Пређи на садржај

Пређи на садржај

Останимо верни Јехови неподељеног срца

Останимо верни Јехови неподељеног срца

Останимо верни Јехови неподељеног срца

„Ходићу у истини твојој. Дај ми срце неподељено, да би се бојало имена твога“ (ПС. 86:11)

1, 2. (а) Према речима из Псалма 86:2, 11, шта ће нам помоћи да останемо верни Јехови упркос испитима или кушњама које доживљавамо? (б) Када је време да развијамо верност Јехови која долази из дубине срца?

 ЗАШТО су се неки хришћани који су годинама остали верни Јехови упркос томе што су били затварани или прогоњени касније ухватили у замку материјализма? Суштина одговора на ово питање повезана је с нашим фигуративним срцем које у ствари представља оно што ми заиста јесмо. У 86. псалму се верност доводи у везу с неподељеним, то јест целим срцем. Псалмиста Давид се молио: „Чувај душу моју, јер сам ја веран.“ У тој молитви, Давид је такође рекао: „Јехова, поучи ме путу своме. Ходићу у истини твојој. Дај ми срце неподељено, да би се бојало имена твога“ (Пс. 86:2, 11).

2 Уколико се не уздамо у Јехову свим срцем, неке друге ствари и склоности могу лако ослабити нашу верност према истинитом Богу. Себичне жеље су попут мина скривених на путу којим идемо. Иако смо можда под тешким околностима остали верни Јехови, ипак се може десити да упаднемо у Сатанине замке. Зато је веома важно да из дубине срца будемо верни Јехови и да ту особину развијамо већ сада, пре него што се нађемо пред неким испитима или кушњама. Библија каже: „Више од свега што се чува, чувај срце своје“ (Посл. 4:23). У том погледу можемо доста научити на основу онога што се десило једном пророку из Јуде ког је Јехова послао код израелског краља Јеровоама.

’Даћу ти дар‘

3. Како је Јеровоам реаговао на оштру осуду коју му је пренео Божји пророк?

3 Замисли следећи призор. Божји човек је управо пренео оштру осуду краљу Јеровоаму, који је увео обожавање телета у северном десетоплеменском краљевству Израела. Краљ се разбеснео. Наредио је својим људима да ухвате пророка. Али, Јехова је био са својим слугом. Краљ је у свом гневу испружио руку која се истог трена чудом осушила, а олтар који је коришћен за криво обожавање се распао. Јеровоам се изненада променио. Преклињао је Божјег човека: „Молим те, умилостиви лице Јехове, свог Бога, и моли се за мене да ми оздрави рука.“ Пророк се помолио и краљева рука је била исцељена (1. Краљ. 13:1-6).

4. (а) Зашто је краљева понуда представљала прави испит верности за пророка? (б) Како је пророк одговорио?

4 Затим је Јеровоам рекао Божјем човеку: „Пођи са мном мојој кући да се окрепиш, а даћу ти и дар“ (1. Краљ. 13:7). Шта ће пророк урадити? Да ли је требало да одбије краљево гостопримство пошто му је управо саопштио поруку осуде? (Пс. 119:113). Или је требало да прихвати позив јер је краљ деловао скрушено? Јеровоам је сигурно био богат и могао је засипати пријатеље скупим поклонима. Да је Божји пророк имао било какве скривене жеље за материјалним стварима, краљева понуда би вероватно представљала огромно искушење. Међутим, Јехова је заповедио пророку: „Не једи хлеб и не пиј воду нити се враћај путем којим си дошао.“ Зато је пророк јасно одговорио: „Да ми даш и половину своје куће, не бих пошао с тобом нити бих јео хлеб нити бих пио воду на овом месту.“ Након тога, пророк је отишао из Ветиља другим путем (1. Краљ. 13:8-10). Шта на основу његове одлуке можемо научити о верности која долази из дубине срца? (Римљ. 15:4).

„Будимо задовољни“

5. У ком смислу је став према материјалним стварима питање верности Јехови?

5 Можда изгледа да став према материјалним стварима није питање верности, али заправо јесте. Да ли се уздамо у Јеховино обећање да ће обезбедити оно што нам је стварно потребно? (Мат. 6:33; Јевр. 13:5). Можемо ли живети без неких „бољих“ ствари уколико их тренутно не можемо себи приуштити, уместо да се трудимо да их по сваку цену добијемо? (Прочитати Филипљанима 4:11-13.) Да ли смо у искушењу да жртвујемо могућност да учинимо више у скупштини или служби проповедања само зато да бисмо себи приуштили оно што сада желимо да имамо? Да ли верна служба Јехови заузима прво место у нашем животу? Наш одговор ће умногоме зависити од тога да ли Богу служимо или не служимо целим срцем. Апостол Павле је написао: „Оданост Богу и јесте извор великог добитка кад је човек задовољан оним што има. Јер ништа нисмо донели на свет, па не можемо ништа ни однети с њега. Дакле, кад имамо храну, одећу и заклон, будимо задовољни тиме“ (1. Тим. 6:6-8).

