Одбацимо оно што је безвредно

„Ко трчи за оним што је безвредно, неразуман је“ (ПОСЛ. 12:11)

1. Које вредне ствари имамо и како их најбоље можемо користити?

 КАО хришћани, сви ми поседујемо много тога што је вредно. То може бити наше здравље, снага, природне менталне способности или материјалне ствари. Пошто волимо Јехову, срећни смо што све то можемо користити у служби њему и тако послушати надахнути савет: „Исказуј част Јехови иметком својим“ (Посл. 3:9).

2. Које нам упозорење Библија пружа у вези с оним што је безвредно и како се то примењује у дословном смислу?

² С друге стране, Библија такође говори о ономе што је безвредно и упозорава нас да бисмо трчећи за тим могли протраћити оно што имамо. Запази шта се о томе каже у Пословицама 12:11: „Ко обрађује своју земљу, наситиће се хлеба, а ко трчи за оним што је безвредно, неразуман је.“ Није тешко разумети како се та пословица примењује у дословном смислу. Ако човек своје време и енергију троши да би напорно радио и бринуо за своју породицу, он је у прилици да стекне релативну сигурност (1. Тим. 5:8). Међутим, уколико своја средства троши трчећи за оним што је безвредно, показује да је неразуман, то јест да му недостају здраво просуђивање и добра мотивација. Врло је вероватно да ће такав човек остати без онога што му стварно треба.

3. Како се библијско упозорење о ономе што је безвредно примењује на обожавање Јехове?

³ Како се та пословица може применити на обожавање Јехове? Хришћанин који марљиво и вредно служи Јехови осећа праву сигурност. Он може бити уверен у Божји благослов данас и имати сигурну наду за будућност (Мат. 6:33; 1. Тим. 4:10). Међутим, особа коју привлачи оно што је безвредно угрожава свој однос с Јеховом и наду у вечни живот. Шта треба да урадимо како се то нама не би десило? Треба да разаберемо шта је у нашем животу безвредно и да стекнемо одлучност да то одбацимо. (Прочитати Титу 2:11, 12.)

4. Шта се уопштено говорећи може сматрати безвредним?

⁴ За шта се може рећи да је безвредно? Уопштено говорећи, то може бити било шта што нас одвраћа од служења Јехови целом душом. На пример, то могу бити разни облици забаве. Наравно, рекреација и забава имају своје место. Међутим, ако проводимо превише времена у забави на уштрб духовних активности, онда забава постаје нешто безвредно, нешто што лоше утиче на нашу духовност (Проп. 2:24; 4:6). Да бисмо то избегли, ми развијамо уравнотежен став и водимо рачуна о томе како проводимо своје драгоцено време. (Прочитати Колошанима 4:5.) Међутим, постоје и безвредне ствари које су далеко опасније од забаве. У њих спадају и лажни богови.

 Одбацимо лажне богове

5. С чим се у Библији често повезује реч „безвредан“?

⁵ Занимљиво је да се реч „безвредан“ у већини библијских стихова у којима се појављује односи на лажне богове. На пример, Јехова је рекао Израелцима: „Не правите себи безвредне богове, не подижите себи резане ликове ни обредне стубове и не постављајте у својој земљи камење украшено сликама да се пред њим клањате“ (Лев. 26:1). Краљ Давид је написао: „Велик [је] Јехова и достојан највеће хвале, треба га се бојати више од свих других богова. Јер су сви богови других народа безвредни, а Јехова је небеса начинио“ (1. Лет. 16:25, 26).

6. Зашто су лажни богови безвредни?

⁶ Као што је Давид указао, постоји обиље доказа који говоре у прилог Јеховином величанству (Пс. 139:14; 148:1-10). Какву су само част Израелци имали што су могли да буду у савезу с Јеховом! Заиста је било безумно што су га напустили и клањали се резаним ликовима и обредним стубовима. У време невоље, показало се да су њихови лажни богови потпуно безвредни, немоћни да заштите и сами себе а камоли оне који су их обожавали (Суд. 10:14, 15; Иса. 46:5-7).

7, 8. Како богатство може постати попут бога?

⁷ Људи се и данас у многим земљама клањају ликовима које је човек направио. Ти богови су једнако безвредни као што су били и богови у прошлости (1. Јов. 5:21). У Библији се осим ликова и неке друге ствари називају боговима. На пример, размотримо следеће Исусове речи: „Нико не може робовати двојици господара, јер или ће једног мрзети, а другог волети, или ће једном бити привржен, а другога презирати. Не можете робовати Богу и богатству“ (Мат. 6:24).

