Пређи на садржај

Пређи на садржај

Изабране мисли из Јованових посланица и Јудине посланице

Изабране мисли из Јованових посланица и Јудине посланице

Јеховина Реч је жива

Изабране мисли из Јованових посланица и Јудине посланице

ТРИ Јованове посланице, које су највероватније написане 98. н. е. у Ефесу, налазе се међу последњим књигама у надахнутом Светом писму. У прве две посланице хришћани су подстакнути да живе у светлости и да се боре против отпадништва. У трећој посланици Јован говори о томе да хришћани треба да живе у истини и храбри их на сарадњу.

У својој посланици написаној у Палестини, вероватно 65. н. е., Исусов полубрат Јуда упозорава сухришћане на зле који су се увукли у скупштину и пружа им савет како да се одупру лошим утицајима. Ако обратимо пажњу на оно што се налази у три Јованове посланице и Јудиној посланици, то ће нам помоћи да останемо чврсти у вери упркос препрекама (Јевр. 4:12).

ЖИВИТЕ У СВЕТЛОСТИ, ЉУБАВИ И ВЕРИ

(1. Јов. 1:1–5:21)

Намењена свима који су у јединству са Христом, Јованова прва посланица пружа мудре савете који ће хришћанима помоћи да се одлучно одупру отпадништву и остану чврсти у истини и праведности. Она истиче колико је важно да живе у светлости, љубави и вери.

„Ако живимо у светлости као што је и [Бог] у светлости“, пише апостол Јован, „ми смо у јединству једни с другима.“ Пошто је Бог извор љубави, Јован подстиче: „Волимо један другога.“ Будући да нас „љубав према Богу“ покреће да се ’држимо његових заповести‘, ми побеђујемо свет путем ’наше вере‘ у Јехову Бога, његову Реч и његовог Сина (1. Јов. 1:7; 4:7; 5:3, 4).

Одговори на библијска питања:

2:2; 4:10 — У ком смислу је Исус „жртва помирења“? Помирити значи успоставити мир или ускладити, задовољити. Исусов живот је жртва помирења у том смислу што је њом задовољена савршена правда. На темељу те жртве, Бог може указати милосрђе и опростити грехе онима који исказују веру у Исуса (Јов. 3:16; Римљ. 6:23).

2:7, 8 — За коју заповест Јован истовремено каже да је „стара“ и „нова“? Јован говори о заповести да показујемо самопожртвовану братску љубав (Јов. 13:34). Он за њу каже да је „стара“ јер ју је Исус изговорио више од 60 година пре него што је Јован записао своју прву посланицу. Дакле, верници су је „имали од почетка“ свог хришћанског живота. Та заповест је и „нова“ пошто подразумева више од тога да ’волимо ближњег као самог себе‘ јер захтева самопожртвованост (Лев. 19:18; Јов. 15:12, 13).

3:2 — Шта се помазаним хришћанима „још није показало“ и кога ће видети „управо онаквог какав јесте“? Помазаним хришћанима се још није показало какви ће бити када ускрсну на небо у духовном телу (Фил. 3:20, 21). Међутим, они знају да ће ’кад се Бог покаже, бити попут њега, јер ће га видети управо онаквог какав јесте‘, то јест као Духа (2. Кор. 3:17, 18).

5:5-8 — Како су вода, крв и дух сведочили да је „Исус Син Божји“? Вода је сведочила у том смислу што је Јехова признао свог Сина управо када је он крштен у води (Мат. 3:17). Исусова крв, то јест живот који је дао као „одговарајућу откупнину за све“, такође је доказ да је Исус Божји Син (1. Тим. 2:5, 6). А свети дух је посведочио да је Исус Божји Син када је сишао на њега приликом крштења и дао му моћ да ’пролази земљом чинећи добро и лечећи све које је Ђаво тлачио‘ (Јов. 1:29-34; Дела 10:38).

Поука за нас:

2:9-11; 3:15. Ако хришћанин било коме или било чему дозволи да уништи његову братску љубав, он живи у духовној тами и не зна куда иде.

’ЖИВИТЕ ПО ИСТИНИ‘

(2. Јов. 1-13)

Јованова друга посланица започиње следећим речима: „Старешина изабраној госпођи и њеној деци.“ Он изражава радост пошто је „сазнао да међу [њеном] децом има оних који живе по истини“ (2. Јов. 1, 4).

Након подстицаја да развијају љубав, Јован пише: „Љубав је у томе да живимо по његовим заповестима.“ Он такође упозорава на ’варалице и антихристе‘ (2. Јов. 5-7).

