Чинимо добро
Чинимо добро
„Чините добро“ (ЛУКА 6:35)
1, 2. Зашто није увек лако чинити добро другима?
НИЈЕ увек лако чинити добро другима. Можда нам они којима показујемо љубав не узвраћају на исти начин. Иако нам је стало до духовне добробити људи и зато се трудимо да им пренесемо ’славну добру вест срећног Бога‘ и његовог Сина, они могу бити равнодушни или незахвални (1. Тим. 1:11). Други, пуни мржње, поступају као „непријатељи Христовог мученичког стуба“ (Фил. 3:18). Као хришћани, како треба да се опходимо према њима?
2 Исус Христ је подстакао своје ученике: „Волите своје непријатеље, чините добро“ (Лука 6:35). Осмотримо пажљиво овај савет. Такође ће нам користити и друге ствари које је Исус рекао о чињењу добра другима.
„Волите своје непријатеље“
3. (а) Својим речима изнеси суштину Исусове изјаве забележене у Матеју 5:43-45. (б) Какво су гледиште о Јеврејима и нејеврејима развиле јеврејске верске вође из првог века?
3 У својој чувеној Проповеди на гори, Исус је рекао слушаоцима да воле своје непријатеље и да се моле за оне који их прогоне. (Прочитати Матеја 5:43-45.) Они којима се обраћао били су Јевреји, који су знали да је Бог заповедио: „Не освећуј се и не буди киван на синове свог народа. Воли свог ближњег као самог себе“ (Лев. 19:18). Јеврејске верске вође из првог века сматрале су да се речи ’синови твог народа‘ и ’ближњи‘ односе само на Јевреје. Мојсијев закон је налагао Израелцима да буду одвојени од других народа, али они су касније развили гледиште да су сви нејевреји непријатељи које треба мрзети.
4. Како је требало да Исусови ученици поступају према својим непријатељима?
4 Насупрот томе, Исус је рекао: „Волите своје непријатеље и молите се за оне који вас прогоне“ (Мат. 5:44). Требало је да његови ученици показују љубав према свима који су били непријатељски настројени према њима. Према јеванђелисти Луки, Исус је рекао: „Вама који слушате кажем: Волите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе, благосиљајте оне који вас проклињу, молите се за оне који вас вређају“ (Лука 6:27, 28). Попут људи из првог века који су узели к срцу Исусове речи, ми ’чинимо добро онима који нас мрзе‘ тако што на њихово непријатељство узвраћамо благонаклоношћу. ’Благосиљамо оне који нас проклињу‘ тако што љубазно разговарамо с њима. Осим тога, ’молимо се за оне који нас прогоне‘, било да се ради о физичком насиљу или другим облицима ’вређања‘. На тај начин показујемо љубав према својим непријатељима, јер молимо Јехову да они промене свој став и предузму потребне кораке како би стекли његову наклоност.
5, 6. Зашто треба да волимо своје непријатеље?
5 Зашто треба показивати љубав према својим непријатељима? „Да бисте били синови свог Оца који је на небесима“, рекао је Исус (Мат. 5:45). Уколико примењујемо његов савет, ми постајемо Божји „синови“ у том смислу што опонашамо Јехову који „даје да његово сунце излази и злима и добрима и да киша пада и праведнима и неправеднима“. Као што је то Лука записао у свом Јеванђељу, Бог је „добар према незахвалнима и злима“ (Лука 6:35).
6 Истичући колико је важно да његови ученици ’воле своје непријатеље‘, Исус је рекао: „Ако волите оне који вас воле, каква вам је плата? Зар то исто не раде и порезници? И ако поздрављате само своју браћу, шта то нарочито чините? Зар то исто не раде и незнабошци?“ (Мат. 5:46, 47). Ако бисмо волели само оне који нас воле, тиме не бисмо заслужили никакву ’плату‘, то јест наклоност од Бога. Чак су и порезници, које је већина људи презирала, показивали љубав према онима који су њих волели (Лука 5:30; 7:34).
7. Зашто не бисмо учинили ништа нарочито ако бисмо поздрављали само своју „браћу“?
7 Реч „мир“ је била саставни део уобичајеног јеврејског поздрава (Суд. 19:20; Јов. 20:19). То је био индиректан начин да се особи којој је поздрав упућен пожели добро здравље, напредак и благостање. Не бисмо учинили ништа нарочито ако бисмо поздрављали само оне које сматрамо својом „браћом“. Као што је Исус указао, нешто слично су радили и „незнабошци“.
8. На шта је Исус подстакао своје слушаоце када је рекао: ’Будите савршени‘?
