара.

6. Какву улогу љубав игра у томе да будемо подложни Јехови и спремни да друге стављамо испред себе?

⁶ Слично томе, нас љубав према Јехови покреће да му предамо свој живот и да затим живимо у складу са својим предањем (Римљ. 14:7, 8). Апостол Јован је  написао: „Љубав према Богу значи држати се његових заповести, а његове заповести нису тешке“ (1. Јов. 5:3). Љубав не гледа своју корист (1. Кор. 13:4, 5). У опхођењу с другим људима, она нас наводи да будемо спремни да попустимо и да друге стављамо испред себе. Уместо да дозволимо да нас надвлада себичност, ми узимамо у обзир туђу корист (Фил. 2:2, 3).

7. Коју улогу спремност на уступке игра у нашој служби?

⁷ Својим речима и поступцима не смемо спотицати друге (Еф. 4:29). Штавише, ако имамо љубав, нећемо радити ништа што би људе различитог порекла и културе могло спречити да напредују ка томе да постану Јеховине слуге. То често од нас захтева да будемо спремни на уступке. На пример, мисионарке које су навикле да се шминкају и носе најлон-чарапе неће то пошто-пото радити уколико би у средини у којој служе њихов морал због тога могао бити доведен у питање и ако би тиме спотицале друге (1. Кор. 10:31-33).

8. Како нам љубав према Богу може помоћи да се понашамо као мањи?

⁸ Љубав према Јехови помаже нам да савладамо понос. Након што су се његови ученици расправљали око тога ко је од њих највећи, Исус је довео једно мало дете међу њих. Објаснио је: „Ко прима ово дете у моје име, прима и мене, а ко прима мене, прима и онога који ме је послао. Јер ко се међу свима вама понаша као мањи, тај је велики“ (Лука 9:48; Мар. 9:36). Можда нам је јако тешко да се понашамо као мањи. Наслеђена несавршеност и склоност ка поносу могу нас мотивисати да тежимо ка томе да будемо истакнути, али нам понизност може помоћи да дајемо предност другима (Римљ. 12:10).

9. Шта је неопходно да бисмо показивали разумност?

⁹ Као што је поменуто, разумност показујемо када смо подложни ауторитету. Сви прави хришћани признају важно начело поглаварства. Апостол Павле је то јасно нагласио у писму Коринћанима: „Желим да знате да је сваком мушкарцу поглавар Христ, а жени је поглавар мушкарац, а Христу је поглавар Бог“ (1. Кор. 11:3).

10. Како показујемо подложност Јеховином ауторитету?

¹⁰ Подложност Божјем ауторитету показујемо поверењем и поуздањем у њега као Оца који нас воли. Он види све што се дешава и у складу с тим ће нас наградити. Добро је да то имамо на уму када се други не опходе према нама с поштовањем или се наљуте и изгубе контролу. Павле је написао: „Ако је могуће, колико од вас зависи, будите у миру са свим људима.“ Павле је то још више нагласио следећим саветом: „Не освећујте се, вољени, него дајте места гневу Божјем, јер  је писано: ’Моја је освета, ја ћу узвратити, каже Јехова‘“ (Римљ. 12:18, 19).

11. Како можемо показати подложност Христовом поглаварству?

¹¹ Такође треба да поштујемо ауторитет који је Бог поставио у хришћанској скупштини. У првом поглављу Откривења Исус Христ је приказан како у десној руци држи ’звезде‘ скупштина (Откр. 1:16, 20). Уопштено говорећи, те звезде представљају старешинства, то јест надгледнике у скупштинама. Ти наименовани надгледници подлажу се Христовом вођству и опонашају га тако што се љубазно опходе према другима. Сви у скупштини се подлажу ’верном и разборитом робу‘, кога је Исус поставио да обезбеђује духовну храну у право време (Мат. 24:45-47). Данас подложност Христовом поглаварству показујемо тиме што ревно проучавамо и примењујемо савете које на тај начин добијамо, а то доприноси миру и јединству (Римљ. 14:13, 19).

