Пређи на садржај

Пређи на садржај

Питања читалаца

Питања читалаца

Питања читалаца

Према преводу Даничић-Караџић, у Немији 8:10 Јеврејима је било речено да једу „претило“ (масну храну) иако им је Закон налагао: ’Не једите сало‘ (Лев. 3:17). Како се ове две изјаве могу ускладити?

У изворном језику, речи које су преведене с „претило“ у Немији 8:10 и „сало“ у Левитској 3:17 имају различито значење. Хебрејска реч хелев преведена као „сало“ у Левитској 3:17 односи се на животињско или људско сало (Лев. 3:3; Суд. 3:22). Контекст 17. стиха показује да је Израелцима било забрањено да једу сало које је покривало црева и бубреге животиња приношених на жртву, као и сало на слабинама јер „све сало припада Јехови“ (Лев. 3:14-16). Према томе, нису смели да користе масноћу или сало животиња које су приношене Јехови.

С друге стране, израз „претило“ у Немији 8:10 превод је речи машманим, која се у хебрејском делу Светог писма појављује само на овом месту. Изведена је из глагола шамен, који значи „бити угојен, угојити се“. Основно значење групе речи повезане с тим глаголом јесте обиље и благостање. (Упоредити са Исаијом 25:6.) Једна од најуобичајенијих речи изведених из овог глагола је именица шеман која се често преводи са „уље“, што је случај и када се појављује у изразу „маслиново уље“ (П. зак. 8:8; Лев. 24:2). По свему судећи, у Немији 8:10 се реч машманим односи на храну припремљену с великом количином уља која можда чак укључује и месо с мало масноће, али не и чисто животињско сало.

Иако је Израелцима било забрањено да у исхрани користе животињско сало, могли су да једу укусну храну припремљену с доста масноће. На пример, колачи од жита нису пржени у животињској масти већ у биљном уљу, најчешће маслиновом (Лев. 2:7). Због тога је у књизи Insight on the Scriptures објашњено да се „претило“ у овом случају „односи на обилну храну која није посна и без масноћа већ је сочна и укључује укусна јела припремљена с биљним уљима“. У складу с тим, у преводу Нови свет на српском језику тај израз је у Немији 8:10 преведен са „сочна јела“.

Наравно, хришћани имају на уму да је забрана у погледу коришћења сала у исхрани била део Закона. Пошто они нису под тим Законом, за њих не важе ни његове одредбе у вези са животињским жртвама (Римљ. 3:20; 7:4, 6; 10:4; Кол. 2:16, 17).