Пређи на садржај

Пређи на садржај

Одупримо се ’духу света‘

Одупримо се ’духу света‘

Одупримо се ’духу света‘

„Ми нисмо примили дух света, него дух који је од Бога“ (1. КОР. 2:12)

1, 2. (а) Зашто су се некада у рудницима у Великој Британији држали канаринци? (б) С којом опасношћу се суочавају хришћани?

 У ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ је 1911. донет један закон с циљем да се сачува живот рудара. Сваки рудник је морао имати два канаринца. Зашто? Зато што би их спасиоци носили са собом кад би силазили у окна у којима је дошло до пожара. Ове мајушне птице су осетљиве на отровне гасове, као што је угљен-моноксид. Уколико би ваздух био затрован, птице би се узнемириле, па чак и угинуле. Ти први знаци упозорења били су од пресудне важности. Угљен-моноксид је гас без боје и мириса који спречава црвена крвна зрнца да преносе кисеоник у организму, што доводи до смрти. Уколико не би били упозорени на опасност, спасиоци би изгубили свест и затим умрли, чак и не знајући да су се отровали.

2 Хришћани се на неки начин налазе у сличној ситуацији као ти рудари. Зашто се то може рећи? Када је Исус заповедио својим ученицима да проповедају добру вест широм света знао је да их шаље у опасну средину којом владају Сатана и дух света (Мат. 10:16; 1. Јов. 5:19). Исус се толико бринуо за своје ученике да се у ноћи пре него што је умро молио свом Оцу: „Не молим те да их узмеш са света, него да их сачуваш од Злога“ (Јов. 17:15).

3, 4. На шта је Исус упозорио своје ученике и зашто треба да обратимо пажњу на то?

3 Исус је упозорио своје следбенике на опасност која би могла водити до духовне поспаности и смрти. Оно што је рекао има посебно значење за нас јер живимо у време свршетка овог поретка. Он је своје ученике подстакао: „Будите будни... да бисте успели умаћи свему овоме што треба да се догоди, и стати пред Сина човечјег“ (Лука 21:34-36). Али Исус је такође обећао да ће им његов Отац дати светог духа како би се сетили онога што су научили и како би остали будни и јаки (Јов. 14:26).

4 Да ли је и нама на располагању тај исти свети дух? Ако јесте, шта морамо радити да бисмо га добили? Шта је дух света и како он делује? Такође, како му се можемо одупрети? (Прочитати 1. Коринћанима 2:12.)

Свети дух или дух света

5, 6. Шта свети дух може учинити за нас и шта морамо радити да бисмо га добили?

5 Свети дух се и данас може добити. Он нас може ојачати да чинимо оно што је исправно и дати нам снагу у служби за Јехову (Римљ. 12:11; Фил. 4:13). Такође нам може помоћи да развијемо добре особине као што су љубав, љубазност и доброта, које представљају „плод духа“ (Гал. 5:22, 23). Међутим, Јехова Бог не намеће свој свети дух онима који не желе да га добију.

6 Зато би било добро да се питамо: ’Шта могу радити да бих добио свети дух?‘ Библија показује да има много тога што можемо урадити. Један од важних корака је сасвим једноставан — молимо се Богу за свети дух. (Прочитати Луку 11:13.) Још један важан корак јесте да проучавамо Божју Реч која је надахнута светим духом и да примењујемо њене савете (2. Тим. 3:16). Наравно, неће сви који само читају Библију добити Божји дух. Али када хришћанин којем је стало до Божјег признања проучава Божју Реч, он упија мисли и осећања који се налазе у надахнутој Речи. Поред тога, важно је да прихватимо чињеницу да је Јехова поставио Исуса као свог представника и као онога преко кога даје свој дух (Кол. 2:6). Зато треба да опонашамо Исусов пример и да живимо у складу с његовим учењима (1. Петр. 2:21). Што се више трудимо да будемо попут Христа, то ћемо више светог духа добити.

7. Како дух света утиче на људе?

7 Насупрот томе, дух света подстиче људе да одражавају Сатанине особине. (Прочитати Ефешанима 2:1-3.) Тај дух делује на многе начине. Као што се види свуда око нас, он наводи људе да се буне против Бога. Ставља нагласак на ’жеље тела и жеље очију и истицање свог иметка‘ (1. Јов. 2:16). Из тога произлазе дела тела, као што су блуд, идолопоклонство, спиритизам, љубомора, изливи гнева и опијање (Гал. 5:19-21). Тај дух такође подстиче на вођење отпадничких разговора који скрнаве оно што је свето (2. Тим. 2:14-18). Неминовно је да што човек више дозвољава да на њега утиче дух света, то ће бити сличнији Сатани.

8. Шта свако мора изабрати?

