Пређи на садржај

Пређи на садржај

Нисмо се плашили јер је Јехова био уз нас

Нисмо се плашили јер је Јехова био уз нас

Нисмо се плашили јер је Јехова био уз нас

Испричала Египтија Петриду

Године 1972, Сведоци са целог Кипра окупили су се у Никозији да би слушали посебан говор Натана Нора, који је већ годинама предводио дело Јеховиних сведока. Одмах ме је препознао, и пре него што сам стигла да се представим питао ме је: „Шта има ново у Египту?“ Брата Нора сам упознала 20 година раније у свом родном граду Александрији.

РОДИЛА сам се у Александрији 23. јануара 1914, као најстарије од четворо деце. Одрасли смо на самој обали мора. Александрија је тада била прелеп космополитски град, чувен по својој архитектури и историји. Пошто су се Европљани помешали са Арапима, већ као деца смо говорили арапски, енглески, француски и италијански, а наравно и свој матерњи језик, грчки.

Када сам завршила школу, запослила сам се у једној француској модној кући, где сам с поносом радила на креирању и шивењу вечерњих хаљина за даме из високог друштва. Такође сам била јако религиозна и волела сам да читам Библију, иако сам мало тога разумела.

Отприлике у то време, средином тридесетих, упознала сам финог младића који је био родом с Кипра. Теодотос Петридис је био успешан рвач, али је такође изучио посластичарски занат и радио је у једној познатој посластичарници. Заљубио се у мене, малену бринету. Често ми је под прозором певао серенаде, грчке љубавне песме. Венчали смо се 30. јуна 1940. То су била срећна времена. Живели смо у стану који се налазио одмах испод мајчиног. Наш први син Џон родио се 1941.

Упознали смо библијску истину

Неко време Теодотос није био задовољан нашом религијом и имао је пуно питања у вези с Библијом. Без мог знања, почео је да проучава с Јеховиним сведоцима. Једног дана, док сам била код куће с бебом, једна госпођа је покуцала на наша врата и пружила ми карту с библијском поруком. Из пристојности сам је узела и прочитала. Затим ми је понудила литературу. То су биле исте књиге као оне које је Теодотос донео кући!

„Имам те књиге“, рекла сам. „Молим вас, уђите.“ Одједном сам је затрпала бројним питањима. Та жена, Елени Николау, стрпљиво ми је одговарала користећи Библију. Свидело ми се оно што је говорила. Сада ми је библијска порука била много јаснија. У једном тренутку током нашег разговора, Елени је препознала мог мужа на једној фотографији. „Познајем овог господина!“, узвикнула је. Теодотосова тајна је била откривена. Била сам запањена. Тео је ишао на састанке Јеховиних сведока без мене — није ми чак ни рекао! Када се вратио кући тог дана, рекла сам му: „Следећи пут и ја идем с тобом тамо где си био у недељу!“

На првом састанку на ком сам присуствовала, група од око десеторо људи разматрала је библијску књигу пророка Михеја. Упијала сам сваку реч! Од тада су сваког петка увече Џорџ и Катерини Петраки долазили код нас да би проучавали Библију с нама. Мој отац и моја браћа противили су се томе, али моја сестра је била толерантна, иако никад није постала Сведок. Међутим, мајка је прихватила библијску истину. Године 1942, мајка, Теодотос и ја у знак предања Јехови крстили смо се у мору у Александрији.

Животне околности се мењају

Други светски рат је почео 1939. и брзо је узео маха. Почетком четрдесетих, немачки генерал Ервин Ромел и његове тенковске јединице били су у суседном Ел Аламејну, а Александрија је била пуна британске војске. Побринули смо се да имамо залихе дуготрајних намирница. Тада је Теодотоса газда замолио да преузме нову посластичарницу у Порт Тофику близу Суеца, па смо се преселили тамо. Један брачни пар Сведока који је говорио грчки потрудио се да нас пронађе. Иако нису знали нашу адресу, проповедали су од куће до куће све док нису наишли на нас.

Док смо били у Порт Тофику, проучавали смо Библију са Ставросом и Јулом Кипреос и њиховом децом Тотосом и Џорџијом. Они су постали наши блиски пријатељи. Ставрос је толико уживао у проучавању Библије да би све часовнике у кући померао један сат уназад како бисмо закаснили на последњи воз и тако морали да останемо. Наши разговори су трајали до касно у ноћ.

Живели смо у Порт Тофику 18 месеци, а затим смо се вратили у Александрију када се моја мајка разболела. Остала је верна Јехови све до своје смрти 1947. Још једном смо осетили како нас Јехова подржава преко зрелих хришћана који су нам били добри пријатељи. Такође смо имали прилике да угостимо мисионаре на путу до стране доделе када би њихов брод накратко пристао у Александрији.

