Пређи на садржај

Пређи на садржај

Иако живе сами нису заборављени

Иако живе сами нису заборављени

Иако живе сами нису заборављени

АПОСТОЛ Павле је саветовао сухришћане: „Чинимо добро свима, а нарочито својој браћи у вери“ (Гал. 6:10). И ми данас следимо тај надахнути савет и тражимо начине како бисмо чинили добро својим суверницима. Међу онима којима су потребне љубав и пажња и који то заслужују јесу наша драга старија браћа и сестре који живе у старачким домовима.

У неким земљама је обичај да остарели родитељи остану код куће и о њима брину чланови породице. Међутим, у другим земљама многи одлазе у старачке домове где други брину о њима. Шта се може рећи о хришћанима који живе у старачким домовима? С каквим се изазовима суочавају? Како могу истрајати ако немају подршку породице? Како им може помоћи хришћанска скупштина? И како можемо и сами бити охрабрени када их редовно посећујемо?

Изазови с којима се суочавају

Када се остарели хришћани преселе у старачки дом, обично се нађу на подручју скупштине у којој никог не познају. Због тога Сведоци из те скупштине можда не размишљају о томе да треба да их чешће посећују. Осим тога, у дому су окружени људима који имају другачија веровања. То их може довести у незгодну ситуацију.

На пример, у неким земљама се организује религиозна служба у оквиру дома. Један болничар је запазио: „Неке Сведоке који не могу јасно да говоре возили су у инвалидским колицима на црквену службу без њихове сагласности.“ Осим тога, особље често организује прославе рођендана, Божића или Ускрса како би освежили уобичајену рутину у дому. Неким Сведоцима је давана храна коју према савести не би јели (Дела 15:29). Ако редовно посећујемо нашу старију браћу и сестре, могли бисмо им помоћи да се изборе с таквим изазовима.

Подршка скупштине

Први хришћани су бринули о старијима који нису имали своју породицу (1. Тим. 5:9). Исто тако, старешине данас воде рачуна о томе да браћа и сестре који живе у старачком дому на њиховом подручју не буду занемарени. * Старешина по имену Роберт каже: „Било би добро када би их хришћанске старешине лично посетиле како би виделе услове у којима живе и како би се молиле с њима. Скупштина може учинити доста тога да би збринула њихове потребе.“ Ако одвојимо време да посетимо старије, тиме показујемо да разумемо колико је Јехови важно да бринемо о онима којима је потребна помоћ (Јак. 1:27).

Када је то потребно, старешине спремно организују пружање практичне помоћи за браћу и сестре који живе у старачком дому. Роберт је запазио која би била једна од потреба: „Треба да подстакнемо старију браћу и сестре да присуствују хришћанским састанцима ако су у могућности.“ Међутим, за оне који више не могу да долазе у Дворану Краљевства, старешине ће се побринути на друге начине. Жаклина, која има преко 80 година и болује од остеоартритиса, прати састанке преко телефона. Она каже: „Пуно ми значи што слушам програм док се састанак одржава. То не бих пропустила ни за шта на свету!“

Ако неки остарели хришћанин не може да прати састанке преко телефона, старешине се могу побринути да се програм сними. Брат који носи снимак у старачки дом може искористити ту прилику да поприча с братом или сестром и пружи им охрабрење. „Ако им испричамо неке новости из скупштине, то ће их уверити да су још увек део наше духовне породице“, каже један старешина.

Одржавај комуникацију

Сасвим је разумљиво што је пресељење у старачки дом за многе стресно искуство које их избаци из колосека. Зато се неки повуку у себе. Међутим, ако их посетимо одмах након пресељења и наставимо да им помажемо, то ће им доста помоћи да поврате унутрашњи мир и извесну меру радости (Посл. 17:22).

Ако неки старији брат или сестра пати од сенилности, не чује или има друге проблеме који отежавају комуникацију, неки могу закључити да нема сврхе посећивати их. Међутим, ако и даље настојимо да их посећујемо, без обзира на тешкоће у комуникацији, тиме показујемо да ’предњачимо у исказивању поштовања‘ према нашим суверницима (Римљ. 12:10). Ако неки старији брат полако губи краткотрајно памћење, можемо га подстаћи да нам исприча нека ранија искуства — можда чак из детињства — или да нам каже како је упознао библијску истину. Шта можемо учинити ако се мучи да пронађе праве речи? Пажљиво слушајмо и ако је умесно поменимо две-три речи којих можда покушава да се сети или укратко поновимо његове мисли и охрабримо га да настави. Ако је расејан или има говорне сметње и тешко га можемо разумети, потрудимо се да на основу тона гласа схватимо шта је хтео да каже.

