„Песма покрај мора“ — рукопис који премошћава јаз

У ИЗРАЕЛСКОМ музеју у Јерусалиму, 22. маја 2007. изложен је фрагмент једног хебрејског свитка који потиче из седмог или осмог века н. е. То је рукопис с текстом из Изласка 13:19–16:1. У њему се између осталог налази „Песма покрај мора“, то јест победничка песма коју су Израелци певали након чудесног избављења код Црвеног мора. Зашто је излагање тог рукописа значајно?

Одговор је повезан с периодом из ког он потиче. Свици с Мртвог мора су написани негде између трећег века пре н. е. и првог века н. е. Док они нису откривени пре отприлике 60 година, најстарији хебрејски рукопис био је Алепски кодекс из 930. н. е. Ако изузмемо неколицину фрагмената, није пронађен ниједан хебрејски рукопис који би представљао спону између ових рукописа које дели неколико стотина година.

Директор Израелског музеја, Џејмс Снајдер, изјавио је: „Рукопис Песма покрај мора премошћава временски јаз између Свитака с Мртвог мора... и Алепског кодекса.“ По његовом мишљењу, овај рукопис заједно с другим древним библијским текстовима „представља јединствен пример који показује да је [библијски] текст остао непромењен“.

Сматра се да је овај фрагмент пронађен крајем 19. века, с мноштвом других рукописа у једној синагоги у Каиру. Међутим, власник приватне колекције хебрејских рукописа који је поседовао тај фрагмент није био свестан његовог значаја све док се није консултовао с једним стручњаком крајем 1970-их. Старост фрагмента утврђена је помоћу угљеникових изотопа и он је затим одложен у архиву где се налазио све док није био изложен у Израелском музеју.

Говорећи о значају тог фрагмента, Адолфо Ројтман, кустос „Светилишта књиге“ у Израелском музеју где се чувају Свици с Мртвог мора, рекао је следеће: „Рукопис Песма покрај мора показује с каквом се изванредном тачношћу масоретски текст Библије преносио кроз векове. Карактеристичан стил којим је писана Песма покрај мора остао је исти као у седмом или осмом веку, што је просто невероватно.“

Пошто је Библија Божја надахнута Реч, првенствено се Јехова стара да она остане сачувана. Осим тога, писари су веома пажљиво преписивали свете списе. Зато нема сумње да је библијски текст који данас имамо веродостојан.

[Извор слике на 32. страни]

Courtesy of Israel Museum, Jerusalem