Немојмо заборавити Јехову

НЕКИ од њих већ су тако нешто доживели. Међутим, за већину ће то бити први и једини пут да ће прећи преко реке или мора а да се не поквасе. Јехова је управо зауставио реку Јордан. Сада милиони Израелаца у дугој и широкој поворци прелазе преко сувог речног корита и улазе у Обећану земљу. Попут својих предака око 40 година раније код Црвеног мора, многи који сада прелазе Јордан сигурно су мислили: ’Никада нећу заборавити ово Јеховино дело‘ (Ис. Нав. 3:13-17).

Па ипак, Јехова је знао да ће неки Израелци ’брзо заборавити његова дела‘ (Пс. 106:13). Зато је наредио израелском вођи Исусу Навину да узме 12 каменова са речног дна и да их положи на место где ће се народ улогорити ту ноћ. Исус Навин је објаснио: „Ови каменови су трајан спомен Израеловим синовима“ (Ис. Нав. 4:1-8). Тај споменик би подсећао народ на Јеховина моћна дела и на то зашто увек треба верно да му служе.

Да ли ти догађаји имају неки значај за данашњи Божји народ? Да. Ни ми не смемо никада да заборавимо Јехову и треба увек верно да му служимо. И друга упозорења дата израелском народу могу се применити на данашње Јеховине слуге. Осмотримо следеће Мојсијеве речи: „Чувај се да не заборавиш Јехову, свог Бога, и да не занемариш његове заповести, законе и одредбе“ (П. зак. 8:11). Из тога видимо да ако неко заборави Јехову, то може довести до намерне непослушности. Та опасност постоји и данас. Апостол Павле је упозорио хришћане да не ’опонашају непослушност‘ Израелаца у пустињи (Јевр. 4:8-11).

Размотримо неке догађаје из израелске историје који истичу колико је важно да не заборавимо Бога. Осим тога, поуке из живота двојице верних Израелаца помоћи ће нам да истрајно и са захвалношћу служимо Јехови.

Добри разлози да не заборавимо Јехову

Током свих година које су Израелци провели у Египту, Јехова их никада није заборавио. Он се ’сетио свог савеза с Аврахамом, Исаком и Јаковом‘ (Изл. 2:23, 24). Оно што је учинио како би их избавио из ропства било је заиста незаборавно.

Јехова је нанео Египћанима девет невоља. Фараонови свештеници који су се бавили магијом били су потпуно беспомоћни. Па ипак, фараон се успротивио Јехови тиме што није хтео да пусти Израелце (Изл. 7:14–10:29). Међутим, десета невоља је натерала тог поносног владара да се подложи Божјој вољи (Изл. 11:1-10; 12:12). С Мојсијем на челу, израелски народ и многи други људи, укупно око 3 000 000 њих, напустили су Египат (Изл. 12:37, 38). Али, нису далеко одмакли када се фараон предомислио. Послао је своја бојна кола и коњицу — најмоћнију војску на земљи у то време — да врате бивше робове. У међувремену је Јехова рекао Мојсију да одведе Израелце у Пи-Аирот, место одакле наизглед није било излаза пошто се налазило између Црвеног мора и једног планинског венца (Изл. 14:1-9).

Фараон је веровао да су Израелци упали у замку, а његова војска била је спремна да их нападне. Али Јехова је зауставио Египћане поставивши стуб од облака и стуб од огња између њих и Израелаца. Затим је раздвојио Црвено море, отворивши  пут по морском дну док су се са обе стране издизали зидови воде високи вероватно око 15 метара. Израел је почео да прелази море по сувом. Ускоро су Египћани били на обали посматрајући како Израелци одлазе на другу страну (Изл. 13:21; 14:10-22).

Да је био паметнији, фараон би одустао од потере, али он то није учинио. Претерано самоуверен, наредио је бојним колима и коњаницима да крену за њима посред мора. Египћани су јуришали напред, али пре него што су стигли Израелце, та сулуда потера дошла је своме крају. Египатска бојна кола остала су без точкова! То је било Јеховино дело (Изл. 14:23-25; 15:9).

Док су Египћани покушавали да се изборе с поломљеним бојним колима, сви Израелци су стигли на источну обалу. Тада је Мојсије испружио руку према Црвеном мору. У том часу, Јехова је учинио да водени зидови падну и затворе пролаз. Милиони тона воде сручили су се на фараона и његове ратнике, и сви су се утопили. Ниједан непријатељ није преживео. Израел је био слободан! (Изл. 14:26-28; Пс. 136:13-15).

