Пређи на садржај

Пређи на садржај

Од чега хришћани треба да беже

Од чега хришћани треба да беже

Од чега хришћани треба да беже

„Легло змијско! Ко вас је упутио да бежите од гнева који долази?“ (МАТ. 3:7)

1. Наведи неке примере из Библије када су Божје слуге морале дословно да беже.

 НА ШТА прво помислиш када чујеш реч „бежати“? Неки одмах помисле на Јосифа, згодног младића који је побегао од Петефријеве жене и њених неморалних понуда (Пост. 39:7-12). Други помисле на хришћане који су побегли из Јерусалима 66. н. е. послушавши Исусову заповест: „Кад видите да је Јерусалим опколила војска и улогорила се око њега... тада они који буду у Јудеји нека беже у горе. Они који буду у граду нека га напусте“ (Лука 21:20, 21).

2, 3. (а) На шта је Јован Крститељ упозорио верске вође? (б) Како је Исус поткрепио Јованово упозорење?

2 Претходно поменути примери односе се на дословно бежање. Међутим, хришћани којих данас има у готово свим земљама света морају хитно да беже у фигуративном смислу. Јован Крститељ је употребио реч „бежати“ у том значењу. Међу онима који су дошли код Јована биле су и самоправичне јеврејске верске вође које су сматрале да им није потребно покајање. Они су с презиром гледали на обичан народ који је дошао да се крсти у знак покајања. Јован је неустрашиво разоткрио те лицемерне верске вође рекавши: „Легло змијско! Ко вас је упутио да бежите од гнева који долази? Донесите, дакле, плод који доликује покајању“ (Мат. 3:7, 8).

3 Јован Крститељ није говорио о дословном бежању. Он је верске вође упозорио на предстојећи суд, дан гнева. Ставио им је до знања да морају доносити плод који доликује покајању уколико желе да буду поштеђени у тај дан. Касније их је Исус отворено оптужио, пошто су њихове убилачке намере откриле да је њихов прави отац Ђаво (Јов. 8:44). Поткрепљујући Јованово упозорење, Исус их је назвао ’леглом змијским‘ и питао: „Како ћете побећи од осуде гехене?“ (Мат. 23:33). На шта је Исус мислио када је поменуо гехену?

4. На шта је Исус мислио када је поменуо гехену?

4 Гехена је била долина ван зидина Јерусалима где се спаљивало ђубре и животињски лешеви. Исус је користио гехену као симбол вечне смрти. (Видети страну 27.) Када је упозорио на осуду гехене, Исус је показао да су јеврејске вође заслужиле да буду заувек уништене (Мат. 5:22, 29).

5. Како историја потврђује да се обистинило оно на шта су Јован Крститељ и Исус упозорили?

5 Грех јеврејских верских вођа био је још тежи због тога што су прогонили Исуса и његове следбенике. Касније, као што су Јован Крститељ и Исус упозорили, дошао је дан Божјег гнева. Том приликом било је погођено само једно подручје — Јерусалим и Јудеја — тако да је било могуће дословно побећи. Тај дан гнева је дошао када су Римљани уништили Јерусалим и храм 70. н. е. Јерусалим никада раније није доживео такву невољу. Многи су изгубили живот или су одведени у заробљеништво. Та невоља је предочавала једно веће уништење које ће задесити припаднике хришћанског света и других религија (Мат. 24:21).

Предстојећи дан гнева од ког треба бежати

6. Шта се с временом десило у раној хришћанској скупштини?

6 Неки рани хришћани су постали отпадници и придобили су следбенике (Дела 20:29, 30). Док су били живи, Исусови апостоли су ’задржавали‘ ширење отпадништва, али након њихове смрти појавиле су се многе секте унутар хришћанства. Данас у хришћанском свету постоји на стотине религија чија су учења међусобно противречна. Библија је прорекла појављивање класе свештенства у хришћанском свету, која је описана као „човек безакоња“ и „син уништења... [кога] ће Господ Исус убити дахом својих уста и уништити показивањем своје присутности“ (2. Сол. 2:3, 6-8).

7. Зашто се може рећи да израз „човек безакоња“ добро описује свештенство хришћанског света?

7 Свештенство хришћанског света чини безакоње у том смислу што заводи милионе људи ширећи учења и популаризујући празнике и понашање који су у супротности с Библијом. Попут верских вођа које је Исус осудио, и данашње верске вође које су део ’сина уништења‘ биће уништене без наде у ускрсење (2. Сол. 1:6-9). Међутим, шта очекује људе које је завело свештенство хришћанског света или верске вође других религија? Да бисмо добили одговор на то питање, размотрићемо догађаје који су уследили након једног ранијег уништења Јерусалима, 607. пре н. е.

„Бежите из Вавилона“

8, 9. (а) Коју је пророчанску поруку Јеремија имао за Јудејце заробљене у Вавилону? (б) Шта је победа Медо-Персијанаца над Вавилоном омогућила Јудејцима?