6. Шта би могло да нам се понуди као „дар“ и шта ће нам помоћи да одлучимо да ли ћемо га прихватити?

6 На пример, шеф нам може понудити унапређење с бољом платом и другим погодностима. Или можда схватамо да можемо бити у бољој финансијској ситуацији ако бисмо се запослили у некој другој земљи. Такве могућности могу у први мах изгледати као благослов од Јехове. Али пре него што било шта одлучимо, зар не би требало да испитамо своје мотиве? Најпре треба да размишљамо о томе како ће се наша одлука одразити на наш однос с Јеховом.

7. Зашто је важно искоренити материјалистичке жеље из срца?

7 Сатанин систем непрекидно ставља нагласак на материјалне ствари. (Прочитати 1. Јованову 2:15, 16.) Ђаволу је циљ да нам исквари срце. Зато треба да будемо на опрезу како бисмо препознали материјалистичке жеље у свом срцу и искоренили их (Откр. 3:15-17). Исусу није било тешко да одбије Сатану када му је понудио сва краљевства света (Мат. 4:8-10). Он је упозорио: „Будите опрезни, чувајте се сваког лакомства, јер чак и кад неко има обиље, његов живот не произлази из онога што има“ (Лука 12:15). Верност ће нам помоћи да се ослањамо на Јехову, а не на себе.

Стари пророк га је „преварио“

8. Како је била испитана верност Божјег пророка?

8 Све би било добро да је Божји пророк после тога продужио својој кући. Међутим, он се скоро одмах суочио с једним другим испитом. Библија каже: „У Ветиљу је живео један стари пророк. Његови синови дошли су код њега и испричали му“ све што се десило тог дана. Када је то чуо, тражио је да му оседлају магарца како би сустигао Божјег пророка. Убрзо га је нашао како се одмара испод једног великог дрвета и рекао му: „Пођи са мном мојој кући да поједеш мало хлеба.“ Када је Божји човек одбио позив, старац му је рекао: „И ја сам пророк као и ти, и анђео ми је по Јеховиној речи казао: ’Врати га са собом кући да једе хлеб и да пије воду.‘“ Али Писмо каже: „Он га је преварио“ (1. Краљ. 13:11-18).

9. Шта Библија каже о људима који се служе преваром и коме они наносе штету?

9 Какве год да је мотиве имао стари пророк, ипак је лагао. Можда је тај човек некада био веран Јеховин пророк. Међутим, овом приликом се послужио преваром. Писмо снажно осуђује такво понашање. (Прочитати Псалам 5:6.) Лукави људи наносе духовну штету не само себи, него и другима.

’Вратио се‘ са старим пророком

10. Да ли је Божји пророк прихватио позив старог пророка и шта се догодило?

10 Требало је да пророк из Јуде буде у стању да прозре лукавство старог пророка. Могао је да се запита: ’Зашто би Јехова преко анђела обавестио неког другог о новим смерницама које се тичу мене?‘ Пророк је могао да пита Јехову да му објасни ту ситуацију, али Писмо не показује да је он то урадио. Уместо тога, ’вратио се [са старим пророком] да једе хлеб и пије воду у његовој кући‘. Јехови се то није допало. Када је преварени пророк на крају пошао назад у Јуду лав га је напао и убио. Његова пророчка служба се заиста трагично завршила! (1. Краљ. 13:19-25). *

11. Који је добар пример пружио Ахија?

11 С друге стране, пророк Ахија који је био послат да помаже Јеровоама за краља остао је веран и у позним годинама. Када је Ахија остарио и ослепео, Јеровоам је послао своју жену да га упита шта ће бити с њиховим болесним сином. Ахија је храбро прорекао да ће Јеровоамов син умрети (1. Краљ. 14:1-18). Међу многим благословима које је Ахија добио била је и част да допринесе састављању надахнуте Речи. На који начин? Свештеник Јездра је касније употребио његове записе као извор информација (2. Лет. 9:29).

12-14. (а) Шта можемо научити из онога што се догодило с млађим пророком? (б) Наведи примере који показују колико је важно да се пажљиво и под молитвом узму у обзир библијски савети које дају старешине?

12 Библија не каже зашто млађи пророк није тражио савет од Јехове пре него што се вратио са старим пророком да једе и пије у његовој кући. Да ли је можда стари пророк рекао оно што је он желео да чује? Шта можемо научити из тога? Треба да будемо потпуно уверени у то да је оно што Јехова тражи од нас заиста исправно. И морамо бити одлучни да по томе и поступамо, шта год да се деси.

