Пређи на садржај

Пређи на садржај

Изабране мисли из посланица Титу, Филимону и Јеврејима

Изабране мисли из посланица Титу, Филимону и Јеврејима

Јеховина Реч је жива

Изабране мисли из посланица Титу, Филимону и Јеврејима

НЕДУГО након што је први пут ослобођен из затвора у Риму 61. н. е., апостол Павле посећује острво Крит. Запазивши у каквом су духовном стању тамошње скупштине, он оставља Тита да их јача. Касније му Павле, вероватно из Македоније, пише писмо да би га упутио како да обави свој задатак и да би се видело да је Тит добио ауторитет од апостола.

Нешто раније, кратко пре ослобођења из затвора 61. н. е., Павле пише Филимону, хришћанину из Колоса. То је лична молба упућена пријатељу.

Око 61. н. е., Павле такође пише посланицу хришћанима јеврејског порекла у Јудеји у којој истиче многе предности хришћанства у односу на јеврејски поредак. У све три посланице налазе се вредни савети за нас (Јевр. 4:12).

ОСТАТИ ДУХОВНО ЗДРАВ

(Титу 1:1–3:15)

Након што га упућује ’да именује старешине по градовима‘, Павле саветује Тита да ’строго укорава непокорне, да буду здрави у вери‘. Подстиче све у критским скупштинама да се ’одрекну безбожности и разборито живе‘ (Титу 1:5, 10-13; 2:12).

Павле даје још савета браћи на Криту како би им помогао да остану духовно здрави. Упућује Тита да ’избегава безумна запиткивања и сукобе око Закона‘ (Титу 3:9).

Одговори на библијска питања:

1:15 — На који је начин ’чистима све чисто‘, док „упрљанима и безвернима“ ништа није чисто? Одговор се крије у исправном разумевању онога што је Павле имао на уму када је поменуо „све“. Он није говорио о стварима које су директно осуђене у Божјој писаној Речи, већ о питањима где Свето писмо оставља простора за различита мишљења међу верницима. За особу чије је размишљање у складу с Божјим мерилима, све такве ствари су чисте. Међутим, то није случај код оних чије је размишљање искривљено и чија је савест упрљана. *

3:5 — Како су помазани хришћани ’спасени купањем‘ и ’обновљени светим духом‘? Они су ’спасени купањем‘ на тај начин што их је Бог окупао, то јест очистио Исусовом крвљу путем откупне жртве. Они су ’обновљени светим духом‘ јер су постали „ново створење“ као Божји синови рођени духом (2. Кор. 5:17).

Поука за нас:

1:10-13; 2:15. Хришћанским надгледницима је потребна храброст како би исправљали оно што је погрешно у скупштини.

2:3-5. Као и у првом веку, зреле хришћанке данас треба да се „понашају богобојазно, да не клевећу, нити да робују многом вину, него да поучавају друге добру“. Тако могу бити делотворне у пружању приватног савета ’млађим женама‘ у скупштини.

3:8, 14. Ако се ’усредсредимо на вршење добрих дела‘, то је „добро и корисно“ јер нам помаже да доносимо плод у Божјој служби и да останемо одвојени од злог света.

ПОДСТИЦАТИ ’ПОЗИВАЈУЋИ СЕ НА ЉУБАВ‘

(Филим. 1-25)

Филимон је похваљен као добар пример у ’љубави и вери‘. То што је сухришћанима пружао окрепу Павла је ’веома обрадовало и утешило‘ (Филим. 4, 5, 7).

Пружајући добар пример свим надгледницима, Павле пред Филимона износи осетљиво питање о Онисиму не тако што му наређује већ тако што га моли ’позивајући се на његову љубав‘. Говори му: „Уздајући се у то да ћеш ми удовољити, пишем ти, уверен да ћеш учинити и више од овога што те молим“ (Филим. 8, 9, 21).

Одговори на библијска питања:

10, 11, 18 — Како је Онисим који је раније био „бескористан“ постао „користан“? Онисим је био непослушан роб који је побегао из Филимоновог домаћинства и отишао у Рим. Вероватно је од свог господара украо и новац како би платио путовање дуго 1 200 километара. Он је Филимону заиста био бескористан. Међутим, у Риму је Павле помогао Онисиму да постане хришћанин. Као духовни брат, овај некада бескористан роб постао је користан.

15, 16 — Зашто Павле није тражио од Филимона да ослободи Онисима? Павле је желео строго да се држи свог задатка да ’проповеда Божје краљевство и поучава о Господу Исусу Христу‘. Зато није желео да се меша у социјална питања, као што су она која су се тицала односа између роба и господара (Дела 28:31).

Поука за нас:

2. Филимон је уступио свој дом за одржавање хришћанских састанака. Предност је имати састанке за службу проповедања у нашем дому (Римљ. 16:5; Кол. 4:15).

4-7. Треба да преузмемо иницијативу и похвалимо сувернике који су примерни у вери и љубави.

15, 16. Не треба да дозволимо да због неповољних околности у животу будемо претерано забринути. Исход може бити позитиван, као што је то било у случају Онисима.

21. Павле је од Филимона очекивао да опрости Онисиму. И од нас се очекује да опростимо брату који нас је можда увредио (Мат. 6:14).

