Изабране мисли из Јеванђеља по Јовану
Јеховина Реч је жива
Изабране мисли из Јеванђеља по Јовану
ЈОВАН, „ученик кога је Исус нарочито волео“, написао је последњи по реду надахнути извештај о Христовом животу и служби (Јов. 21:20). Већи део онога о чему се говори у Јеванђељу по Јовану, написаном око 98. н. е., не налази се у остала три Јеванђеља.
Апостол Јован је написао своје Јеванђеље имајући на уму један јасан циљ. Он каже: ’Ово је записано да бисте веровали да је Исус заиста Христ, Син Божји, и да верујући имате живот у његовом имену‘ (Јов. 20:31). Порука ове књиге заиста је од велике вредности за нас (Јевр. 4:12).
„ЕВО ЈАГЊЕТА БОЖЈЕГ“
Видевши Исуса, Јован Крститељ с уверењем објављује: „Ево Јагњета Божјег које односи грех света!“ (Јов. 1:29). Док Исус путује кроз Самарију, Галилеју, Јудеју и подручје источно од Јордана, проповедајући, поучавајући и чинећи чуда, ’многи долазе к њему и почињу да верују у њега‘ (Јов. 10:41, 42).
Једно од најистакнутијих чуда која Исус чини јесте ускрсење Лазара. Многи почињу да верују у Исуса када виде да је оживео човек који је био мртав четири дана. Међутим, свештенички главари и фарисеји се договарају да убију Исуса. Али он одлази одатле „у подручје близу пустиње, у град који се зове Јефрем“ (Јов. 11:53, 54).
Одговори на библијска питања:
1:35, 40 — Ко је поред Андрије био ученик који је био с Јованом Крститељем? Писац овог Јеванђеља на Јована Крститеља увек указује као на Јована, док на себе никад не указује по имену. Дакле, ученик чије се име не помиње сигурно је био апостол Јован, писац Јеванђеља.
2:20 — Који је храм „грађен четрдесет и шест година“? Јудејци су овде указивали на поновну изградњу Зоровавељевог храма коју је спровео јудејски краљ Ирод. Према историчару Јосифу Флавију, изградња је започела у 18. години Иродове владавине, то јест 18/17. године пре н. е. Храмско светилиште и други главни објекти изграђени су за осам година. Међутим, рад на целом том пројекту трајао је и након Пасхе 30. н. е., када су Јудејци рекли да је било потребно 46 година за његову изградњу.
5:14 — Да ли је болест последица тога што је неко починио грех? Не мора да значи. Човек ког је Исус излечио био је болестан 38 година због наслеђеног греха (Јов. 5:1-9). Исус је скренуо пажњу на то да човек мора да остане на путу спасења и да не сме намерно да чини грех како би му било указано милосрђе и како га не би задесило нешто горе од болести. У супротном, могао би постати крив за неопростив грех и заслужити смрт без могућности ускрсења (Мат. 12:31, 32; Лука 12:10; Јевр. 10:26, 27).
5:24, 25 — Ко су они који ’прелазе из смрти у живот‘? Исус је говорио о онима који су некада били духовно мртви али када су чули његове речи, поверовали су у њега и престали да воде грешан начин живота. Они су ’прешли из смрти у живот‘ на тај начин што више нису под смртном осудом и дата им је нада у вечни живот на основу њихове вере у Бога (1. Петр. 4:3-6).
5:26; 6:53 — Шта значи ’имати живот у себи‘? Када је Исус Христ у питању, то се односи на две способности које је добио од Јехове — способност да људима омогући да буду у добром односу с Богом и моћ да путем ускрсења врати живот умрлима. За Исусове следбенике то што ’имају живот у себи‘ значи да ће добити живот у пуном смислу те речи. Помазани хришћани то добијају кад ускрсну у небески живот. Верни људи који имају наду да ће живети на земљи добиће живот у пуном смислу када прођу завршни испит, одмах по завршетку Христове хиљадугодишње владавине (1. Кор. 15:52, 53; Откр. 20:5, 7-10).
6:64 — Да ли је у време када је изабрао Јуду Искариотског Исус знао да ће га он издати? Очигледно да није. Једном приликом, 32. године пре н. е., Исус је рекао својим апостолима: „Један од вас је клеветник.“ Могуће је да је тада у Јуди Искариотском Исус запазио ’почетак‘ погрешног поступања (Јов. 6:66-71).
Поука за нас:
2:4. Исус је указао Марији на то да он, као крштени и помазани Божји Син, мора да слуша свог небеског Оца. Премда је био тек на почетку своје службе, био је потпуно свестан часа, то јест времена које је одређено за задатак који му је поверен, што је обухватало и његову жртвену смрт. Чак ни блиски чланови породице, као што је била Марија, нису смели да утичу на његово вршење Божје воље. Ми треба да служимо Јехови Богу са сличном одлучношћу.