Вест о тим догађајима још дуго је уливала страх околним народима (Изл. 15:14-16). Четрдесет година касније, Рава из Јерихона рекла је двојици Израелаца: „Због вас [нас је] обузео страх... Чули смо како је Јехова пред вама исушио воде Црвеног мора кад сте излазили из Египта“ (Ис. Нав. 2:9, 10). Чак ни ти пагани нису заборавили како је Јехова избавио свој народ. Колико више је Израел имао разлога да га не заборави!

’Чувао их је као зеницу ока свога‘

Након што су прошли кроз Црвено море, Израелци су стигли у „велику и застрашујућу [Синајску] пустињу“. Док су путовали кроз ’земљу жедну и без воде‘, у којој није било хране за тако велико мноштво људи, Јеховина рука није била кратка. Мојсије се присећао: ’Јехова је  нашао Израел у пустој земљи, у пустињи где ничега нема и где се завијање чује. Штитио га је и бринуо се за њега. Чувао га је као зеницу ока свога‘ (П. зак. 8:15; 32:10). Како се Бог бринуо о њима?

Јехова им је дао ’хлеб с небеса‘, такозвану ману, која се чудом појавила „по пустињи“ (Изл. 16:4, 14, 15, 35). Такође је учинио да вода потече „из стене тврде као кремен“. Уз Божји благослов, њихова одећа се није похабала нити су им ноге отицале током 40 година колико су били у пустињи (П. зак. 8:4). Шта је због свега тога Јехова с правом очекивао од њих? Мојсије је рекао Израелу: „Само се чувај и добро пази на своју душу да не би заборавио оно што су твоје очи виделе и да ти то не изађе из срца све дане твог живота“ (П. зак. 4:9). Да су се Израелци са захвалношћу сећали како их је Јехова избављао, увек би му служили и трудили се да слушају његове заповести. Шта ће Израел учинити?

Заборав води до незахвалности

Мојсије је рекао: „Заборавио си Стену која те је родила, бацио си у заборав Бога“ (П. зак. 32:18). Јеховина дела код Црвеног мора, његова брига за потребе народа у пустињи и све добро што је учинио ускоро је било занемарено или заборављено. Израелци су постали бунтовни.

У једном тренутку Израелци су оптужили Мојсија због тога што наводно нису имали воде (Бр. 20:2-5). Што се тиче мане која их је одржавала у животу, они су се жалили: „Овај никакав хлеб већ се огадио нашој души“ (Бр. 21:5). Довели су у питање Божји избор и одбацили Мојсија као вођу, говорећи: „Што нисмо помрли у египатској земљи или у овој пустињи!... Поставимо себи вођу и вратимо се у Египат!“ (Бр. 14:2-4).

Како је непослушност Израелаца утицала на Јехову? Осврћући се на те догађаје, псалмиста је касније написао: „Колико су се пута против њега бунили у пустоши, жалостили га у пустињи! Увек изнова искушавали су Бога, и бол наносили Светом Богу Израеловом. Нису се сећали руке његове, ни дана кад их је од противника откупио, како је знакове своје чинио у Египту“ (Пс. 78:40-43). Заиста, Јехову је дубоко повредило то што га је Израел заборавио.

Два човека нису заборавила

Па ипак, неки Израелци нису заборавили Јехову. Двојица од њих су Исус Навин и Халев. Они су били међу дванаест ухода  послатих из Кадис-Варне да извиде Обећану земљу. Десеторица су донела негативне извештаје, док су Исус Навин и Халев рекли народу: „Земља коју смо прошли и извиђали заиста је веома добра земља. Ако смо по вољи Јехови, он ће нас довести у ту земљу и даће нам је, земљу у којој тече мед и млеко. Само се не буните против Јехове.“ Када је народ чуо те речи, хтели су да их каменују. Међутим, они су остали чврсти с поуздањем у Јехову (Бр. 14:6-10).

Годинама касније, Халев је рекао Исусу Навину: „Мојсије, Јеховин слуга, послао [ме је] из Кадис-Варне да извидим земљу, и ја сам га известио онако како ми је било у срцу. А моја браћа која су пошла са мном улила су народу страх у срце. Али ја сам у свему слушао Јехову, свог Бога“ (Ис. Нав. 14:6-8). С поверењем у Бога, Халев и Исус Навин издржали су многе потешкоће. Били су одлучни да се сећају Јехове свих дана свог живота.