„НАПРЕДУЈМО ПРЕМА ЗРЕЛОСТИ“

(Јевр. 1:1–13:25)

Да би доказао да вера у Исусову жртву далеко надмашује дела прописана Законом, Павле истиче узвишену улогу Оснивача хришћанства, његово свештенство, његову жртву и нови савез (Јевр. 3:1-3; 7:1-3, 22; 8:6; 9:11-14, 25, 26). Те чињенице су сигурно помогле хришћанима јеврејског порекла да се боре с прогонством Јудејаца. Павле их подстиче да ’напредују према зрелости‘ (Јевр. 6:1).

Колико је за хришћане важна вера? „Без вере није могуће угодити Богу“, пише Павле. Он храбри Јевреје: „Истрајно трчимо трку која је пред нама“ (Јевр. 11:6; 12:1).

Одговори на библијска питања:

2:14, 15 — Да ли то што Сатана „има моћ да проузрокује смрт“ значи да он може изазвати било чију смрт? Не значи. Па ипак, већ у еденском врту када је Сатана кренуо путем зла, његове лажи су проузроковале смрт јер је Адам згрешио и пренео грех и смрт људској породици (Римљ. 5:12). Осим тога, дешавало се да су Сатанини представници на земљи прогонили Божје слуге све до смрти, као што су то учинили и са Исусом. Међутим, то не значи да Сатана има безграничну моћ да убије кога год хоће. Да је тако, он би сигурно Јеховине слуге одавно збрисао с лица земље. Јехова штити свој народ као групу и не дозвољава Сатани да их истреби. Премда Бог допушта да неки умру услед Сатаниних напада, можемо бити сигурни да ће Он надокнадити сваку штету коју претрпимо.

4:9-11 — Како ’улазимо у Божји починак‘? Након шест стваралачких дана, Бог је починуо од својих дела, уверен да ће се његова намера са земљом и људима сигурно испунити (Пост. 1:28; 2:2, 3). Ми ’улазимо у тај починак‘ тако што не покушавамо да се оправдамо својим делима и тако што прихватамо откупну жртву коју нам је Бог обезбедио. Када исказујемо веру у Јехову и послушно следимо његовог Сина уместо да тежимо за себичним циљевима, ми сваки дан уживамо у благословима који доносе окрепу и мир (Мат. 11:28-30).

9:16 — Ко је ’онај ко је посредовао у склапању новог савеза‘? Јехова је Творац новог савеза, док је Исус ’посредовао у склапању савеза‘ и својом смрћу обезбедио жртву без које тај савез не би био правоснажан (Лука 22:20; Јевр. 9:15).

11:10, 13-16 — Који је „град“ Аврахам очекивао? То није дослован, већ симболичан град. Аврахам је очекивао ’небески Јерусалим‘, сачињен од Исуса Христа и његових 144 000 сувладара. Ти сувладари у небеској слави такође се описују као „свети град, Нови Јерусалим“ (Јевр. 12:22; Откр. 14:1; 21:2). Аврахам се надао животу под Божјим Краљевством.

12:2 — Шта је била ’радост која је стајала пред Исусом‘ због које је ’поднео мученички стуб‘? Радост му је доносило то што је видео шта ће бити постигнуто његовом службом — посвећење Божјег имена, потврђивање Божјег права да влада и откуп човечанства од смрти. Исус се такође унапред радовао својој награди — да влада као Краљ и служи као Првосвештеник у корист човечанства.

13:20 — Зашто се за нови савез каже да је вечан? Из три разлога: (1) никада неће бити замењен, (2) оно што се постигне њиме биће трајно и (3) „друге овце“ ће имати користи од њега и након Армагедона (Јов. 10:16).

Поука за нас:

5:14. Треба марљиво да проучавамо Божју Реч Библију и да примењујемо оно што учимо. Не постоји други начин на који бисмо могли своју ’моћ запажања искуством увежбати за разликовање добра од зла‘ (1. Кор. 2:10).

6:17-19. Ако своју наду чврсто заснивамо на Божјем обећању и његовој заклетви, то ће нам помоћи да не скренемо с пута истине.

12:3, 4. Не смемо да се ’уморимо и да нам душе клону‘ због мањих кушњи и противљења на које можемо наићи, већ треба да напредујемо према зрелости и да постанемо способнији да издржимо кушње. Будимо одлучни да подносимо кушње чак и ако морамо да ’пролијемо своју крв‘, то јест да умремо (Јевр. 10:36-39).

12:13-15. Немојмо дозволити да нас „отровни корен“, то јест било ко у скупштини ко има замерку на то како се ствари обављају, спречи да ’поравнамо стазе којима иду наше ноге‘.

12:26-28. „Оно што није начинио Бог“ — цео садашњи поредак, укључујући и зло „небо“ — биће уздрмано, то јест избрисано из постојања. Када се то догоди, остаће само „оно што се не може уздрмати“, а то је Краљевство и они који га подупиру. Колико је само важно да ревно објављујемо Краљевство и да живимо по његовим начелима!

13:7, 17. Ако имамо на уму савет да будемо послушни и подложни надгледницима у скупштини, то ће нам помоћи да увек будемо спремни на сарадњу.

[Фуснота]