Јеховин Слуга — „прободен за наше преступе“

„Он је био прободен за наше преступе, био је сломљен за наше грехе... Због рана његових нама је излечење дошло“ (ИСА. 53:5)

1. Чега треба да се присећамо док присуствујемо Спомен-свечаности и које ће нам пророчанство помоћи у томе?

 СПОМЕН-СВЕЧАНОСТ је прилика када се присећамо Христове смрти и свега што је омогућено његовом смрћу и ускрсењем. Она нас подсећа на потврђивање Јеховиног права да буде Врховни Владар, на посвећење његовог имена и испуњење његове намере која укључује спасење човечанства. Христова жртва и оно што је њоме омогућено вероватно се ни у једном пророчанству не описује боље него у оном које је забележено у Исаији 53:3-12. Исаија је прорекао Слугине патње и изнео појединости о Христовој смрти и благословима које ће она донети његовој помазаној браћи и ’другим овцама‘ (Јов. 10:16).

2. Који доказ нам пружа Исаијино пророчанство и како ће оно утицати на нас?

² Седам векова пре Исусовог рођења, Јехова је надахнуо пророка Исаију да запише да ће изабрани Слуга остати веран и на најтежем испиту. Сама чињеница да је Јехова надахнуо писање тог пророчанства доказ је да он има потпуно поверење у верност свог Сина. Док осматрамо то пророчанство, наше срце  ће бити испуњено захвалношћу, а наша вера ојачана.

„Презрен“ и сматран „безвредним“

3. Зашто је требало да Јевреји радосно дочекају Исуса, али како су они гледали на њега?

³ Прочитати Исаију 53:3. Замисли само шта је за Божјег јединорођеног Сина значило то што се одрекао радости да служи поред свог Оца да би дошао на земљу и дао свој живот као жртву ради спасења човечанства од греха и смрти! (Фил. 2:5-8). Он је умро да би људи добили потпуно опроштење греха, што се није могло постићи животињским жртвама под Мојсијевим законом. Оне су биле само предслика Христове жртве (Јевр. 10:1-4). Зар не би било логично да га барем Јевреји који су очекивали обећаног Месију радосно поздраве и одају му част? (Јов. 6:14). Уместо тога, они су на њега гледали с презиром и ’сматрали га безвредним‘, као што је Исаија прорекао. Апостол Јован је написао: „Дошао је к својима, али га његови нису примили“ (Јов. 1:11). Обраћајући се Јеврејима, апостол Петар је рекао: „Бог наших праочева, прославио је свог Слугу, Исуса, кога сте ви предали и одрекли га се пред Пилатом, кад је он већ био одлучио да га ослободи. Да, ви сте се одрекли тог светога и праведнога“ (Дела 3:13, 14).

4. Како је Исус видео шта је болест?

⁴ Исаија је такође прорекао да ће Исус ’видети шта је болест‘. Током своје службе, Исус је сигурно понекад осећао умор, али нигде се не указује да се икада разболео (Јов. 4:6). Међутим, он је видео шта је болест посматрајући људе којима је проповедао. Сажалио се на њих и многе је излечио (Мар. 1:32-34). Тако је испунио следеће пророчанске речи: „Заиста, он је понео наше болести и на себе је узео наш бол“ (Иса. 53:4а; Мат. 8:16, 17).

Као да му Бог задаје ударце

5. Како су многи Јевреји гледали на Исусову смрт и шта је додатно отежало његове патње?

⁵ Прочитати Исаију 53:4б. У Исусово време, многи људи нису разумели разлог за његове патње и смрт, и мислили су да га Бог кажњава (Мат. 27:38-44). Јевреји су оптужили Исуса за хулу (Мар. 14:61-64; Јов. 10:33). Наравно, Исус није био ни грешник ни хулник. Поред тога, он је толико волео свог Оца да је и сама помисао на то да ће умрети под оптужбом да је хулник сигурно додатно отежала његове патње. Па ипак, био је спреман да се подложи Јеховиној вољи (Мат. 26:39).

6, 7. У ком смислу је Јехова ’сломио‘ свог верног Слугу и зашто му је то „било по вољи“?

⁶ Није необично што је Исаија прорекао да ће други веровати да Бог задаје ударце Христу, али изненађује то што се у пророчанству каже: „Јехови је било по вољи да га сломи“ (Иса. 53:10). Будући да је Јехова такође рекао: „Ево мог слуге, кога подупирем, изабраника мога, који је по вољи душе моје“, како је могуће да му је „било по вољи да га сломи“? (Иса. 42:1). У ком смислу је то причинило Јехови радост?

