Питања читалаца

У Светом писму се спомиње ’Јашарова књига‘ и ’књига о Јеховиним ратовима‘ (Ис. Нав. 10:13; Бр. 21:14). Будући да се ове две књиге не налазе у Библији, да ли је реч о надахнутим записима који су изгубљени?

Ништа не указује на то да је реч о две надахнуте књиге које су касније нестале. Надахнути библијски писци су помињали и приличан број других записа. Неки од тих записа су можда делови Библије, само што су описани изразима непознатим за данашње читаоце. На пример, у 1. Летописа 29:29 спомињу се ’записи видеоца Самуила‘, ’записи пророка Натана‘ и ’записи видеоца Гада‘. Могуће је да се та три назива односе на Прву и Другу Самуилову, а можда и на књигу о Судијама.

С друге стране, неки списи имају сличне називе као неке библијске књиге, али заправо нису део Библије. То се може видети на примеру четири древне књиге: ’летописи Јудиних краљева‘, ’Књига о Јудиним и Израеловим краљевима‘, ’Књига о краљевима Израела‘ и ’Књига о Израеловим и Јудиним краљевима‘. Иако су ова имена слична именима библијских књига, нама познатих као Прва и Друга књига о Краљевима, те четири наведене књиге нису надахнуте нити су део Библије (1. Краљ. 14:29; 2. Лет. 16:11; 20:34; 27:7). Изгледа да су то били само историјски записи до којих се могло доћи у време када су пророк Јеремија и Јездра саставили своје записе који су постали део Библије.

Неки библијски писци су заиста указивали на записе који су постојали у њихово време или су користили информације које су нашли у њима. Међутим, ти записи нису били надахнути од Бога. У Јестири 10:2 се спомињу ’летописи краљева Медије и Персије‘. Слично томе, када је састављао своје јеванђеље, Лука је ’помно испитао све од почетка‘. Тиме је вероватно хтео да каже да је приликом састављања Исусовог родослова, који се налази у његовом јеванђељу, истраживао записе до којих је могао доћи (Лука 1:3; 3:23-38). Иако извори које је Лука користио нису били надахнути, његово јеванђеље је састављено под надахнућем. Оно је још увек драгоцено за нас.

Што се тиче две књиге које се спомињу у уводном питању — ’Јашарове књиге‘ и ’књиге о Јеховиним ратовима‘ — изгледа да је реч о записима који су заиста постојали, али који нису били надахнути. Зато их Јехова није ни сачувао. Неки изучаваоци су на темељу библијских указивања на те две књиге дошли до закључка да се ради о две збирке песама које говоре о сукобима Израелаца и њихових непријатеља (2. Сам. 1:17-27). Једна библијска енциклопедија указује да су се у тим књигама налазиле „чувене песме које су древни израелски песници чували као епско и лирско предање свог народа“. Чак су и неке особе које је Јехова понекад користио као пророке саставиле записе које он није надахнуо или уврстио у Свето писмо које је и данас „корисно за поучавање, за укоравање, за поправљање“ (2. Тим. 3:16; 2. Лет. 9:29; 12:15; 13:22).

Не треба да закључимо да су неки извори надахнути од Бога само зато што се спомињу у Библији и што су пружили поуздане информације. Међутим, Јехова Бог је сачувао све списе у којима се налази „реч нашег Бога“ и ти списи ће ’остати довека‘ (Иса. 40:8). Нема сумње да нам је Јехова у 66 библијских књига пружио управо оно што нам је потребно како бисмо ’били сасвим способни и потпуно опремљени за свако добро дело‘ (2. Тим. 3:16, 17).