⁸ Како богатство може постати попут бога? Рецимо да се у древном Израелу у неком пољу налазио један камен. Тај камен би се могао искористити за изградњу куће или неког зида. Међутим, ако би био постављен као ’обредни стуб‘ или ’камен украшен сликама‘, могао је постати камен спотицања за Јеховин народ (Лев. 26:1). Слично томе, новац има своју сврху. Потребан нам је за живот и можемо га добро користити док служимо Јехови (Проп. 7:12; Лука 16:9). Међутим, ако бисмо стицање новца ставили испред хришћанске службе, он би за нас постао бог. (Прочитати 1. Тимотеју 6:9, 10.) Пошто је људима у овом свету стицање финансијске добити толико важно, морамо се преиспитивати како бисмо били сигурни да имамо уравнотежено гледиште о томе (1. Тим. 6:17-19).

9, 10. (а) Како хришћани гледају на образовање? (б) Које опасности високо образовање носи са собом?

⁹ Још нешто што је веома корисно али што може постати безвредно јесте образовање. Ми желимо да наша деца буду добро образована како би била припремљена за живот. Што је још важније, хришћанин који је добро образован може лакше да чита Библију с разумевањем, да резонује о проблемима и долази до мудрих закључака, као и да на бољи и уверљивији начин поучава друге библијској истини. За стицање доброг образовања потребно је време, али то време никако није протраћено.

¹⁰ Међутим, шта рећи о високом образовању које се стиче на факултету? Многи сматрају да је факултетско образовање неопходно за успех у животу. Међутим, они који заврше факултет на крају обично буду под великим утицајем штетне светске пропаганде. У стицању високог образовања прођу најлепше године младости које би се могле најбоље искористити у служењу Јехови (Проп. 12:1). Вероватно нас не изненађује што је у земљама где су многи људи високообразовани све мање и мање оних који верују у Бога. Хришћани не траже сигурност у напредним образовним програмима овог  света већ се уздају у Јехову (Посл. 3:5).

Не дозволимо телесним жељама да постану наш бог

11, 12. Зашто је Павле за неке људе рекао да су им жеље тела бог?

¹¹ Апостол Павле је у писму Филипљанима указао на још нешто што може постати попут бога. Говорећи о некима који су били верници, рекао је: „Многи — често сам о њима говорио, а и сада плачући о њима говорим — живе као непријатељи Христовог мученичког стуба. Њихов крај је пропаст, бог су им жеље тела [„бог им је стомак“, фуснота]... и мисле на оно што је земаљско“ (Фил. 3:18, 19). Како некоме жеље тела или стомак могу постати попут бога?

¹² Изгледа да је тим Павловим познаницима тежња да задовоље телесне жеље постала важнија од тога да служе Јехови као Павлови сарадници. Неки су можда дословно претеривали у јелу и пићу до те мере да су постали изјелице и пијанице (Посл. 23:20, 21; упоредити с Поновљеним законима 21:18-21). Други су можда одлучили да у потпуности искористе могућности које је нудио ондашњи свет и тако су били одвучени од служења Јехови. Немојмо никада дозволити да нас жеља за такозваним удобним животом наведе да успоримо и престанемо да служимо Јехови целом душом (Кол. 3:23, 24).

13. (а) Шта је лакомство и како га је апостол Павле описао? (б) Како можемо избећи лакомство?

¹³ Павле је и у другом контексту поменуо обожавање лажних богова. Написао је: „Усмртите, дакле, оно што је земаљско у вашим удовима: блуд, нечистоћу, полну пожуду, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство“ (Кол. 3:5). Лакомство је снажна жеља за нечим што не поседујемо. То може бити жеља за материјалним стварима. То чак може бити и неприкладна сексуална жеља (Изл. 20:17). Заиста је отрежњавајуће када размишљамо о томе да су такве жеље равне идолопоклонству, то јест обожавању лажних богова. Исус је употребио једну упечатљиву стилску фигуру да би приказао колико је важно по сваку цену контролисати те неисправне жеље. (Прочитати Марка 9:47; 1. Јов. 2:16.)

Чувајмо се испразних речи

14, 15. (а) Шта је то било безвредно у Јеремијиним данима што је многе одвело у пропаст? (б) Зашто су Мојсијеве речи биле вредне?

¹⁴ Речи такође могу бити безвредне, то јест испразне. На пример, Јехова је рекао Јеремији: „Лаж пророкују ти пророци у моје име. Ја их нисам послао, нисам им ништа заповедио, нити сам им ишта рекао. Све што вам пророкују то су лажне визије, гатање, испразне речи и преваре њиховог срца“ (Јер. 14:14). Ти лажни пророци су тврдили да говоре у Јеховино име, али у ствари су унапређивали своје идеје, своју мудрост. Тако су њихове речи биле испразне, то јест безвредне и  опасне у духовном смислу. Године 607. пре н. е. многи који су слушали те испразне речи изгубили су живот када их је напала вавилонска војска.