До које мере треба да будемо спремни да попустимо?

12. Зашто наша спремност да попустимо има границе?

¹² Међутим, то што смо спремни да попустимо не значи да ћемо учинити компромис када су у питању наша вера или Божја начела. Какав су став заузели први хришћани када су им религиозне вође забраниле да поучавају људе у Исусово име? Петар и апостоли су одважно рекли: „Богу се морамо покоравати, а не људима“ (Дела 4:18-20; 5:28, 29). Зато када власти данас покушавају да нас присиле да престанемо да проповедамо добру вест, ми ипак не престајемо, премда поступамо тактично тиме што мењамо начин на који проповедамо. Ако је проповедање од куће до куће забрањено, ми ћемо покушавати да на друге начине дођемо до људи и наставићемо да извршавамо задатак који нам је Бог дао. Слично томе, када власти забране наше састанке, ми се састајемо неупадљиво, у мањим групама (Римљ. 13:1; Јевр. 10:24, 25).

13. Шта је Исус рекао о подложности ауторитету?

¹³ Исус је у својој Проповеди на гори нагласио да је важно подложити се ауторитету. Он је рекао: „Ако неко хоће да се суди с тобом и да се домогне твоје доње хаљине, препусти му и горњу. И ако те неко ко има ту власт присили да идеш једну миљу, иди с њим две“ (Мат. 5:40, 41). * Обзир према другима и жеља да им помогнемо такође нас могу навести да учинимо више него што се тражи од нас (1. Кор. 13:5; Титу 3:1, 2).

14. Зашто никада не треба да попустимо када су у питању отпадници?

¹⁴ Међутим, наша спремност да попустимо никада не треба да нас наведе да учинимо компромис када су у питању отпадници. Потребан нам је јасан и чврст став како бисмо одбранили истину и сачували јединство у скупштини. Што се тиче „лажне браће“, Павле је написао: „Ни начас им нисмо попустили, нисмо им се покорили, да би истина добре вести остала код вас“ (Гал. 2:4, 5). Када се деси да се појави отпад, предани хришћани чврсто стоје на страни онога што је исправно.

Надгледници треба да буду спремни да попусте

15. У ком смислу хришћански надгледници могу бити спремни да попусте када се састају?

¹⁵ Један од услова за оне који су наименовани за надгледнике јесте да буду спремни да попусте. Павле је написао: „Надгледник треба да буде... разуман [„спреман да попусти“, фуснота]“ (1. Тим. 3:2, 3). То је посебно важно када се наименована браћа састају да реше нека скупштинска питања. Пре него што се донесе одлука, свако од њих слободно износи своје мишљење, премда није неопходно  да сваки старешина нешто каже. Током дискусије, нечије мишљење се може променити док слуша како други указују на библијска начела која се ту примењују. Уместо да се опире томе и да се чврсто држи свог гледишта, зрео старешина ће бити спреман да попусти. Премда су у почетку можда имали различита гледишта, размишљање уз молитву унапређује јединство међу скромним старешинама које су спремне да попусте (1. Кор. 1:10; прочитати Ефешанима 4:1-3).

16. Шта треба да буде очигледно код једног хришћанског надгледника?

¹⁶ Хришћански старешина треба у свему што ради да се држи теократског реда. То треба да буде очигледно и док се као пастир брине за стадо, и треба да му помогне да покаже обзир и благост према другима. Петар је написао: „Пасите Божје стадо које вам је поверено — не на силу, него драговољно; не ради непоштеног добитка, него горљиво“ (1. Петр. 5:2).

17. Како сви у скупштини могу показати исправан став у опхођењу с другима?