 ⁷ Да бисмо разумели тај део Исаијиног пророчанства, присетимо се изазова који је Сатана упутио Јехови. Када је довео у питање Божју врховну власт, бацио је сумњу на верност свих Божјих слугу на небу и на земљи (Јов 1:9-11; 2:3-5). Тиме што је остао веран до смрти Исус је пружио савршен одговор на Сатанине оптужбе. Према томе, иако је Јехова дозволио да непријатељи убију Христа, нема сумње да је патио кад је видео да његов изабрани Слуга умире. Међутим, савршена верност коју је Исус показао веома је обрадовала Јехову (Посл. 27:11). Осим тога, радовало га је и сазнање да ће смрт његовог Сина донети много добра људима који се покају (Лука 15:7).

„Прободен за наше преступе“

8, 9. (а) Како је Исус био „прободен за наше преступе“? (б) Како је Петар то потврдио?

⁸ Прочитати Исаију 53:6. Попут изгубљених оваца, грешни људи су лутали, тражећи избављење од болести и смрти које су наследили од Адама (1. Петр. 2:25). Због несавршености, ниједан Адамов потомак није могао да врати оно што је Адам изгубио (Пс. 49:7). Међутим, у својој великој љубави ’Јехова је преступе свих нас ставио‘ на свог вољеног Сина и изабраног Слугу. Тиме што је пристао да буде „прободен за наше преступе“ и „сломљен за наше грехе“, Христ је понео наше грехе на стуб и умро уместо нас.

⁹ Апостол Петар је написао: „На то сте и позвани, јер је и Христ пропатио за вас и оставио вам пример како да у свему идете његовим стопама. Он је у свом телу понео наше грехе на стуб, да бисмо прекинули с гресима и живели за праведност.“ У наставку је цитирао речи из Исаијиног пророчанства: „Његовим сте ранама излечени“ (1. Петр. 2:21, 24; Иса. 53:5). То је отворило пут да се грешни људи помире с Богом, као што је Петар затим рекао: „Христ је једном заувек умро за грехе, праведник за неправеднике, да би вас довео к Богу“ (1. Петр. 3:18).

„Одвели су га као јагње на клање“

10. (а) Како је Јован Крститељ назвао Исуса? (б) Зашто је Јованов опис био прикладан?

¹⁰ Прочитати Исаију 53:7, 8. Када је Јован Крститељ угледао Исуса како долази, узвикнуо је: „Ево Јагњета Божјег које односи грех света!“ (Јов. 1:29). Називајући Исуса Јагњетом, Јован је можда у мислима имао Исаијине речи: „Одвели су га као јагње на клање“ (Иса. 53:7). „Своју душу [је] предао смрти“, пророковао је Исаија (Иса. 53:12). У вези с тим, вреди запазити да је Исус, у ноћи када је показао како треба обележавати спомен на његову смрт, дао чашу вина једанаесторици својих верних апостола и рекао: „Ово представља моју ’крв савеза‘, која ће се пролити за многе ради опроштења греха“ (Мат. 26:28).

11, 12. (а) Шта нам Исакова спремност да буде жртвован говори о Христовој жртви? (б) Док присуствујемо Спомен-свечаности, шта не треба да заборавимо када је реч о Јехови, Већем Аврахаму?

¹¹ Попут Исака у прошлости, Исус је био спреман да се жртвује (Пост. 22:1, 2, 9-13; Јевр. 10:5-10). Премда је Исак пристао на то да буде жртвован, Аврахам је онај који је покушао да принесе жртву (Јевр. 11:17). Слично томе, Исус је показао спремност да умре, али Јехова је обезбедио откупнину. Жртва његовог Сина била је израз Божје дубоке љубави према човечанству.

¹² Исус је рекао: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јов. 3:16). Апостол Павле је написао: „Бог нам је показао своју љубав тако што је Христ, док смо још били грешници, умро за нас“ (Римљ. 5:8). Због тога,  док исказујемо част Христу тиме што обележавамо спомен на његову смрт, никад не треба да заборавимо да је Јехова, Већи Аврахам, онај који је омогућио откупну жртву. Спомен-свечаност је прилика да њему одамо хвалу.

Слуга доноси ’праведност многима‘

13, 14. Како је Јеховин Слуга ’многима донео праведност‘?

¹³ Прочитати Исаију 53:11, 12. Јехова је о свом изабраном Слуги рекао: „Мој праведни слуга [ће] многима донети праведност.“ У ком смислу? Крај 12. стиха нам помаже да то разумемо. Слуга се ’заузимао за преступнике‘. Сви Адамови потомци су рођени као грешници, ’преступници‘ и због тога добијају ’плату за грех‘, наиме смрт (Римљ. 5:12; 6:23). Неопходно је да се грешни људи помире с Јеховом. У 53. поглављу Исаијиног пророчанства на предиван начин је описано како се Исус ’заузимао‘, то јест посредовао за грешно човечанство: „На њему је била казна ради нашег мира, и због рана његових нама је излечење дошло“ (Иса. 53:5).