8 Не можемо живети под стакленим звоном. Свако мора изабрати шта ће га у животу водити — свети дух или дух света. Они који су сада под утицајем духа света могу се ослободити тога и дозволити да их свети дух води у животу. Међутим, може се догодити и супротно. Они који су извесно време били вођени светим духом могу се ухватити у замку духа света (Фил. 3:18, 19). Осмотримо како се можемо одупрети духу света.

Препознајмо прве знаке упозорења

9-11. Који су неки знаци упозорења који показују да смо можда потпали под утицај духа света?

9 Британски рудари које смо на почетку споменули користили су канаринце да би на време били упозорени на присуство отровног гаса у ваздуху. Уколико би рудар видео да се птица срушила, знао би да мора брзо реаговати како би остао жив. Ако то применимо на наш хришћански живот, шта би могли бити први знаци упозорења који показују да се налазимо под утицајем духа света?

10 Када смо упознали истину која се налази у Божјој Речи и предали живот Јехови, вероватно смо с великим одушевљењем читали Библију. Вероватно смо се усрдно и често молили. Радо смо долазили на скупштинске састанке, сматрајући сваки од њих духовним освежењем попут једне оазе у пустињи. Све то нам је помогло да се ослободимо духа света и да останемо ван његовог домашаја.

11 Да ли се и даље трудимо да сваког дана читамо Библију? (Пс. 1:2). Да ли се често и горљиво молимо? Да ли волимо скупштинске састанке и да ли то показујемо тако што смо на свим састанцима сваке седмице? (Пс. 84:10). Или смо изгубили неке од ових добрих навика? Можда стварно имамо много обавеза које нам одузимају време и снагу, и није нам лако да сачувамо добре навике што се тиче наше службе Богу. Али ако смо неке од тих добрих навика с временом почели да губимо, да ли је то можда зато што смо потпали под утицај духа света? Да ли ћемо се онда истински потрудити да вратимо те добре навике које смо некада имали?

Не будимо оптерећени јелом и пићем

12. На шта је Исус упозорио своје ученике и зашто?

12 Шта још можемо урадити како бисмо се одупрли духу света? Када је Исус саветовао своје ученике да ’буду будни‘, заправо их је упозорио на неке конкретне опасности. „Пазите на себе“, рекао је Исус, „да вам срце не буде заокупљено прекомерним јелом и опијањем и животним бригама, и да вас тај дан не затекне и изненади као замка“ (Лука 21:34, 35).

13, 14. Која би питања о јелу и пићу било на месту да поставимо себи?

13 Размислимо мало о том упозорењу. Да ли је Исус осудио уживање у јелу и пићу? Није! Он је добро знао шта је Соломон рекао: „Сазнао сам да за њих [људе] нема ништа боље него да се радују и да чине добро за живота свога, и да сваки човек једе и пије и ужива у добру од свег труда свога. То је дар од Бога“ (Проп. 3:12, 13). Међутим, Исус је знао да дух света наводи људе да изгубе самосавладавање у томе.

14 Како можемо проверити да ли нас је дух света затровао што се тиче претераног конзумирања хране и пића? Могли бисмо да се питамо: ’Како реагујем када у Библији или нашим публикацијама прочитам савет о прождрљивости? Да ли лако одбацујем тај савет као неважан или превише крут и можда налазим изговоре или оправдање за своје понашање? * Како гледам на савет о умереној употреби алкохола, ако га уопште и конзумирам, и о томе да не бисмо смели да се опијамо? Да ли умањујем озбиљност таквог савета, сматрајући да се из неког разлога не односи на мене? Уколико други покажу да су забринути због тога колико пијем, да ли се браним или љутим? Да ли подстичем друге да не узимају озбиљно библијски савет у вези са овим?‘ Какав став неко има о оваквим питањима показује да ли је потпао под утицај духа света. (Упоредити са Римљанима 13:11-14.)

Немојмо дозволити да нас бриге угуше

15. На коју људску склоност је Исус упозорио?

15 Да бисмо се одупрли духу света, важно је и да своје бриге држимо под контролом. Исус је знао да смо као несавршени људи склони томе да се секирамо око својих свакодневних потреба. Он је с љубављу рекао својим ученицима: „Не брините се“ (Мат. 6:25). Сасвим је разумљиво што се бринемо око важних ствари, на пример како да угодимо Богу, како да испунимо хришћанске одговорности и како да подмиримо потребе своје породице (1. Кор. 7:32-34). Шта стога можемо научити из Исусовог упозорења?

16. Како дух света утиче на многе људе?