8 Јеремија је прорекао уништење Јерусалима које се одиграло 607. пре н. е. Рекао је да ће Божји народ бити одведен у ропство и да ће се вратити у своју отаџбину након „седамдесет година“ (Јер. 29:4, 10). За Јудејце заробљене у Вавилону, Јеремија је имао једну важну поруку — да не потпадну под утицај тамошње криве религије. Тако ће бити спремни да се у проречено време врате у Јерусалим и обнове обожавање правог Бога. То се догодило убрзо након што су Медо-Персијанци освојили Вавилон 539. пре н. е. Персијски краљ Кир II издао је декрет да се Јудејци врате у Јерусалим и поново изграде Јеховин храм (Језд. 1:1-4).

9 Хиљаде Јудејаца је искористило ту могућност и вратило се у Јуду (Језд. 2:64-67). Чинећи то, испунили су Јеремијину пророчанску заповест која се у њиховом случају односила на дословно бежање на друго место. (Прочитати Јеремију 51:6, 45, 50.) Околности нису дозволиле свим Јудејцима да крену на то дуго путовање и врате се у Јерусалим и Јуду. Они који су остали у Вавилону, као на пример пророк Данило, имали су Божји благослов све док су целим срцем подупирали обожавање правог Бога у Јерусалиму и држали се подаље од вавилонске криве религије.

10. За које гадости Вавилон Велики сноси одговорност?

10 Данас милијарде људи припадају различитим религијама које воде порекло из древног Вавилона (Пост. 11:6-9). Те религије су све заједно назване „Вавилон Велики, мајка блудницама и земаљским гадостима“ (Откр. 17:5). Крива религија је позната по томе што је кроз историју подржавала владаре овог света. Међу „гадостима“ за које она сноси одговорност јесу и многи ратови који су довели до тога да стотине милиона људи буду „побијени на земљи“ (Откр. 18:24). Осим тога, ту спадају и педофилија и други неморални поступци које чине припадници свештенства а толеришу их црквене власти. Стога, да ли је чудо што ће Јехова ускоро уклонити криву религију с лица земље? (Откр. 18:8).

11. Коју одговорност прави хришћани имају пре уништења Вавилона Великог?

11 Прави хришћани који то знају имају одговорност да упозоре припаднике Вавилона Великог. Један начин на који то чине јесте тако што дистрибуишу Библије и библијске публикације које издаје „верни и разборити роб“, ког је Исус поставио да пружа духовну „храну у право време“ (Мат. 24:45). Када неко покаже занимање за библијску поруку, објавитељи се побрину за то да му се пружи даљња помоћ путем проучавања Библије. Надамо се да ће те особе увидети потребу да ’беже из Вавилона‘ пре него што буде прекасно (Откр. 18:4).

Бежимо од идолопоклонства

12. Како Бог гледа на обожавање ликова и идола?

12 Још нешто што спада у „гадости“ које се практикују у Вавилону Великом јесте обожавање ликова и идола. Библија их назива ’гадостима и одвратним идолима‘ (П. зак. 29:17). Сви који желе да угоде Богу морају да се клоне идолопоклонства, у складу с његовим речима: „Ја сам Јехова. То је име моје, и никоме нећу дати славу своју, нити хвалу своју ликовима резбареним“ (Иса. 42:8).

13. Од којих мање очигледних облика идолопоклонства треба да бежимо?

13 Божја Реч такође разоткрива мање очигледне облике идолопоклонства. На пример, она за лакомство каже да је „идолопоклонство“ (Кол. 3:5). Бити лаком значи желети оно на шта немамо право, на пример оно што припада другој особи (Изл. 20:17). Анђео који је постао Сатана Ђаво развио је жељу да буде сличан Свевишњем и да га други обожавају (Лука 4:5-7). То је довело до тога да се побуни против Јехове и наведе Еву да пожели оно што је Бог забранио. У неком смислу, Адам је такође починио идолопоклонство дозволивши да му себична жеља да не изгуби своју жену буде важнија од послушности брижном небеском Оцу. Стога, сви који желе да избегну Божји дан гнева морају бити искључиво одани њему и борити се против сваке врсте лакомства.

’Бежимо од блуда‘

14-16. (а) Зашто се за Јосифа може рећи да је био одличан пример у погледу морала? (б) Шта треба да радимо ако нам се појави неисправна сексуална жеља? (в) Како можемо бежати од блуда?