Ако разговор више није могућ, могу се користити и други начини комуникације. Пионирка по имену Лоренс редовно посећује 80-годишњу Мадлен која више не може да говори. Лоренс објашњава како оне комуницирају: „Док се заједно молимо, држим је за руку. Током молитве она благо стиска моју руку и трепће да би изразила захвалност за те нежне тренутке.“ Када наше остареле пријатеље узмемо за руку или их срдачно загрлимо, то их заиста може умирити.

Важно је да смо ту

Наше редовне посете могу утицати на квалитет неге коју примају наши остарели суверници. Данијела, која посећује Сведоке у старачким домовима око 20 година, запажа: „Када особље дома запази да нека особа има редовне посете, она добија бољу негу.“ Раније поменути Роберт каже: „Болничари су спремнији да саслушају некога ко редовно долази у посету. Често не показују исто поштовање према повременим посетиоцима.“ Будући да болничарке обично морају да сарађују са захтевним члановима породице, оне цене када им захвалимо.“ Исто тако, ако успоставимо добар однос с болничарима, можда ће имати више поштовања према вредностима и веровањима Сведока о ком брину.

Добар однос са особљем можемо развити и ако им понудимо помоћ око једноставних послова. У неким подручјима, сталан недостатак квалификованог особља негативно утиче на квалитет неге. Болничарка по имену Ребека саветује: „У време оброка је општа гужва. Зато то може бити добар тренутак да посетите свог пријатеља и помогнете му да једе.“ Не треба да се устручавамо да питамо особље на који начин можемо помоћи.

Када редовно обилазимо нашу браћу и сестре у истом старачком дому, можемо видети шта им је потребно и затим се уз дозволу особља побринути да то добију. На пример, можемо развеселити њихову собу сликама вољених особа или дечјим цртежима. Можемо им донети топао огртач или нешто од средстава за личну хигијену. Ако дом има башту, да ли можемо извести наше пријатеље на свеж ваздух? Претходно поменута Лоренс каже: „Мадлен једва чека да јој дођем сваке седмице у посету. Када поведем и децу, она се истог трена разведри а очи јој засијају!“ Поступци попут ових могу много значити онима који живе у дому (Посл. 3:27).

Узајамне користи

Редовно посећивање старијих може бити испит за „искреност [наше] љубави“ (2. Кор. 8:8). На који начин? Када видимо да је наш пријатељ сваким даном све слабији, то нас може растужити. Лоренс признаје: „У почетку сам због све слабијег Мадлениног здравља плакала након сваке посете. Али, научила сам да нам усрдна молитва може помоћи да савладамо страхове и будемо охрабрујући.“ Роберт већ годинама посећује хришћанског брата по имену Лери који болује од Паркинсонове болести. Он каже: „Болест је толико напредовала да више не могу разумети ниједну његову реч. Али када се заједно молимо, још увек могу да осетим колико је јака његова вера.“

Када посећујемо остареле сувернике, не помажемо само њима већ и себи. Њихова одлучност да задрже близак однос с Јеховом док живе међу људима другачијих веровања учи нас да будемо верни и храбри. Њихова жеља да приме духовну храну упркос тешкоћама са слухом и видом истиче да „човек не сме да живи само од хлеба, него треба да живи и од сваке речи која излази из Јеховиних уста“ (Мат. 4:4). Када уживају у малим стварима, као што су дечји осмех или заједнички оброк, старији нас подсећају да будемо задовољни с оним што имамо. Њихова љубав према духовним вредностима може нам помоћи да исправно поставимо своје приоритете.

Заиста, целој скупштини користи када помажемо нашој старијој браћи и сестрама. Зашто то можемо рећи? Пошто они који су физички слабији више зависе од братске љубави, они свима у скупштини пружају прилику да буду још милосрднији. Зато сви ми треба да гледамо на бригу за остареле, чак и на дуже периоде, као на начин да служимо једни другима (1. Петр. 4:10, 11). Ако старешине преузму вођство у томе, помоћи ће осталима у скупштини да схвате да тај вид хришћанске службе никада не треба занемарити (Језек. 34:15, 16). Спремном подршком с пуно љубави, уверићемо наше остареле сухришћане да никада неће бити заборављени!

[Фуснота]

^ Чим скупштински секретар објави да су се неки брат или сестра преселили у старачки дом на другом подручју, било би добро и љубазно одмах о томе обавестити скупштинске старешине на том подручју.

[Истакнути текст на 28. страни]

„Када особље дома запази да нека особа има редовне посете, она добија бољу негу“

[Слика на 26. страни]

Наше срдачне молитве могу помоћи остарелом сувернику да поврати унутрашњи мир

[Слика на 26. страни]

Нежни изрази љубави ојачаће наше остареле сувернике