Да ли си спреман да браниш своја уверења?

ДА ЛИ си се икада нашао у ситуацији када си осетио дужност да браниш своја уверења? Размотри искуство Сузане, 16-годишње средњошколке из Парагваја. На часу етике, неко је коментарисао да Јеховини сведоци не признају „Стари завет“, Исуса Христа и Марију. Такође је изнесена тврдња да су Сведоци фанатици који ће радије умрети него прихватити лечење. Како би ти реаговао у таквој ситуацији?

Сузана се помолила Јехови и подигла руку. Пошто се ближио крај часа, замолила је професорку за дозволу да спреми реферат у вези својих веровања. Професорка се радо сложила. Током следеће две седмице, Сузана се спремала за час користећи брошуру Јеховини сведоци — ко су они? У шта верују?

Дошао је дан за изношење реферата. Сузана је објаснила зашто Јеховини сведоци носе то име. Такође је објаснила каква је њихова нада што се тиче будућности и зашто не прихватају трансфузију крви. Након тога је позвала разред да поставља питања. Многи ученици су подигли руку. Професорка је била одушевљена одговорима које је ова млада девојка дала на темељу Библије.

Један ученик је рекао: „Једном сам био у Дворани Краљевства, и тамо није било ни једног јединог кипа.“ Професорка је желела да чује разлог за то. Сузана је прочитала Псалам 115:4-8 и Излазак 20:4. Изненађена, професорка је рекла: „Како је могуће да су наше цркве препуне кипова кад у Библији јасно стоји да је то погрешно?“

Дискусија уз питања и одговоре наставила се још 40 минута. Када је Сузана питала другове из разреда да ли желе да погледају документарни филм под називом Лечење без крви — медицина удовољава изазову, сви су се сложили с тим. Тако је професорка одредила још један час наредног дана како би наставили дискусију. Након што су погледали филм, Сузана је објаснила које све методе лечења неки Јеховини сведоци прихватају. Након тога, професорка је коментарисала: „Нисам ни знала да постоји толико различитих метода лечења, нити сам била свесна тога које су предности лечења без крви. Да ли је такво лечење омогућено само Јеховиним сведоцима?“ Када је Сузана одговорила да је то доступно свима, професорка је рекла: „Када следећи пут Јеховини сведоци дођу на моја врата, поразговараћу с њима.“

Двадесетоминутно излагање које је Сузана првобитно припремила продужило се на три сата дискусије. Недељу дана касније,  и други ученици су припремили реферате о својим веровањима. На крају излагања, и њима су била постављена питања, али они нису знали да одбране своја веровања. Професорка их је питала: „Како то да нисте могли да објасните своја уверења као што је то урадила ваша другарица која је Јеховин сведок?“

Одговор је био следећи: „Јеховини сведоци заиста проучавају Библију. Ми то не радимо.“

Обраћајући се Сузани, професорка је рекла: „Ти стварно проучаваш Библију и трудиш се да примениш оно што она каже. Заслужујеш похвалу.“

Сузана је могла једноставно да ћути кад се нашла у таквој ситуацији. Ипак, тиме што се јавила да говори, она је следила одличан пример једне израелске девојчице. Иако се њено име не спомиње, знамо да је доведена у Сирију као заробљеник и да је доспела у кућу сиријског заповедника војске, Намана, који је имао ужасну кожну болест. Девојчица је рекла својој господарици: „Кад би само мој господар отишао код пророка који је у Самарији! Он би га излечио од губе.“ Та девојчица једноставно није могла да прећути оно што је знала о истинитом Богу. То је водило до тога да њен господар Наман постане Јеховин слуга (2. Краљ. 5:3, 17).

Попут ње, Сузана није могла а да не сведочи о Јехови и његовим слугама. Тиме што је била одлучна да брани своја уверења када је то било потребно, Сузана је у ствари послушала библијску заповест: „Нека Христ као Господ буде свет у вашем срцу и будите увек спремни за одбрану пред сваким ко од вас тражи образложење наде која је у вама, али чините то с благошћу и дубоким поштовањем“ (1. Петр. 3:15). Да ли си и ти спреман да браниш своја уверења и направиш први корак када се за то укаже прилика?

[Слика на 17. страни]

Ова помоћна средства ти могу помоћи да браниш своју веру