Питања читалаца

Има ли наде да ће ускрснути беба која је умрла пре рођења?

Они који никада нису доживели губитак нерођене бебе, тешко могу да схвате осећања оних којима се то догодило. Неки родитељи су дубоко ожалошћени након таквог губитка. Једна мајка је изгубила петоро деце пре него што су се родила. С временом је имала ту радост да роди и подигне два здрава сина. Па ипак, и даље се сећала сваког губитка. Докле год је била жива, тачно је знала колико би година имало свако од те деце да је остало на животу. Да ли такви хришћани имају темељ за наду да ће њихов губитак бити надокнађен путем ускрсења?

Једноставан одговор је да ми то не знамо. Библија нигде директно не говори о ускрсењу беба које су умрле приликом спонтаног побачаја или су мртворођене. Па ипак, у њој се налазе нека начела која се односе на то питање и која пружају извесну меру утехе.

Осмотримо два међусобно повезана питања. Као прво, према Божјем гледишту, у ком тренутку почиње људски живот — приликом зачећа или приликом рођења? Друго, како Јехова гледа на нерођену бебу — као на јединствену особу или као на обичан скуп ћелија и ткива у жениној материци? Библијска начела нам дају јасне одговоре на оба питања.

Мојсијев закон недвосмислено показује да људски живот не почиње приликом рођења већ много раније. Како то знамо? У закону је било прописано да оном ко проузрокује смрт нерођеног детета следи смртна казна. Једна одредба гласи: ’Узећеш душу за душу‘ * (Изл. 21:22, 23). Према томе, нерођено дете у материци је живо, оно је људско биће. Схватајући ту непролазну истину, милиони хришћана су одлучни да не прибегавају абортусу јер су увидели да је то у Божјим очима озбиљан грех.

Нема сумње да је нерођено дете живо, али колико Јехова вреднује тај живот? У закону који смо раније поменули, била је прописана смртна казна за одраслу особу која је проузроковала смрт нерођеног детета. Јасно је да тај живот има велику вредност у Божјим очима. Надаље, бројни стихови у Светом писму откривају да Јехова на нерођену децу гледа као на засебне особе. На пример, краљ Давид је под надахнућем рекао Јехови: „Заклањао си ме у утроби мајке моје... Очи су твоје виделе док сам заметак био, у књизи су твојој сви делови његови били записани, и дани кад су настајали“ (Пс. 139:13-16; Јов 31:14, 15).

Јехова такође види да нерођена беба има одређене особине и да може имати велики потенцијал за будућност. Док је Исакова жена Ребека носила близанце, Јехова је изрекао пророчанство о двојици синова који су у њеном стомаку ударали један у другог, што показује да је он у њима већ видео особине које ће имати далекосежан утицај (Пост. 25:22, 23; Римљ. 9:10-13).

Случај Јована Крститеља је такође занимљив. У јеванђељу се каже: „Кад је Јелисавета чула Маријин поздрав, поскочило је дете у њеној утроби. И Јелисавета се испунила светим духом“ (Лука 1:41). Описујући тај догађај, лекар Лука је за дете користио грчку реч која се може односити и на фетус и на новорођенче. Ту исту реч је употребио када је указао да је Исус након рођења био положен у јасле (Лука 2:12, 16; 18:15).

 Имајући све ово на уму, да ли се у Библији прави разлика између нерођене бебе и оне која је управо дошла на свет? Очигледно не. Научна открића говоре у прилог томе. На пример, истраживачи су установили да беба у стомаку може осетити спољашње утицаје и реаговати на њих. Зато не изненађује што будућа мајка развија тако снажну везу с бебом коју носи.

Време када беба долази на свет разликује се од случаја до случаја. Осмотримо следећи пример: Једна мајка превремено рађа бебу која умире после неколико дана. Друга мајка износи трудноћу до краја, али беба умире непосредно пре рођења. Да ли прва мајка може очекивати да ће њено дете бити ускрснуто само зато што се случајно родило раније, док друга мајка не може гајити такву наду?

Укратко речено, Библија јасно научава да људски живот почиње приликом зачећа и да Јехова нерођено дете сматра јединственом и драгоценом особом. Неки би на основу тога могли закључити да није у складу с библијским учењима тврдити да нема наде у ускрсење за бебу која је умрла пре рођења. Они би могли указати да се тиме доводи у питање наш библијски став против абортуса, који се у великој мери заснива управо на тим учењима.

Раније су у овом часопису разматрана нека питања која су изгледа бацила сумњу на могућност ускрсења беба које су умрле пре рођења. На пример, да ли ће Бог у Рају усадити у материцу жене чак и делимично развијен ембрион? Међутим, након додатног проучавања, дубоког размишљања и молитве, Водеће тело је дошло до закључка да таква питања не утичу битно на наду у ускрсење. Исус је рекао: „Богу је све могуће“ (Мар. 10:27). Рођење самог Исуса потврђује истинитост те изјаве. Његов живот је премештен с неба у материцу младе девице — што је за људе потпуно непојмљиво.

Да ли све претходно речено значи да Библија научава да ће бебе које су умрле пре рођења бити ускрснуте? Морамо истаћи да Библија не даје директан одговор на то питање, па зато нико од људи не може да буде искључив када се ради о томе. Ова тема може покренути скоро бескрајно много питања. Међутим, најбоље је да не нагађамо. Оно што знамо је следеће: Све је у рукама Јехове, Бога који је пун доброте и милосрђа (Пс. 86:15). Нема сумње да он од срца жели да путем ускрсења избрише све последице смрти (Јов 14:14, 15). Можемо бити уверени да Бог увек чини оно што је исправно. Он ће зацелити многе ране које нам је нанео живот у овом злом свету док с љубављу буде усмеравао свог Сина да „уништи Ђаволова дела“ (1. Јов. 3:8).

[Фуснота]

[Слика на 13. страни]

Јехова ће зацелити све болне ране