¹⁵ За разлику од тога, Мојсије је рекао Израелцима: „Усадите у своје срце све речи којима вас данас опомињем... Јер за вас то нису празне речи, него вам оне значе живот, и поступајући по тим речима продужићете своје дане у земљи у коју идете преко Јордана да је заузмете“ (П. зак. 32:46, 47). Речи које је Мојсије изрекао биле су надахнуте од Бога. Зато су оне биле веома вредне, заиста важне за добробит народа. Они који су их слушали уживали су у дугом животу и напретку. Увек одбацујмо испразне речи и држимо се вредних речи истине.

16. Како гледамо на изјаве научника које су у супротности с Божјом Речју?

¹⁶ Да ли се и данас говоре испразне речи? Да. На пример, неки научници кажу да теорија еволуције и научна открића на другим пољима показују да више нема потребе за веровањем у Бога, јер се све може објаснити процесима у природи. Да ли такве поносне изјаве треба да нас забрињавају? Наравно да не! Људска мудрост се разликује од Божје (1. Кор. 2:6, 7). Ми знамо да кад год постоји неслагање између људских учења и онога што је Бог открио, увек су погрешна људска учења. (Прочитати Римљанима 3:4.) Упркос томе што је наука веома напредовала на неким пољима, следећа библијска процена људске мудрости и даље је тачна: „Мудрост овог света лудост [је] пред Богом.“ У поређењу с бесконачном Божјом мудрошћу, људска мудрост је бескорисна (1. Кор. 3:18-20).

17. Како треба да гледамо на речи верских вођа хришћанства и на речи отпадника?

¹⁷ Још један пример испразних речи јесу изјаве верских вођа хришћанског света. Они тврде да говоре у Божје име, али већина њихових изјава се не темељи на Светом писму и оно што кажу у суштини је безвредно. Отпадници такође говоре испразне речи, тврдећи да имају већу мудрост него наименовани „верни и разборити роб“ (Мат. 24:45-47). Међутим, они говоре своју мудрост, њихове речи су испразне и представљају камен спотицања за оне који их слушају (Лука 17:1, 2). Како можемо избећи да будемо заведени тим речима?

Како одбацити испразне речи?

18. Како можемо применити савет из 1. Јованове 4:1?

¹⁸ Остарели апостол Јован дао је у том погледу један добар савет. (Прочитати 1. Јованову 4:1.) У складу с Јовановим саветом,  ми увек подстичемо особе које срећемо у служби проповедања да провере да ли је оно чему су поучене у складу с Библијом. То је и за нас добро правило. Ако до нас дође било каква изјава којом се критикује истина или се шире клевете о скупштини, старешинама или било коме од браће, ми то не узимамо здраво за готово. Уместо тога, треба да се питамо: „Да ли онај ко шири ту причу поступа у складу с оним што стоји у Библији? Да ли те приче или тврдње иду у прилог Јеховиној намери? Да ли унапређују мир у скупштини?“ Све што чујемо а што нарушава јединство нашег братства уместо да га изграђује јесте безвредно (2. Кор. 13:10, 11).

19. Шта старешине треба да раде како њихове речи не би биле испразне?

¹⁹ Када су у питању испразне речи, старешине такође уче нешто веома важно. Када треба да дају савет, они имају на уму своја ограничења и не усуђују се да саветују само на основу личног искуства. Они увек треба да указују на оно што Библија каже. Апостол Павле је изрекао једно добро мерило: „Не идите преко онога што је написано“ (1. Кор. 4:6). Старешине не иду преко онога што је написано у Библији. У ширем смислу, они такође не иду преко онога што стоји у публикацијама ’верног и разборитог роба‘ темељеним на Библији.

20. Како можемо добити помоћ да одбацимо оно што је безвредно?

²⁰ Све оно што је безвредно — било да су то „богови“, речи или нешто друго — веома је штетно. Због тога се увек молимо да нам Јехова помогне да препознамо оно што је безвредно и тражимо од њега вођство да то одбацимо. Чинећи то ми поступамо у складу с речима псалмисте: „Одврати очи моје од оног што је безвредно, сачувај ме у животу на путу своме“ (Пс. 119:37). У наредном чланку ћемо размотрити зашто је вредно прихватити Јеховино вођство.

Можеш ли објаснити?

• Уопштено говорећи, шта су безвредне ствари које треба да одбацимо?

• Како можемо избећи да нам новац постане попут бога?

• На који начин телесне жеље могу постати равне идолопоклонству?

• Како можемо одбацити испразне речи?

[Питања за разматрање]

[Слика на 3. страни]

Израелци су били подстакнути да ’обрађују своју земљу‘ а не да трче за оним што је безвредно

[Слика на 5. страни]

Никада немојмо дозволити да нас материјалне ствари успоре у служби Јехови

[Слика на 6. страни]

Речи старешина могу бити веома вредне