Пређи на садржај

Пређи на садржај

Изабране мисли из посланице Римљанима

Изабране мисли из посланице Римљанима

Јеховина Реч је жива

Изабране мисли из посланице Римљанима

ОКО 56. н. е., док је био на трећем мисионарском путовању, апостол Павле стиже у Коринт. Чуо је да у Риму постоје разлике у гледишту међу хришћанима јеврејског и нејеврејског порекла. У жељи да их уједини у Христу, Павле им пише посланицу.

У посланици Римљанима, Павле објашњава како људи могу бити проглашени праведнима и како треба да живе. Ова посланица нам помаже да обогатимо нашу ризницу знања о Богу и његовој Речи, истиче Божју незаслужену доброту и узвисује Христову улогу у нашем спасењу (Јевр. 4:12).

ПРОГЛАШЕНИ ПРАВЕДНИМА — КАКО?

(Римљ. 1:1–11:36)

„Сви су сагрешили и не одражавају Божју славу“, пише апостол Павле. „Дар је то што су [Божјом] незаслуженом добротом проглашени праведнима због тога што су ослобођени откупнином коју је платио Христ Исус.“ Такође додаје: „Човек бива проглашен праведним због вере, а не због вршења дела прописаних законом“ (Римљ. 3:23, 24, 28). Путем вере у ’један чин оправдања‘, и помазани хришћани и припадници ’великог мноштва‘ ’других оваца‘ могу бити ’проглашени праведнима‘ — једни за живот на небу као сунаследници с Христом, а други као Божји пријатељи са изгледом да ће преживети ’велику невољу‘ (Римљ. 5:18; Откр. 7:9, 14; Јов. 10:16; Јак. 2:21-24; Мат. 25:46).

„Зар да грешимо зато што нисмо под законом него под незаслуженом добротом?“, пита Павле, а затим одговара: „Нипошто!“ „Робови сте... било греха, који води у смрт, било послушности, која води у праведност“, објашњава он (Римљ. 6:15, 16). Затим каже: „Ако духом усмртите дела тела, живећете“ (Римљ. 8:13).

Одговори на библијска питања:

1:24-32 — Да ли се морална исквареност о којој се овде говори односи на Израелце или на припаднике других народа? Премда се опис може односити на обе групе, Павле је конкретно говорио о отпадничким Израелцима који су вековима били непослушни Божјем закону. Премда су познавали Божје праведне одредбе, „нису желели да добро упознају Бога“. Због тога су заслужили осуду.

3:24, 25 — Како су ’греси почињени у прошлости‘ могли бити покривени „откупнином коју је платио Христ Исус“ пре него што је он то учинио? Прво пророчанство о Месији записано у Постанку 3:15 испунило се 33. н. е. када је Исус прибијен на мученички стуб (Гал. 3:13, 16). Оног тренутка када је Јехова изговорио то пророчанство, с његовог становишта откупнина је била пуноважна као да је већ плаћена пошто њега ништа не може спречити да оствари своју намеру. Зато је, на темељу откупне жртве коју ће у будућности Исус Христ дати, Јехова могао опростити Адамовим потомцима који су показали веру у то обећање. Откупнина такође омогућава ускрсење оних који су умрли у претхришћанско доба (Дела 24:15).

6:3-5 — Шта се мисли под крштењем у Исуса Христа и крштењем у његову смрт? Када Јехова помазује Исусове следбенике светим духом, они постају уједињени са Исусом и део скупштине, то јест тела чија је глава Христ (1. Кор. 12:12, 13, 27; Кол. 1:18). То је њихово крштење у Исуса Христа. Помазани хришћани су такође „крштени у [Христову] смрт“ тако што живе пожртвовано и одричу се могућности да живе вечно на земљи. Њихова смрт је жртвена као и Исусова, само што нема откупну вредност. То крштење у Христову смрт завршава се када умру и ускрсну за живот на небу.

7:8-11 — Како је ’грех нашао упориште у заповести‘? Закон је помогао људима да у потпуности схвате шта је грех, на основу чега су многи постали свеснији да су грешни. Захваљујући Закону, увидели су да су многи њихови поступци у ствари били погрешни. Зато се може рећи да је грех нашао упориште у Закону.

Поука за нас:

1:14, 15. Имамо много разлога да ревно објављујемо добру вест. Један од њих је тај што смо дужни да људима који су откупљени Исусовом крвљу помогнемо да упознају Бога и његову намеру.

1:18-20. Безбожни и неправедни људи „немају изговора“ будући да се Божја невидљива својства јасно виде у ономе што је створено.

2:28; 3:1, 2; 7:6, 7. Након што износи неке изјаве које би за Јевреје могле бити увредљиве, Павле говори нешто чиме ће то ублажити. То је пример за нас како да на тактичан и вешт начин говоримо о осетљивим темама.