Одговори на библијска питања:

1, 13 — Ко је ’изабрана госпођа‘? Користећи израз кирја, што на грчком значи „госпођа“, Јован се можда обраћао одређеној женској особи. Или је можда употребио стилску фигуру и тим речима се обратио одређеној скупштини како би збунио противнике. Ако је то случај, њена деца су чланови скупштине, а „деца [њене] сестре“ чланови друге скупштине.

7 — Како варалице „не признају“ да је Исус дошао? Варалице не признају да је Исус дошао у телу. Можда поричу да је он икада живео или не признају да је био помазан светим духом.

Поука за нас:

2, 4. То што смо упознали „истину“ — скуп свих хришћанских учења која су део Библије — и што се држимо ње, пресудно је за наше спасење (3. Јов. 3, 4).

8-11. Ако не желимо да изгубимо ’незаслужену доброту, милосрђе и мир од Бога, Оца и од Исуса Христа‘, као ни љубав наших суверника, треба да ’пазимо на себе‘ у духовном погледу и да се држимо подаље од оних који ’не остају у Христовом учењу‘ (2. Јов. 3).

БУДИТЕ „САРАДНИЦИ У ИСТИНИ“

(3. Јов. 1-14)

Јован је своју трећу посланицу упутио блиском пријатељу Гају. „За мене нема веће радости“, пише он, „него да чујем да моја деца живе по истини“ (3. Јов. 4).

Јован похваљује Гаја за „верност“ коју је показао у помагању путујућим слугама. „Дужни [смо] да такве примамо гостољубиво“, каже апостол, „да бисмо били сарадници у истини“ (3. Јов. 5-8).

Одговори на библијска питања:

11 — Зашто неки чине зло? Неке особе немају духовни поглед на ствари и зато не познају Бога. Пошто га не могу видети дословним очима, понашају се као да ни он њих не види (Језек. 9:9).

14 — О коме Јован говори као о „пријатељима“? Израз „пријатељи“ не односи се само на оне који су међусобно блиски, већ на све сувернике уопште.

Поука за нас:

4. Духовно зреле особе у скупштини веома се радују када виде млађе чланове како „живе по истини“. А колику тек радост осећају родитељи који су успели да помогну својој деци да постану Јеховине слуге!

5-8. Међу онима који се несебично дају у корист своје браће из љубави према њима и према Јехови јесу путујући надгледници, мисионари, они који служе у Бетелу и пионири. Њихова вера је вредна опонашања и они заслужују нашу љубав и подршку.

9-12. Треба да се угледамо на Димитрија а не на Диотрефа, који је био клеветник.

„ОДРЖИТЕ СЕ У БОЖЈОЈ ЉУБАВИ“

(Јуда 1-25)

Јуда говори о онима који су се увукли у скупштину и који ’приговарају, жале се на своје животне околности и живе по својим жељама‘. Њихова ’уста охоло говоре и улагују се истакнутим људима‘ (Јуда 4, 16).

Како се хришћани могу одупрети негативним утицајима? „Вољени“, пише Јуда, „сетите се речи апостола нашег Господа Исуса Христа.“ Затим додаје: „Одржите се у Божјој љубави“ (Јуда 17-21).

Одговори на библијска питања:

3, 4 — Зашто је Јуда подстакао хришћане да се ’снажно боре за веру‘? Зато што су се ’међу њих увукли неки људи, безбожници‘ који „незаслужену доброту нашег Бога претварају у изговор за бесрамна дела“.

20, 21 — Како се можемо ’одржати у Божјој љубави‘? То можемо учинити на три начина: (1) тако што се изграђујемо на нашој „најсветијој вери“ путем марљивог проучавања Божје Речи и ревног учествовања у служби проповедања; (2) тако што се молимо „светим духом“, то јест у складу с његовим деловањем и (3) тако што исказујемо веру у откупну жртву Исуса Христа која нам омогућава вечни живот (Јов. 3:16, 36).

Поука за нас:

5-7. Могу ли зли избећи Јеховину осуду? Три упозоравајућа примера која Јуда наводи показују да то није могуће.

8-10. Треба да се угледамо на пример арханђела Михаила и да показујемо поштовање према ауторитету који је Бог поставио.

12. Као што су подводне стене опасне за бродове и пливаче, тако је и лицемерна љубав коју показују отпадници опасна за нашу веру. Лажни учитељи се могу претварати да су великодушни, али они су попут безводних облака пошто су духовно празни. Они су бесплодни попут увенулог дрвећа у касну јесен. Зато ће бити уништени, као дрвеће које се чупа из корена. Мудро је да се клонимо отпадника.

22, 23. Прави хришћани мрзе оно што је лоше. Да би оне „које муче сумње“ спасли из ватре вечног уништења, зрели хришћани у скупштини, а посебно надгледници, пружају им духовну помоћ.

[Слике на 28. страни]

Вода, дух и крв су сведочили да је „Исус Син Божји“