8 Због наслеђеног греха, није могуће да Христови ученици буду без мане, савршени (Римљ. 5:12). Па ипак, овај део свог говора Исус је закључио следећим речима: „Будите дакле савршени, као што је савршен ваш небески Отац“ (Мат. 5:48). Он је тиме подстакао слушаоце да опонашају свог ’небеског Оца‘, Јехову, усавршујући своју љубав — чинећи је потпуном тако што ће волети своје непријатеље. Исто се очекује и од нас.
Зашто опраштати?
9. На шта се мисли речима: „Опрости нам дугове наше“?
9 Ми чинимо добро када милосрдно опростимо некоме ко нас је повредио. У ствари, у Исусовој молитви Оченаш стоји: „Опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим“ (Мат. 6:12). Наравно, то се не односи на опраштање финансијских дугова. Лукино јеванђеље показује да је Исус под ’дуговима‘ подразумевао грехе, јер тамо стоји: „Опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком свом дужнику“ (Лука 11:4).
10. Како можемо опонашати Бога када се ради о опраштању?
10 Морамо опонашати Бога, који спремно опрашта грешницима који се кају. Апостол Павле је написао: „Будите добри једни према другима, самилосни, спремно опраштајући једни другима као што је и Бог преко Христа спремно опростио вама“ (Еф. 4:32). Псалмиста Давид је у песми рекао: „Јехова је милосрдан и милостив, спор на гнев и пун доброте... Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам по преступима нашим враћа оно што заслужујемо... Колико је исток далеко од запада, толико он преступе наше од нас удаљује. Као што је отац милосрдан синовима својим, тако је и Јехова милосрдан онима који га се боје. Јер он добро познаје грађу нашу, памти да смо прах“ (Пс. 103:8-14).
11. Коме Бог опрашта?
11 Људи могу добити опроштај од Бога само ако су и сами већ опростили онима који су их нечим повредили (Мар. 11:25). Истичући ту мисао, Исус је додао: „Јер ако ви опростите људима њихове преступе, и ваш ће небески Отац опростити вама. Али ако ви не опростите људима њихове преступе, ни ваш Отац неће вама опростити ваше преступе“ (Мат. 6:14, 15). Управо тако, Бог опрашта само онима који спремно опраштају другима. Један начин да се чини добро јесте поступање у складу с Павловим саветом: „Као што је Јехова спремно опростио вама, тако чините и ви“ (Кол. 3:13).
„Престаните да судите“
12. Који савет је Исус дао што се тиче суђења другима?
12 У Проповеди на гори, Исус је указао како још можемо чинити добро. Он је рекао својим слушаоцима да престану да суде другима и затим је ту мисао истакао помоћу снажног поређења. (Прочитати Матеја 7:1-5.) Осмотримо шта је Исус мислио када је рекао: „Престаните да судите“ (фуснота).
13. Шта је требало да раде Исусови ученици?
13 У Матејевом јеванђељу цитиране су следеће Исусове речи: „Престаните да судите да вам се не суди“ (Мат. 7:1, фуснота). Према Луки, Исус је рекао: „Не судите, и неће вам се судити. Не осуђујте, и нећете бити осуђени. Опраштајте, и биће вам опроштено“ (Лука 6:37). Фарисеји из првог века били су немилосрдни према другима, осуђујући их на темељу небиблијских традиција. Ако су неки од Исусових ученика то чинили, требало је да ’престану да суде‘. Уместо тога, требало је да опраштају другима њихове пропусте. Сличан савет о опраштању дао је и апостол Павле, као што је већ споменуто.
14. На шта би Исусови ученици подстакли људе тиме што би опраштали?
14 Тиме што би опраштали, Исусови ученици би подстакли људе да им узврате на исти начин. „Јер каквим судом судите, таквим ће вам се судити“, рекао је Исус, „и каквом мером мерите, таквом ће вам се мерити“ (Мат. 7:2). Што се тиче нашег опхођења с другима, ми жањемо оно што смо посејали (Гал. 6:7).
15. Како је Исус показао да је погрешно бити превише критичан?
15 Присетимо се да је Исус, у жељи да покаже колико је погрешно бити превише критичан, упитао: „Зашто онда видиш трун у оку свог брата, а не обазиреш се на греду у свом оку? Или како можеш рећи свом брату: ’Дај да ти извадим трун из ока‘, кад сам имаш греду у оку?“ (Мат. 7:3, 4). Онај ко је склон томе да критикује друге запажа ситне недостатке у „оку“ свог брата. Тиме наводи на помисао да његов брат не може добро да просуђује и да јасно сагледа ситуацију. Иако се ради о нечем ситном — попут једног труна — критичар се нуди да ’извади трун‘. Ставља се на располагање да помогне брату да јасније види ствари, али при том није искрен.
16. Зашто се може рећи да су фарисеји имали „греду“ у оку?
