Да ли треба да инсистирам на личним правима?

ДВА детета се заједно играју. Једно отима своју омиљену играчку од другог и виче: „То је моје!“ Несавршени људи одмалена показују извесну меру себичности (Пост. 8:21; Римљ. 3:23). Штавише, у целом свету се популаризује став „прво ја“. Ако не желимо да подлегнемо том духу, морамо се снажно борити против себичних склоности. У супротном бисмо лако могли некоме постати узрок спотицања и нарушити свој однос с Јеховом (Римљ. 7:21-23).

Подстичући нас да пазимо на то како наши поступци утичу на друге, апостол Павле је написао: „Све је дозвољено, али није све корисно. Све је дозвољено, али није све изграђујуће.“ Такође је рекао: „Не будите на спотицање“ (1. Кор. 10:23, 32). Дакле, када су у питању личне одлуке, мудро је да се питамо: ’Да ли сам због мира у скупштини спреман да се одрекнем неких својих права? Да ли сам одлучан да се повинујем библијским начелима чак и када ми то није лако?‘

При избору запослења

Већина људи сматра да је избор запослења ствар личне одлуке која готово да  нема никаквог утицаја на друге. Али, осмотримо пример једног пословног човека из малог града у Јужној Америци. Он је био познат као коцкар и пијаница. Међутим, почео је да проучава Библију с Јеховиним сведоцима, духовно је напредовао и променио свој начин живота (2. Кор. 7:1). Када је изразио жељу да заједно са скупштином учествује у проповедању, један старешина га је тактично подстакао да размисли о послу којим се бави. Овај човек је већ неко време у свом граду био главни добављач чистог алкохола који се добија од трске — производа који има широку примену, али га људи у том крају обично мешају са безалкохолним пићима и користе за опијање.

Овај човек је закључио да би скупштину довео на лош глас и нарушио свој однос с Богом уколико би проповедао другима а и даље продавао тај производ. Иако је морао да брине о великој породици, престао је с продајом алкохола. Сада издржава породицу тако што продаје производе од папира. Он, његова жена и двоје од петоро деце сада су крштени Сведоци. Они ревно проповедају добру вест са слободом говора.

При избору друштва

Да ли је дружење са онима који не деле наша веровања само ствар личног избора или су укључена и библијска начела? Једна сестра је хтела да иде на забаву с младићем који није био Сведок. Иако је упозорена на опасности, сматрала је да има право на то и зато је ипак отишла. Убрзо након што је тамо стигла, дато јој је пиће помешано с јаким седативом. Пробудила се неколико сати касније и сазнала да ју је такозвани пријатељ силовао. (Упоредити с Постанком 34:2.)

Премда се дружење са особама које нису наши суверници не мора увек завршити овако трагично, Библија нас упозорава: „Ко се дружи с мудрима, постаће мудар, а ко има посла с безумнима, лоше ће проћи“ (Посл. 13:20). Сасвим је јасно, лош избор друштва излаже нас опасности! „Паметан човек види зло и склања се“, наводи се у Пословицама 22:3, „а луди иду даље и бивају кажњени.“ Избор друштва може утицати на нас и наш однос с Богом (1. Кор. 15:33; Јак. 4:4).

У облачењу и дотеривању

Модни трендови и стилови мењају се сваке сезоне. Међутим, библијска начела о облачењу и дотеривању остају непромењена. Павле је подстакао хришћанке да се „пристојно одевају и да при томе буду скромне и разборите“ — што је  начело које се подједнако односи и на мушкарце (1. Тим. 2:9). Павле није рекао да треба да се облачимо крајње једноставно нити да сви хришћани треба да имају исти стил облачења. Али, шта значи бити скроман? Према једном речнику, скромна особа „није уображена нити сујетна... пристојна је у одевању, говору и понашању“.

Потребно је да се питамо: ’Да ли стварно могу рећи да сам скроман ако инсистирам на свом праву да се облачим на одређени начин, иако тиме скрећем претерану пажњу на себе? Да ли мој начин облачења шаље погрешну поруку о томе ко сам или какав живот водим?‘ Ако ’не гледамо само на своју корист него и на корист других‘, нећемо ’давати никакав разлог за спотицање‘ (2. Кор. 6:3; Фил. 2:4).

У пословним односима

Када су се појавили озбиљни проблеми у вези с неправедним поступањем у коринтској скупштини, Павле је написао: „Зашто радије не претрпите неправду? Зашто радије не прегорите штету?“ Он је саветовао хришћане да радије одустану од неких својих права него да се суде с браћом (1. Кор. 6:1-7). Један брат из Сједињених Држава озбиљно је схватио тај савет. Између њега и његовог послодавца, који је такође Сведок, постојала је несугласица у вези с платом коју му је дуговао. У складу с библијским смерницама, ова два брата су се више пута састала, али нису успела да пронађу решење. На крају су проблем изложили „скупштини“, то јест хришћанским старешинама (Мат. 18:15-17).

Нажалост, проблем ни тада није био решен. Након многих молитава, овај брат је одлучио да се одрекне већег дела новца за који је сматрао да му припада. Зашто? Касније је рекао: „Овај неспоразум ми је одузимао радост и драгоцено време које сам могао употребити у хришћанским активностима.“ Након што је донео ту одлуку, брат је поново осећао радост и Јеховин благослов у служби.

Чак и у малим стварима

Када чак и у малим стварима не инсистирамо на личним правима, то доноси благослове. Један брачни пар пионира је првог дана обласног конгреса стигао раније и заузео места. Када је програм почео, једна велика породица с неколико деце у журби је улетела у препуну дворану. Приметивши да траже где ће сести, овај пар им је уступио своја два места. Захваљујући томе цела породица је могла седети заједно. Неколико дана након конгреса, брачни пар је примио писмо захвалности од њих. Написали су како су били обесхрабрени због тога што су закаснили на конгрес. Али због љубазног геста овог пара, то осећање се убрзо претворило у радост и захвалност.

Кад год имамо прилику, будимо спремни да се одрекнемо својих права у корист других. Показујући љубав која „не гледа своју корист“, ми доприносимо миру у скупштини, као и с другим људима (1. Кор. 13:5). И што је најважније, чувамо своје пријатељство с Јеховом.

[Слика на 20. страни]

Да ли инсистирам на личним правима при избору одеће?

[Слика на странама 20, 21]

Да ли сам спреман да браћи уступим место?