¹⁴ Тиме што је узео наше грехе на себе и умро за нас, Христ је ’многима донео праведност‘. Павле је написао: „Божја воља [је] била да сва пунина пребива у њему [Христу] и да преко њега — успоставивши мир његовом крвљу проливеном на мученичком стубу — помири са собом све, било на земљи било на небесима“ (Кол. 1:19, 20).

15. (а) Кога представља ’оно што је на небесима‘? (б) Ко једино с правом може узимати симболе приликом обележавања Христове смрти и зашто?

¹⁵ ’Оно што је на небесима‘ представља помазане хришћане који су се помирили с Јеховом путем Христове проливене крви и који су позвани да владају с Христом на небу. Хришћани који су „учесници у небеском позиву“ проглашени су ’праведнима и добијају живот‘ (Јевр. 3:1; Римљ. 5:1, 18). Јехова их затим усваја као духовне синове. Свети дух им сведочи да су „сунаследници Христови“, позвани да буду краљеви и свештеници у његовом небеском Краљевству (Римљ. 8:15-17; Откр. 5:9, 10). Они постају део духовног Израела, ’Израела Божјег‘ и с њима је склопљен „нови савез“ (Јер. 31:31-34; Гал. 6:16). Као чланови новог савеза, они с правом узимају симболе приликом обележавања Христове смрти, укључујући чашу црног вина, за коју је Исус рекао: „Ова чаша представља нови савез на основу моје крви, која ће се пролити за вас“ (Лука 22:20).

16. Кога представља ’оно што је на земљи‘ и у ком смислу те особе постају праведне у Јеховиним очима?

¹⁶ ’Оно што је на земљи‘ су Христове друге овце које имају наду у вечни живот на земљи. И њима је Јеховин изабрани Слуга омогућио да буду праведне у Јеховиним очима. Оне исказују веру у Христову откупну жртву и тако ’перу своје дуге хаљине и убељују их у Јагњетовој крви‘. Јехова их због тога проглашава  праведнима, не као духовне синове већ као своје пријатеље, дајући им изузетну прилику да преживе ’велику невољу‘ (Откр. 7:9, 10, 14; Јак. 2:23). Пошто нису узете у нови савез и немају наду да ће живети на небу, те друге овце не узимају симболе на Спомен-свечаности али с пуно поштовања присуствују том догађају.

Сва хвала припада Јехови и његовом Слуги!

17. Како нам проучавање Исаијиних пророчанстава о Слуги помаже да се мисаоно припремимо за Спомен-свечаност?

¹⁷ Осматрање Исаијиних пророчанстава о Слуги добар је начин да се мисаоно припремимо за обележавање Христове смрти. То нам омогућава да ’упремо поглед у Главног Заступника и Усавршитеља наше вере‘ (Јевр. 12:2). Сазнали смо да је Божји Син био подложан свом Оцу. За разлику од Сатане, он је увек уживао у Јеховиној поуци, признајући га за Сувереног Господа. Видели смо да је током своје службе на земљи Исус био самилостан према људима којима је проповедао, лечећи многе од њих и у физичком и у духовном погледу. На тај начин је показао шта ће чинити у новом поретку када као Месијански Краљ ’успостави правду на земљи‘ (Иса. 42:4). Као „светлост народима“ он је ревно проповедао о Краљевству, што подстиче његове следбенике да и они ревно проповедају добру вест по целој земљи (Иса. 42:6).

18. Зашто нас Исаијино пророчанство испуњава захвалношћу према Јехови и његовом верном Слуги?

¹⁸ Исаијино пророчанство нам такође помаже да боље разумемо велику жртву коју је Јехова поднео када је послао свог вољеног Сина на земљу да пати и умре за нас. Јехова се није радовао његовим патњама већ томе што је Исус остао потпуно веран до саме смрти. Његова верност треба да радује и нас и да нас подстакне да будемо захвални за све што је Исус учинио да би доказао да је Сатана лажов и посветио Јеховино име, чиме је потврдио праведност Божје врховне власти. Осим тога, Христ је узео наше грехе и умро за нас. Тако је омогућио да мало стадо његове помазане браће и друге овце буду праведни у Јеховиним очима. Када се окупимо да обележимо Христову смрт, нека нам срце буде испуњено захвалношћу према Јехови и његовом верном Слуги.

За понављање

• У ком смислу је Јехови „било по вољи“ то што је његов Син био ’сломљен‘?

• Како је Исус био „прободен за наше преступе“?

• Како је Слуга ’многима донео праведност‘?

• Како проучавање пророчанстава о Слуги припрема твој ум и срце за Спомен-свечаност?

[Питања за разматрање]

[Слика на 26. страни]

„Био је презрен и сматрали смо га безвредним“

[Слика на 28. страни]

’Своју душу је предао смрти‘

[Слика на 29. страни]

„Друге овце“ с пуно поштовања присуствују Спомен-свечаности