16 Јеврејске верске вође су увек биле спремне да критикују друге. Ево једног примера: Када је један човек који је прогледао након што га је Исус излечио рекао да је Исус сигурно послат од Бога, фарисеји су на то оштро узвратили: „Сав си се у гресима родио, и ти нас да учиш?“ (Јов. 9:30-34). У погледу духовног вида и правилног просуђивања, фарисеји су имали „греду“ у оку и били су потпуно слепи. Зато је Исус рекао: „Лицемеру! Извади прво греду из свог ока, па ћеш онда јасно видети како да извадиш трун из ока свог брата“ (Мат. 7:5; Лука 6:42). Ако смо одлучни да чинимо добро и да лепо поступамо према другима, нећемо бити немилосрдни критичари који увек траже фигуративни трун у оку свог брата. Признаћемо да смо несавршени и да стога не треба да осуђујемо и критикујемо своје сувернике.
Како треба да се опходимо с другима
17. Имајући у виду Матеја 7:12, како треба да се опходимо с другима?
17 У Проповеди на гори, Исус је истакао да Бог очински поступа са својим слугама тако што одговара на њихове молитве. (Прочитати Матеја 7:7-12.) Вреди запазити животно начело које је Исус дао: „Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима“ (Мат. 7:12). Само ако поступамо према другима на тај начин, доказаћемо да смо прави следбеници Исуса Христа.
18. Како је Мојсијев закон показао да треба да поступамо према другима онако како желимо да они поступају према нама?
18 Након што је рекао да треба да чинимо другима оно што желимо да они чине нама, Исус је додао: „То је смисао Закона и Пророка̂.“ Када примењујемо његов савет о опхођењу с другима, ми поступамо у складу с духом „Закона“ — што се односи на садржај библијских књига од Постанка до Поновљених закона. Осим појединости у вези с Јеховином намером да створи потомство које ће окончати зло, у тим књигама се налази и Закон који је Бог дао израелском народу преко Мојсија 1513. пре н. е. (Пост. 3:15). Између осталог, у Закону је било јасно речено да Израелци треба да буду праведни, непристрани и да чине добро невољницима и странцима (Лев. 19:9, 10, 15, 34).
19. Како ’Пророци‘ показују да треба да чинимо добро?
19 Када је споменуо ’Пророке‘, Исус је мислио на пророчке књиге из хебрејског дела Библије. Оне су садржале месијанска пророчанства која су се испунила на Христу. У њима је такође показано да Бог благосиља своје слуге када чине оно што је праведно у његовим очима и добро поступају према другима. Примера ради, у Исаијином пророчанству је Израелцима дат следећи савет: „Овако каже Јехова: ’Држите се правде и чините оно што је праведно... Срећан је човек смртни који тако чини и син човечји који се тога придржава... и чува своју руку да не учини никакво зло‘“ (Иса. 56:1, 2). Ове речи показују да Бог очекује да његов народ чини добро.
Увек чинимо добро другима
20, 21. Како је народ реаговао на Исусову Проповед на гори и зашто треба да дубоко размишљамо о њој?
20 Осмотрили смо само неке од многих веома важних поука које је Исус пружио у својој изванредној Проповеди на гори. Чак и тако, можемо лако разумети реакцију оних који су га тада слушали. У Библији се о томе каже: „А када је Исус завршио свој говор, народ је био задивљен његовим учењем, јер их је поучавао као онај који има ауторитет од Бога, а не као њихови писмозналци“ (Мат. 7:28, 29).
21 Нема сумње да је Исус био проречени „Дивни Саветник“ (Иса. 9:6). Проповед на гори је најбољи пример тога колико је он познавао гледиште свог Оца о различитим стварима. Поред мисли које смо осматрали, у том говору је речено много тога о истинској срећи, избегавању неморала, праведном поступању, о томе шта морамо радити да бисмо имали сигурну и радосну будућност и о бројним другим темама. Подстичемо те да још једном уз молитву пажљиво прочиташ Јеванђеље по Матеју, поглавља од 5 до 7. Дубоко размишљај о дивним саветима који се ту налазе. Поступај у складу са оним што је Христ рекао у Проповеди на гори. То ће ти помоћи да још више угодиш Јехови, лепо се опходиш с другима и чиниш добро.
Како би одговорио?
• Како треба да се опходимо с нашим непријатељима?
• Зашто треба да опраштамо?
• Шта је Исус рекао о склоности да се суди другима?
• Према Матеју 7:12, како треба да се опходимо с другима?
[Питања за разматрање]
[Истакнути текст на 10. страни]
Да ли знаш зашто је Исус рекао: „Престаните да судите“?
[Слика на 8. страни]
Зашто треба да се молимо за оне који нас прогоне?
[Слика на 10. страни]
Да ли се увек понашаш према другима онако како би желео да се они понашају према теби?