¹⁷ Старији чланови скупштине цене драгоцену помоћ млађих и опходе се према њима с поштовањем. Млади пак поштују старије који имају за собом године искуства у служењу Јехови (1. Тим. 5:1, 2). Хришћанске старешине траже браћу која испуњавају услове да би им поверили одређене одговорности, оспособљавајући их да им помажу у бризи за Божје стадо (2. Тим. 2:1, 2). Сваки хришћанин треба да цени Павлов надахнут савет: „Будите послушни онима који међу вама предводе и будите им подложни — јер они бдију над вашим душама као они који ће за то положити рачун — да би то чинили радосно, а не уздишући, јер би то вама било на штету“ (Јевр. 13:17).

Спремност да се попусти и подложност у породичном кругу

18. Зашто су спремност да се попусти и подложност важне у породици?

¹⁸ Спремност да се попусти и подложност такође су важне у породичном кругу. (Прочитати Колошанима 3:18-21.) Библија говори о улози сваког члана породице. Муж је поглавар жени и првенствено је одговоран за васпитавање деце. Жена треба да уважи ауторитет свог супруга, а деца треба да се труде да буду послушна, јер је то угодно Господу. Сваки члан породице треба да допринесе јединству и миру у породици тако што ће  на исправан и уравнотежен начин показати спремност да попусти. Неки поучни примери налазе се у Библији.

19, 20. (а) Када је реч о спремности да се попусти, каква је разлика између Илијевог и Јеховиног примера? (б) Шта родитељи могу научити из ових примера?

¹⁹ У време када је Самуило био дечак, Илије је служио као првосвештеник у Израелу. Међутим, Илијеви синови, Офније и Финес, били су „покварени људи“ и „нису марили за Јехову“. Илије је чуо за њихове лоше поступке, укључујући и то да су чинили блуд са женама које су служиле на улазу у шатор састанка. Како је реаговао на то? Рекао им је да се нико не може заузети за њих уколико греше Јехови. Међутим, није их исправио и казнио. Тако су они наставили да чине зло. На крају је Јехова донео праведну одлуку — заслужили су смртну казну. Када је чуо да су они погинули, и сам Илије је умро. Какав тужан крај! Јасно је да Илијева попустљивост није била на месту, пошто је толерисао зла дела која су чинили његови синови (1. Сам. 2:12-17, 22-25, 34, 35; 4:17, 18).

²⁰ Насупрот томе, размотримо како је Бог поступао с анђелима. Пророк Михеја је имао једну упечатљиву визију у којој је видео састанак анђела с Јеховом. Јехова је питао који ће анђео преварити злог израелског краља Ахава и довести га до пропасти. Јехова је слушао предлоге својих духовних синова. Након што је један анђео рекао шта би он урадио, Јехова га је питао како би то учинио. Задовољан одговором, Јехова је опуномоћио тог анђела да то и уради (1. Краљ. 22:19-23). Да ли чланови породице из овога могу научити нешто о спремности да се попусти? Хришћански муж и отац поступа мудро ако узима у обзир идеје и предлоге своје жене и деце. С друге стране, жена и деца треба да схвате да ће, иако су рекли своје мишљење или дали неки предлог, можда ипак морати да се подложе коначној одлуци коју према Библији има право да донесе поглавар породице.

21. Шта ће бити осмотрено у наредном чланку?

²¹ Како смо само захвални што нас Јехова с љубављу и мудро опомиње да будемо разумни и спремни да попустимо! (Пс. 119:99). У наредном чланку биће осмотрено како нам та спремност, када је уравнотежена, може помоћи да имамо срећан брак.

[Фусноте]

Како би одговорио?

• Које добре резултате доноси спремност да се попусти?

• Како старешине могу показати да су разумне и спремне да попусте?

• Какву улогу подложност и спремност на уступке играју у породичном животу?

[Питања за разматрање]

[Слика на 4. страни]

Старешине опонашају Христову љубазност у опхођењу с другима

[Слика на 6. страни]

На састанцима скупштинских старешина, размишљање уз молитву и спремност да се попусти унапређују јединство