Радости и невоље

Наш други син Џејмс родио се 1952. Као родитељи, разумели смо колико је важно да одгајамо своје синове у духовном окружењу, па је наш дом постао место где су се редовно одржавали састанци за проучавање Библије. Такође смо често имали у гостима пуновремене слуге. Тако је наш старији син Џон развио љубав према библијској истини и почео да служи као пионир док је још био тинејџер. Истовремено је похађао вечерњу школу како би довршио школовање.

Недуго затим, Теодотосу је установљено озбиљно срчано обољење и саветовано му је да више не ради свој посао. Наш син Џејмс је имао само четири године. Шта ћемо сада? Зар Јехова није обећао: „Не бој се, јер сам ја с тобом“? (Иса. 41:10). Замислите колико смо били изненађени и радосни када смо 1956. позвани да служимо као пионири у Исмаилији, која се налази близу Суецког канала. У Египту су уследиле бурне године и нашој браћи је било потребно охрабрење.

Египат смо морали да напустимо 1960. са по једним кофером у руци. Преселили смо се на Кипар, родно острво мог мужа. У то време је он већ био веома болестан и није могао да ради. Међутим, један брижан брат и његова супруга понудили су нам смештај у њиховом дому. Нажалост, две године касније мој муж је умро, а ја сам остала сама с малим Џејмсом. Џон, који се такође доселио на Кипар, оженио се и имао је своју породицу о којој је морао да брине.

Збринута током тешког времена

Љубазан брачни пар Ставрос и Дора Каирис понудили су нам смештај у својој кући. Клекнула сам и захвалила Јехови што се поново побринуо за наше потребе (Пс. 145:16). Када су Ставрос и Дора одлучили да продају кућу и изграде нову с Двораном Краљевства у приземљу, доградили су и двособан стан за Џејмса и мене.

Касније се Џејмс оженио, и он и његова жена служили су као пионири све док им се није родило прво од четворо деце. Године 1974, две године након незаборавне посете брата Нора, дошло је до политичког преврата на Кипру. * Многи људи, међу којима су били и неки Сведоци, напустили су своје домове и морали су да почну све изнова. Мој син Џон је био међу њима. Преселио се у Канаду са женом и троје деце. Упркос свему, били смо радосни јер је број објавитеља на Кипру ипак био у порасту.

Када сам почела да примам пензију, могла сам више да учествујем у служби. Али пре неколико година, доживела сам блажи шлог и преселила сам се код мог сина Џејмса. Касније, када се моје здравље још више погоршало, провела сам неколико седмица у болници а затим сам прешла у старачки дом. Упркос томе што стално имам болове, сведочим особљу, пацијентима и посетиоцима. Такође проводим доста времена у проучавању и захваљујући брижној браћи могу да присуствујем оближњем Скупштинском разматрању књиге.

Утеха у позним годинама

Охрабрим се када чујем вести о онима којима смо Теодотос и ја помагали. Многа њихова деца и унучад су у пуновременој служби, а неки служе у Аустралији, Канади, Енглеској, Грчкој и Швајцарској. Мој син Џон са женом и сином сада живи у Канади. Њихова старија ћерка и њен муж су пионири, а најмлађа ћерка Линда и њен муж Џошуа Снејп позвани су да похађају 124. разред Галада.

Мој син Џејмс и његова жена сада живе у Немачкој. Њихова два сина служе у Бетелу — један у Атини а други у Селтерсу. Најмлађи син, као и ћерка и њен муж, служе као пионири у Немачкој.

Толико тога ћемо имати да испричамо мојој мајци и мом драгом Теодотосу када ускрсну! Биће одушевљени када виде какво су наслеђе оставили својој породици. *

[Фусноте]

^ Видети Пробудите се! од 22. октобра 1974, стране 12-15 (енгл.).

^ Сестра Петриду је умрла у својој 93. години док је овај чланак био у припреми.

[Истакнути текст на 24. страни]

Још једном смо осетили како нас Јехова подржава преко зрелих хришћана који су нам били добри пријатељи

[Мапа на 24. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

КИПАР

НИКОЗИЈА

СРЕДОЗЕМНО МОРЕ

ЕГИПАТ

КАИРО

Ел Аламејн

Александрија

Исмаилија

Суец

Порт Тофик

Суецки канал

[Извор]

Based on NASA/Visible Earth imagery

[Слика на 23. страни]

С Теодотосом, 1938.

[Слика на 25. страни]

Мој син Џејмс са својом женом

[Слика на 25. страни]

Мој син Џон са својом женом