3:1-9. Из примера Никодима, јудејског поглавара, извлачимо две важне поуке. Као прво, Никодим је показао да је понизан, разборит и свестан својих духовних потреба тиме што је у скромном тесаревом сину препознао учитеља ког је послао Бог. Прави хришћани данас такође треба да покажу понизност. Као друго, док је Исус био на земљи, Никодим није постао његов ученик. Можда је то било због страха од људи, бојазни да ће изгубити свој положај у Синедриону или љубави према богатству. Из тога учимо нешто веома важно: Не смемо дозволити таквим склоностима да нас спрече да ’узмемо свој мученички стуб и идемо за Исусом‘ (Лука 9:23).
4:23, 24. Да би наше обожавање било прихватљиво Богу, оно мора бити у складу са истином откривеном у Библији и вођено светим духом.
6:27. Радити „за храну која остаје за вечни живот“ значи улагати труд у задовољавање својих духовних потреба. Ако то чинимо, бићемо срећни (Мат. 5:3).
6:44. Јехова лично брине за нас тако што нас привлачи свом Сину. Он то чини путем службе проповедања, којом се долази до сваког од нас, и тако што нам путем светог духа помаже да разумемо и применимо библијска учења.
11:33-36. Показивање емоција није знак слабости.
’ПОЂИМО ЗА ЊИМ‘
Док се ближи Пасха 33. године н. е., Исус поново долази у Витанију. Деветог нисана улази у Јерусалим, јашући на магарету. Десетог нисана поново долази у храм. Када је упутио молитву Оцу да прослави своје име, зачуо се глас с неба: „Прославио сам га и опет ћу га прославити“ (Јов. 12:28).
Током пасхалног оброка, Исус својим ученицима даје опроштајне савете и моли се за њих. Након тога, бива ухапшен, трпи патње и бива прибијен на стуб, а касније ускрсава.
Одговори на библијска питања:
14:2 — Како је Исус својим верним следбеницима ’припремио место‘ на небу? Он је то учинио тиме што је потврдио нови савез тако што се појавио пред Богом и, симболично говорећи, предао му своју крв коју је пролио на земљи. Такође је укључено и Христово примање краљевске моћи, након чега је започело ускрсење његових помазаних следбеника на небо (1. Сол. 4:14-17; Јевр. 9:12, 24-28; 1. Петр. 1:19; Откр. 11:15).
14:16, 17; 16:7, 8, 13, 14 — Када се указује на помоћника, то јест на дух истине, зашто се користи заменица „он“ уколико се не ради о особи? Разлог је искључиво граматички: речи „помоћник“ и „дух“ мушког су рода. Занимљиво је да је на грчком језику, на ком је Јован писао своје Јеванђеље, реч „дух“ средњег рода. Дакле, када је записивао Исусову изјаву, Јован је указујући на дух истине користио грчку заменицу средњег рода, што је у супротности с тврдњом да је свети дух особа.
19:11 — Да ли је Исус говорио о Јуди Искариотском када је у разговору с Пилатом поменуо човека који га је предао? Вероватно није говорио конкретно о Јуди нити о било ком другом појединцу, већ је имао на уму све оне који су учествовали у томе да он буде убијен. Међу тим људима били су Јуда, „свештенички главари и цели Синедрион“, па чак и „народ“ који је био наговорен да тражи да Варава буде пуштен (Мат. 26:59-65; 27:1, 2, 20-22).
20:17 — Зашто је Исус рекао Марији Магдалени да га више не држи? Марија је очигледно држала Исуса јер је мислила да ће он отићи на небо и да га више никада неће видети. Да би је уверио да неће још отићи, Исус јој је рекао да престане да га држи и да оде да јави његовим ученицима да је ускрснуо.
Поука за нас:
12:36. Да бисмо били „синови светлости“, то јест светлиоци, треба добро да упознамо Божју Реч, Библију. Затим то знање треба да користимо да бисмо друге извели из духовне таме на Божје светло.
14:6. Не постоји други начин да стекнемо Божје признање осим преко Исуса Христа. Можемо се приближити Јехови једино ако исказујемо веру у Исуса и ако следимо његов пример (1. Петр. 2:21).
14:15, 21, 23, 24; 15:10. Ако смо послушни Божјим заповестима, можемо остати у Божјој љубави и љубави његовог Сина (1. Јов. 5:3).
14:26; 16:13. Јеховин свети дух служи да би нас поучио и подсетио. Такође служи да би открио истину. Дакле, он нам може помоћи да растемо у знању, мудрости, разборитости, исправном расуђивању и способности размишљања. Зато треба да истрајемо у молитви, конкретно тражећи свети дух (Лука 11:5-13).
21:15, 19. Исус је питао Петра да ли га воли више „од ових“, то јест од риба које су биле пред њим. Он је тако нагласио Петру да треба да се посвети томе да га пуновремено следи уместо да се посвети рибарењу. Нека нас осматрање онога што стоји у Јеванђељима ојача и подстакне да Исуса волимо више од било чега што би нам могло привући пажњу. Наставимо да га следимо целим срцем.
[Слика на 31. страни]
Шта можемо научити од Никодима?