14 Прочитати 1. Коринћанима 6:18. Када је Петефријева жена покушала да заведе Јосифа, он је дословно побегао од ње. То је заиста добар пример за хришћане, како оне који су у браку тако и оне који нису! Јосиф је очигледно обликовао своју савест по ономе што је знао о догађајима из прошлости који су откривали Божје гледиште о неморалу. Уколико желимо да будемо послушни заповести да ’бежимо од блуда‘, избегаваћемо оно што би могло да у нама пробуди полну пожуду према некоме ко није наш брачни друг. Божја Реч каже: „Своје телесне удове... усмртите с обзиром на блуд, нечистоћу, полну похоту, штетну жељу и лакомство, које је идолопоклонство. Због тих ствари долази Божји гнев“ (Кол. 3:5, 6).

15 Запази да се каже да због тих ствари ’Божји гнев долази‘. У свету је постало уобичајено да многи људи имају неисправне сексуалне жеље и поступају по њима. Зато ми хришћани морамо да се молимо за Божју помоћ и свети дух како неисправне сексуалне жеље не би управљале нама. Осим тога, проучавање Библије, присуствовање хришћанским састанцима и објављивање добре вести нашим ближњима помоћи ће нам да ’ходимо по духу‘. Тако ’нећемо извршавати никакву телесну жељу‘ (Гал. 5:16).

16 Сасвим сигурно, не можемо ’ходити по духу‘ уколико гледамо порнографију. Исто тако, сваки хришћанин мора да се чува тога да не чита, не гледа и не слуша материјал који буди сексуалне жеље. Такође, неприкладно је да Божје ’свете‘ слуге налазе задовољство у шалама на рачун тога или да разговарају о томе (Еф. 5:3, 4). Пазећи на све то, показаћемо нашем Оцу да заиста желимо да избегнемо његов гнев и живимо у праведном новом свету.

Бежимо од ’љубави према новцу‘

17, 18. Зашто морамо бежати од ’љубави према новцу‘?

17 У првом писму Тимотеју, Павле је истакао начела по којима би требало да поступају робови који су хришћани, од којих су неки можда очекивали повластице због тога што су им господари суверници. Други су можда покушали да искористе хришћанско братство ради личне добити. Павле је упозорио да не треба ’сматрати да је оданост Богу извор добитка‘. Корен проблема може бити „љубав према новцу“, која може лоше утицати на било кога, како на богате тако и на сиромашне (1. Тим. 6:1, 2, 5, 9, 10).

18 Можеш ли се сетити неких библијских извештаја о особама чији је однос с Богом био угрожен због љубави према новцу или љубави према испразним стварима које се могу купити новцем? (Ис. Нав. 7:11, 21; 2. Краљ. 5:20, 25-27). Павле је подстакао Тимотеја: „Ти, Божји човече, бежи од тога. Тежи за праведношћу, оданошћу Богу, вером, љубављу, истрајношћу, благошћу“ (1. Тим. 6:11). Послушност том савету од пресудне је важности ако желимо да преживимо предстојећи дан гнева.

„Бежи од младалачких жеља“

19. Шта је свим младима потребно?

19 Прочитати Пословице 22:15. Лудост у срцу младе особе може лако да је наведе на погрешан пут. Библијска поука може спречити да дође до тога. Многим младим хришћанима чији родитељи не деле њихова веровања помаже то што се труде да разумеју и примене начела из Библије. Другима користе мудри савети зрелих особа у скупштини. Без обзира на који начин добијају библијске савете, послушност може помоћи младима да буду срећни како сада тако и у будућности (Јевр. 12:8-11).

20. Шта младима може помоћи да беже од неисправних жеља?

20 Прочитати 2. Тимотеју 2:20-22. Многи млади којима недостаје исправна поука постали су жртве такмичарског духа, лакомства, блуда, љубави према новцу и јурњаве за задовољствима. Све је то својствено ’младалачким жељама‘ од којих треба да бежимо. Да би млади побегли од тих жеља, потребно је да се чувају лоших утицаја, без обзира на то одакле они долазе. Посебно им може користити савет да развијају особине допадљиве Богу, и то „заједно са онима који из чистог срца призивају Господа“.

21. Које је дивно обећање Исус Христ дао својим следбеницима?

21 Било да смо млади или стари, уколико одбијамо да слушамо људе који покушавају да нас заведу, ми показујемо да желимо да будемо међу Исусовим следбеницима који ’беже од гласа странаца‘ (Јов. 10:5). Међутим, да бисмо избегли Божји дан гнева није довољно само да бежимо од онога што је штетно. Такође морамо тежити за добрим особинама. У следећем чланку биће осмотрено седам таквих особина. Имамо добар разлог да то детаљније размотримо јер је Исус дао следеће дивно обећање: „Ја им [својим овцама] дајем вечни живот и никада неће пропасти и нико их неће уграбити из моје руке“ (Јов. 10:28).

Како би одговорио?

• На шта је Исус упозорио верске вође?

• У којој се опасној ситуацији налазе милиони људи данас?

• Од којих мање очигледних облика идолопоклонства треба да бежимо?

[Питања за разматрање]

[Слике на странама 8, 9]

На шта прво помислиш када чујеш реч „бежати“?