13 Када је у питању савет, неки чују само оно што желе да чују. На пример, неком објавитељу је можда понуђен посао који ће му одузимати време које би иначе проводио са својом породицом или у теократским активностима. Зато можда од неког старешине тражи савет. Старешина можда на почетку указује да он не може рећи брату како треба да подмири потребе своје породице. Затим му можда предочава с каквим ће се духовним опасностима суочити уколико прихвати посао који му је понуђен. Да ли ће брат упамтити само оно што му је старешина рекао на почетку или ће озбиљно размишљати и о ономе што му је рекао након тога? Сасвим је јасно да брат треба да донесе одлуку која је у духовном погледу најбоља за њега.

14 Размисли о још једној могућој ситуацији. Нека сестра можда пита старешину да ли треба да се одвоји од мужа који не служи Јехови. Старешина ће јој недвосмислено објаснити да је на њој одлука да ли ће се раздвојити. Затим ће можда размотрити шта Библија каже о томе (1. Кор. 7:10-16). Да ли ће сестра озбиљно размишљати о ономе што јој старешина каже? Или је већ решила да напусти мужа? Мудро је да приликом доношења одлуке размисли под молитвом о ономе што Библија саветује.

Будимо скромни

15. Шта учимо из грешке коју је направио Божји пророк?

15 Шта још можемо научити из грешке коју је направио пророк из Јуде? У Пословицама 3:5 стоји: „Уздај се у Јехову свим срцем својим, а на свој разум немој се ослањати.“ Уместо да се и даље ослањао на Јехову као раније, пророк из Јуде се овом приликом ослонио на сопствено расуђивање. Та грешка га је коштала живота и доброг имена пред Богом. Његово искуство снажно истиче колико је важно да будемо скромни и верни док служимо Јехови!

16, 17. Шта ће нам помоћи да останемо верни Јехови?

16 Себичне склоности нашег срца могу нас преварити. „Срце је варљивије од свега и на све је спремно“ (Јер. 17:9). Да бисмо остали верни Јехови, морамо се и даље трудити да скинемо стару личност која је склона охолости и самоуверености. Такође морамо обући нову личност „која је створена по Божјој вољи у истинској праведности и верности“. (Прочитати Ефешанима 4:22-24.)

17 „Мудрост је код скромних“, пише у Пословицама 11:2. Ако смо скромни и ослањамо се на Јехову, то нам помаже да не направимо грешке које нас могу скупо коштати. На пример, обесхрабрење лако може пореметити нашу способност расуђивања (Посл. 24:10). Можда смо се уморили у неком виду свете службе и сматрамо да смо већ доста тога урадили током година и да је сада можда време да неко други носи те одговорности. Или бисмо могли пожелети да мало „нормалније“ живимо. Међутим, ако се ’снажно напрежемо‘ и ако смо „увек заокупљени Господовим делом“, то ће чувати наше срце (Лука 13:24; 1. Кор. 15:58).

18. Шта можемо учинити ако не знамо какву одлуку треба да донесемо у некој тешкој ситуацији?

18 Понекад можда треба да донесемо неке тешке одлуке и можда није тако очигледно шта би било исправно да урадимо. Да ли ћемо бити у искушењу да узмемо ствари у своје руке? Кад год се нађемо у таквој ситуацији, било би мудро да се молимо Јехови да нам помогне. „Ако неком од вас недостаје мудрости“, пише у Јакову 1:5, „нека тражи од Бога, јер он великодушно даје свима.“ Наш небески Отац ће нам дати свети дух који нам је потребан да бисмо могли доносити добре одлуке. (Прочитати Луку 11:9, 13.)

Будимо одлучни да останемо верни

19, 20. На шта треба да будемо одлучни?

19 Током бурних година које су уследиле након што је Соломон застранио од исправног начина обожавања Божје слуге су имале озбиљне испите верности. Тачно је да многи нису остали верни Јехови, на један или други начин. Међутим, неки ипак јесу.

20 Сваког дана стојимо пред изборима и одлукама које представљају испит наше верности. И ми морамо показати да смо верни. Увек останимо верни Јехови неподељеног срца, потпуно сигурни да ће Јехова и даље благосиљати оне који су му верни (2. Сам. 22:26).

[Фуснота]

^ Библија не каже да ли је Јехова проузроковао смрт старог пророка.

Како би одговорио?

• Зашто треба да искоренимо материјалистичке жеље из свог срца?

• Шта ће нам помоћи да останемо верни Јехови?

• Како нам скромност може помоћи да останемо верни Богу?

[Питања за разматрање]

[Слике на 9. страни]

Да ли ти је тешко да се одупреш искушењима?

[Слике на 10. страни]

Да ли ћеш под молитвом размислити о ономе што Библија саветује?