Древно клинасто писмо и Библија

НАКОН што су у Вавилону настали многи језици, развиле су се различите форме писма. Древни Сумери и Вавилонци, који су живели у Месопотамији, користили су клинасто писмо. Та реч потиче из латинског и у основи значи „заоштрен попут клина“. Она указује на троугласте симболе који су се помоћу писаљке урезивали у влажну глину.

Археолози су пронашли текстове писане клинастим писмом, у којима се налазе описи људи и догађаја из Библије. Шта знамо о том древном писму? Како такви текстови потврђују тачност Библије?

Записи стари вековима

У једном делу, које постоји на нашем језику стоји: ’У Месопотамији се користио пиктографски образац у којем слика (пиктограм) представља један предмет, радњу или појам.‘ * На пример, симбол за вола је првобитно изгледао попут главе вола. Како је расла потреба за трајним записом, развијен је клинопис. ’Слике су убрзо постале стилизоване, а недуго потом су неке од њих почеле да се користе као фонеме и да графички приказују гласове или слогове‘, наводи се у истој књизи. С временом је помоћу неких 200 симбола било могуће да се клинастим писмом верно ’пренесу сви елементи по реду како су се јављали у говору. Са све већом фонетизацијом, писмо је почело да изражава сложене саставе језика. Тако су записивана приповедања и искази‘. *

До времена када је живео Аврахам, негде око 2 000. пре н. е., клинасто писмо је било веома развијено. У наредних 20 векова, око 15 језика је прихватило то писмо. Преко 99 посто откривених текстова, који су писани клинастим писмом, налази се на глиненим таблицама. У последњих 150 година, велики број тих таблица је пронађен у Уру, Уруку, Вавилону, Нимруду, Нипуру, Асуру, Ниниви, Марију, Ебли, Угариту и Амарни. У једном часопису се наводи: „Истраживачи процењују да је ископано од милион до два милиона плочица писаних клинастим писмом, а да се сваке године пронађе отприлике 25 000.“ *

Широм света, изучаваоци клинастог писма имају тежак задатак да то писмо преведу на данашње језике. Према једној процени, „у савремено доба је прегледано само око 1/10 постојећих текстова писаних клинастим писмом“.

Важан фактор у дешифровању клинастог писма било је откриће двојезичних и тројезичних текстова. Изучаваоци су схватили да ти текстови имају исти садржај писан клинастим писмом на неколико језика. Оно што је помогло у дешифровању ових текстова јесте чињеница да се у њима налазе иста имена владара, њихове почасти, родословља, па чак и почасне титуле.

До 50-их година XIX века, изучаваоци су могли растумачити акадски, то јест асирско-вавилонски, који је на древном Блиском истоку био лингва франка, то јест језик који су знали многи тадашњи народи. У једној енциклопедији стоји: „Када је акадски дешифрован, одгонетнута је сама суштина тог система и створен је прототип за тумачење и других језика писаних клинастим писмом.“ * Какве везе ти записи имају с Библијом?

 Потврда библијског текста

Библија наводи да су Јерусалимом владали ханански краљеви, све док га краљ Давид није освојио, око 1070. пре н. е. (Ис. Нав. 10:1; 2. Сам. 5:4-9). Али неки изучаваоци су то доводили у питање. Међутим, 1887. у Амарни у Египту једна сељанка је пронашла једну глинену таблицу. Тамо је пронађено око 380 текстова, за које се на крају установило да су били дипломатска преписка између египатских краљева (Аменхотепа III и Ехнатона) и хананских краљева. Шест писама су била од Абди-Хепе, који је био владар у Јерусалиму.

У једном часопису стоји: „То што глинене таблице, пронађене у Амарни, наводе да Јерусалим није био само нека насеобина, већ град у ком је била смештена чета од 50 египатских војника и да је Абди-Хепа био владар који је живео у њему указује да је Јерусалим био мала брежуљкаста краљевина.“ * У истом часопису се наводи: „На основу писама из Амарне, можемо бити сигурни да је Јерусалим у то време постојао и да је био значајан.“

Имена у асирским и вавилонским записима

Асирци, а касније и Вавилонци, записивали су своју историју на глиненим таблицама, као и на цилиндрима, призмама и споменицима. Када су изучаваоци дешифровали акадско клинасто писмо, открили су да су текстови писани тим писмом помињали и неке личности из Библије.

У једној књизи о древним списима стоји: „У свом говору 1870. године, др Самјуел Берч је пред тек основаним Лондонским друштвом библијских археолога поменуо да је успео дешифровати имена [писана клинастим писмом] јеврејских краљева Амрија, Ахава, Јуја, Азарије... Менајима, Фекаја, Осије, Језекије и Манасије, асирских краљева Теглат-Феласара... [III], Саргона, Сенахирима, Есарадона и Асурбанипала... и сиријских владара Венадада, Азаила и Ресина.“ *

Једна књига, која говори о утврђивању древних датума, упоређује библијску историју Израела и Јуде с древним текстовима писаним клинастим писмом. И шта то упоређивање показује? „Укупно 15 односно 16 краљева, који се помињу у изворима ван Библије, у потпуности одговарају именима и времену живљења краљева у Јуди и Израелу, који се помињу у библијским књигама Првој и Другој краљевима. У ванбиблијским изворима се не спомиње ниједан краљ на ког се не указује у Библији.“ *

Један чувени натпис на клинастом писму пронађен 1879, такозвани Киров цилиндар, говори о томе како је Кир, након што је заузео Вавилон 539. пре н. е., дозволио својим заробљеницима да се врате у домовину. Међу њима су били и Јевреји (Језд. 1:1-4). Многи изучаваоци из XIX века, доводили су у питање аутентичност тог декрета који се помиње у Библији. Међутим, документи писани клинастим писмом из персијског периода, укључујући и Киров цилиндар, пружају јасан доказ да је библијски извештај тачан.

У Нипуру, близу Вавилона, 1883. пронађена је збирка од преко 700 текстова писаних клинастим писмом. Од 2 500 имена, за око 70 се може рећи да су јеврејска. Историчар Едвин Јамаучи каже да су у питању имена „странака у неким уговорима, заступника, сведока, порезника и краљевске свите“. Значајно је то што се у тим текстовима из персијског периода помињу и неки Јевреји који су тада живели у близини Вавилона. Све то поткрепљује пророчанску изјаву из Библије да ће се за разлику од многих Израелаца само остатак вратити у Јуду из заробљеништва у Асирији и Вавилону (Иса. 10:21, 22).

Током првог миленијума пре н. е., клинасто писмо је постојало упоредо с алфабетским писмом. Међутим, Асирци и Вавилонци су га на крају заменили алфабетским начином писања.

Остаје да се истражи на стотине хиљада глинених таблица које се налазе у музејима. Текстови на тим таблицама, које су стручњаци успели да дешифрују, говоре снажно у прилог тачности Библије. Ко зна до каквих ћемо још сазнања доћи када се дешифрују и остали текстови?

[Фусноте]

[Извор слике на 21. страни]

Photograph taken by courtesy of the British Museum