16 Под утицајем духа света који ставља нагласак на истицање свог иметка многи су се препустили бригама које лоше утичу на њих. Сатана би желео да нас наведе да верујемо како новац доноси сигурност и да се вредност човека мери количином и квалитетом онога што поседује, а не тиме каква је личност. Они који су заведени таквим размишљањем робоваће материјалним стварима и увек ће бринути о томе како да стекну најновије, највеће и најмодерније ствари (Посл. 18:11). Такво искривљено гледиште о материјалним стварима ствара бриге које спречавају особу да духовно напредује (Прочитати Матеја 13:18, 22.)

17. Како можемо спречити да нас бриге угуше?

17 Бриге нас неће угушити уколико послушамо Исусову заповест: „Тражите најпре краљевство и Божју праведност.“ Исус нас уверава у то да ће нам се додати све што нам је заиста потребно уколико тако радимо (Мат. 6:33). Како можемо показати да верујемо у то обећање? Један од начина је да најпре тражимо Божју праведност, на пример тако што се држимо Божјих мерила о томе шта је исправно када су у питању финансије. Рецимо, нећемо давати нетачне податке када попуњавамо пореске пријаве, нити ћемо прибегавати „ситним“ лажима у пословању. Чинићемо све што је у нашој моћи како бисмо испунили своје финансијске обавезе тако да наше ’да значи да‘ кад треба да измиримо дугове (Мат. 5:37; Пс. 37:21). Такво поштење нам можда неће донети богатство, али ћемо зато имати Божје одобравање, чисту савест и много мање брига.

18. Какав нам је пример Исус пружио и зашто је добро да га опонашамо?

18 Ако најпре тражимо Краљевство, онда то значи да знамо шта треба да нам буде важније у животу. Размислимо о Исусовом примеру. Понекад је носио квалитетну одећу (Јов. 19:23). Уживао је у храни и вину у друштву добрих пријатеља (Мат. 11:18, 19). Међутим, материјалне ствари и забава за њега су били попут зачина или додатака храни, а не главно јело. Исусова храна је била да врши Јеховину вољу (Јов. 4:34-36). Живот је смисаон и испуњен када опонашамо Исусов пример! Задовољство нам је што потлаченим људима можемо пружити утеху из Писма. Имамо љубав и подршку скупштине. Такође, радујемо Јеховино срце. Када знамо шта нам је најважније у животу, тада материјалне ствари и ужици нису наши господари. Уместо тога, то су слуге, то јест оно што нам помаже да служимо Јехови. Што више подупиремо Божје Краљевство, то је мања вероватноћа да ће нас савладати дух света.

’Размишљајмо о ономе што је својствено духу‘

19-21. Како можемо ’размишљати о ономе што је својствено духу‘ и зашто то треба да радимо?

19 Делима претходе мисли. Оно што многи називају непромишљеним поступцима често су поступци који су последица телесног размишљања. Зато нас апостол Павле подсећа да треба да пазимо о чему размишљамо. Он је написао: „Они који живе по телу размишљају о ономе што је својствено телу, а они који живе по духу о ономе што је својствено духу“ (Римљ. 8:5).

20 Како можемо спречити да на наше размишљање, а тиме и поступање, утиче дух света? Морамо филтрирати наше мисли, дајући све од себе да не размишљамо о ономе на шта свет ставља нагласак. На пример, при избору забаве не дозвољавамо да нам ум буде упрљан емисијама или филмовима у којима се истичу неморал или насиље. Ми схватамо да Божји свети, то јест чисти дух неће пребивати у прљавим мислима (Пс. 11:5; 2. Кор. 6:15-18). Поред тога, ми позивамо Божји дух да делује на наше мисли тако што редовно читамо Библију, молимо се, дубоко размишљамо и идемо на састанке. Такође сарађујемо с тим духом ако редовно учествујемо у служби проповедања.

21 Јасно је да се морамо одупирати духу света и телесним жељама на које он подстиче. Али то је вредно сваког труда зато што, како Павле каже, „размишљање својствено духу доноси живот и мир“ (Римљ. 8:6).

[Фуснота]

^ Прождрљивост је ментални став особе којој никада није доста, која је незасита. Дакле, прождрљивост се не огледа у нечијој телесној тежини, већ у ставу према храни. Особа може бити нормалне тежине или чак мршава, па ипак прождрљива. С друге стране, гојазност је у неким случајевима последица болести или томе могу допринети наследни фактори. Суштина је у томе да ли је особа, без обзира на своју телесну тежину, похлепна када је у питању храна. (Видети „Питања читалаца“ у Стражарској кули од 1. новембра 2004.)

Да ли се сећаш?

• Шта треба да радимо да бисмо добили свети дух?

• На које начине би дух света могао да утиче на нас?

• Како се можемо одупрети духу света?

[Питања за разматрање]

[Слика на 21. страни]

Пре него што пођеш на посао или у школу, помоли се за свети дух

[Слике на 23. страни]

Неопходно је да нам мисли буду чисте, да будемо поштени у пословању и умерени у свему