3:4. Када је оно што људи кажу у супротности с оним што Бог каже у својој Речи, ми допуштамо да се „Бог покаже да је истинит“ тако што верујемо ономе што стоји у Библији и поступамо у складу с Божјом вољом. Ревно учествујући у проповедању о Краљевству и стварању ученика можемо помоћи другима да увиде да је Бог истинит.

4:9-12. Бог је Аврахама сматрао праведним због његове вере, и то давно пре него што је био обрезан у 99. години живота (Пост. 12:4; 15:6; 16:3; 17:1, 9, 10). Тако је Бог на упечатљив начин показао шта је потребно да би неко био праведан у његовим очима.

4:18. Нада је суштински део вере — наша вера се заснива на нади (Јевр. 11:1).

5:18, 19. Логички указујући на сличност између Исуса и Адама, Павле сажето објашњава како један човек може ’свој живот дати као откупнину за многе‘ (Мат. 20:28). Логично закључивање и сажетост су одличне методе поучавања које треба да примењујемо (1. Кор. 4:17).

7:23. Делови тела као што су наше руке, ноге и језик могу нас ’заробити законом греха‘, и зато би требало да пазимо како их не бисмо користили на погрешан начин.

8:26, 27. Када се суочавамо с тако сложеним ситуацијама да не знамо за шта да се молимо, „дух [се] заузима за нас“. Тада Јехова, „онај који слуша молитве“, узима у обзир одређене молитве забележене у његовој Речи и прихвата их као да смо их ми лично упутили (Пс. 65:2).

8:38, 39. Невоље, зла духовна створења и људске власти не могу спречити Јехову да нас воли, нити би требало да нас спрече да волимо њега.

9:22-28; 11:1, 5, 17-26. Многа пророчанства о обнови Израела испуњавају се на скупштини помазаних хришћана, који су ’позвани не само између Јудејаца него и између незнабожаца‘.

10:10, 13, 14. Поред љубави према Богу и ближњима, јака вера у Јехову и његова обећања може нас мотивисати да ревно учествујемо у служби проповедања.

11:16-24, 33. ’Божја доброта и строгост‘ су на диван начин уравнотежене. Заиста, он је „Стена, дело је његово савршено, јер су сви путеви његови правда“ (П. зак. 32:4).

ЖИВЕТИ У СКЛАДУ С ПРАВЕДНИМ ПОЛОЖАЈЕМ ПРЕД БОГОМ

(Римљ. 12:1–16:27)

„Зато вас, браћо, усрдно молим Божјом самилошћу да своја тела дате као жртву живу, свету, угодну Богу“, каже Павле (Римљ. 12:1). Изразом „зато“ Павле се позива на то да су хришћани проглашени праведнима на основу своје вере. Сходно томе, следећа изјава треба да утиче на њихово гледиште о себи и другима, као и о властима.

„Кажем свакоме међу вама да не мисли о себи више него што треба да мисли“, пише Павле и затим подстиче: „Нека ваша љубав не буде лицемерна“ (Римљ. 12:3, 9). „Нека сваки човек буде подложан властима над собом“ (Римљ. 13:1). Такође, он подстиче хришћане да ’не осуђују једни друге‘ у питањима која се тичу савести (Римљ. 14:13).

Одговори на библијска питања:

12:20 — Како ’згрћемо ужарено угљевље‘ на главу непријатеља? У библијска времена, приликом топљења руде у пећи стављао се слој угља одозго и испод ње. Висока температура топила је руду и тако су се из ње издвајале нечистоће. Слично томе, ми стављамо ужарено угљевље на непријатељеву главу тако што чинимо добра дела којима фигуративно говорећи топимо, то јест смекшавамо његов негативан став и помажемо да његове добре особине дођу до изражаја.

12:21 — Како можемо и даље ’надвладавати зло добрим‘? Један начин је тако што ћемо наставити да неустрашиво извршавамо задатак који нам је Јехова поверио — да проповедамо добру вест о Краљевству — све док он сматра да је то потребно (Мар. 13:10).

13:1 — У ком смислу је ’Бог поставио власти на њихов положај‘? Бог их је ’поставио на њихов положај‘ у том смислу што оне постоје уз његово допуштење, а у неким случајевима је чак прорекао њихово владање. То се јасно види из библијских пророчанстава о многим владарима.

Поука за нас:

12: 17, 19. Ако бисмо се светили, то би значило да узимамо у своје руке оно што треба препустити Јехови. Било би заиста охоло с наше стране ако бисмо ’враћали зло за зло‘!

14:14, 15. Не треба да жалостимо нашег брата нити да га спотичемо тиме што бисмо му нудили одређену врсту хране или пића.

14:17. Добар однос с Богом у суштини не зависи од тога шта неко једе или пије или од ког јела и пића се уздржава. Уместо тога, он је повезан с праведношћу, миром и радошћу.

15:7. Све који искрено трагају за истином треба без предрасуда радо да прихватамо у нашу скупштину и да објављујемо поруку о Краљевству свим људима.

[Слике на 31. страни]

Може ли се откупнина применити на грехе који су почињени пре него што је била плаћена?