Осим тога, они су показали захвалност знајући да је Јехова испунио своје обећање да ће народ одвести у плодну земљу. Израелци су му заиста дуговали живот. Исус Навин је написао: „Јехова [је] дао Израелу сву земљу за коју се заклео њиховим праочевима да ће им је дати... Од свих добрих обећања која је Јехова дао Израеловом дому није остало неиспуњено ниједно обећање; сва су се испунила“ (Ис. Нав. 21:43, 45). Како данас можемо показати захвалност попут Халева и Исуса Навина?

Будимо захвални

Један богобојазан човек се питао: „Како да узвратим Јехови за сва добра која ми је учинио?“ (Пс. 116:12). Ми толико много дугујемо Богу за материјалне благослове, духовно вођство и што нам је отворио пут за спасење да нам цела вечност не би била довољна да му узвратимо. Заправо, ми свакако не можемо узвратити Јехови, али свако од нас може показати захвалност.

Да ли си захваљујући неком Јеховином савету успео да избегнеш проблеме? Да ли ти је његов опроштај помогао да поново имаш чисту савест? Благослови  које нам доносе такви Божји поступци трају дуго, а исто толико треба да траје и наша захвалност. Четрнаестогодишња Сандра суочила се са озбиљним проблемима, али их је савладала уз Божју помоћ. Она каже: „Молила сам се Јехови и задивио ме је начин на који ми је помогао. Сада знам зашто ми је отац често говорио о Пословицама 3:5, 6: ’Уздај се у Јехову свим срцем својим, а на свој разум немој се ослањати. На свим путевима својим имај га на уму, и он ће исправити стазе твоје.‘ Сигурна сам да ће ми Јехова увек помагати као што је то и до сада чинио.“

Својом истрајношћу покажимо да не заборављамо Јехову

Библија истиче још једну особину која је повезана с тим да не заборавимо Јехову: „Истрајност нека доврши своје дело, да будете савршени и потпуни, без икаквог недостатка“ (Јак. 1:4). Шта значи бити ’савршен и потпун‘? То значи развијати особине које ће нам помоћи да се с поуздањем у Јехову суочимо са искушењима, одлучни да их издржимо и да се не предајемо. Таква истрајност нам доноси задовољство када се окончају испити наше вере. А они увек имају свој крај (1. Кор. 10:13).

Један дугогодишњи Јеховин слуга који је имао бројне здравствене проблеме објаснио је шта му је помогло да истраје: „Трудим се да размишљам о ономе што Јехова чини, а не о ономе што бих ја желео да урадим. Бити веран значи бити усмерен на Божју намеру, а не на своје жеље. Када се суочавам с проблемима, не говорим: ’Јехова, зашто баш ја?‘ Једноставно идем даље, служећи му и држећи се њега чак и када ме задеси неки неочекивани проблем.“

Данас хришћанска скупштина обожава Јехову „духом и истином“ (Јов. 4:23, 24). Као група, прави хришћани никада неће заборавити Бога као што је то учинио древни Израел. Међутим, то што смо део скупштине не значи да ћемо као појединци остати верни Богу. Попут Халева и Исуса Навина, свако од нас мора показати захвалност и истрајност у служби Јехови. Имамо добре разлоге да то чинимо, јер нас Јехова води и брине о свакоме од нас у овим тешким последњим данима.

Попут каменог споменика који је Исус Навин подигао, извештај о томе како је Бог избавио свој народ уверава нас да нас он неће оставити. Нека наш став буде попут става псалмисте који је написао: „Сећаћу се дела која је Јах чинио, сећаћу се чудесних дела твојих из давнина. Дубоко ћу размишљати о свим делима твојим, промишљаћу о поступцима твојим“ (Пс. 77:11, 12).

[Слика на 7. страни]

Народ је морао да путује кроз ’жедну земљу‘

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Слика на 8. страни]

Док су Израелци били улогорени у Кадис-Варни, уходе су послате у Обећану земљу

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Слика на 9. страни]

Након година проведених у пустињи, Израелци су могли бити захвални за плодну Обећану земљу

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Слика на 10. страни]

Ако смо усредсређени на Јеховину намеру, то нам помаже да истрајемо у свим кушњама с којима се суочавамо