Итај — пример верности

„ВЕЛИКА су и чудесна дела твоја, Јехова Боже, Свемоћни. Праведни су и истинити путеви твоји, Краљу вечности. Ко да те се не боји, Јехова, ко да не слави име твоје, јер си једино ти веран!“ Ова песма, коју на небу певају „они који су победили звер и њен лик“, скреће пажњу на Божју верност (Откр. 15:2-4). Јехова жели да га његове слуге опонашају у показивању те лепе особине (Еф. 4:24).

С друге стране, Сатана Ђаво чини све што је у његовој моћи како би Божје слуге на земљи одвојио од Божје љубави. Па ипак, многи су остали верни чак и под веома тешким околностима. Заиста можемо бити захвални Јехови што веома цени такву оданост! Штавише, уверени смо да „Јехова правду воли, и не напушта оне који су му верни“ (Пс. 37:28). Да би нам помогао да сачувамо верност, он се побринуо да се у његовој Речи нађе запис  о поступцима многих верних људи. Један од њих је и извештај о Итају из Гата.

„Туђинац и изгнаник“

Претпоставља се да је Итај био рођен у познатом филистејском граду Гату, родном месту дива Голијата и других страшних Израелових непријатеља. Искусни ратник Итај појављује се изненада у библијском извештају, и то у време Авесаломове побуне против краља Давида. Итај и 600 Филистеја који су га пратили живели су у изгнанству у близини Јерусалима.

Ситуација Итаја и његових људи можда је навела Давида да се сети времена када је као бегунац заједно са 600 израелских ратника отишао на филистејску територију и нашао се на подручју Ахиса, краља Гата (1. Сам. 27:2, 3). Шта ће Итај и његови људи учинити сада кад се Давид суочио с побуном свог сина Авесалома? Да ли ће пристати уз Авесалома, остати неутрални или делити судбину Давида и његових људи?

Замисли како се Давид, који бежи из Јерусалима, зауставља на месту које се зове Вет-Мерак, што значи „далека кућа“. То је вероватно била последња кућа у Јерусалиму на путу према Маслинској гори, пре преласка долине Кедрон (2. Сам. 15:17). Овде Давид прегледа своје снаге док пролазе пред њим. А онда запажа да с њим нису само верни Израелци већ и Херетеји и сви Фелетеји. Осим тога, ту су и људи из Гата — Итај и његових 600 ратника (2. Сам. 15:18).

Са искреним саосећањем, Давид каже Итају: „Зашто и ти идеш с нама? Врати се и остани код краља [вероватно мислећи на Авесалома]. Ти си туђинац и изгнаник из своје земље. Јуче си дошао, па зар да те данас поведем да луташ с нама, да идеш куда и ја идем? Врати се и поведи са собом и своју браћу, а Јехова нека ти покаже милост и верност!“ (2. Сам. 15:19, 20).

Итај затим изговара речи које су биле израз непоколебљиве верности: „Тако жив био Јехова и тако жив био краљ, мој господар, где год буде краљ, мој господар, било да се ради о животу или смрти, ту ће бити и твој слуга!“ (2. Сам. 15:21). То је можда подсетило Давида на речи које је изговорила његова прабака Рута (Рута 1:16, 17). Ганут Итајевом изјавом, Давид каже: „Хајде, прођи!“, мислећи на долину Кедрон. „Тако је Итај из Гата прошао са свим својим људима и са свом својом децом која су била с њим“ (2. Сам. 15:22).

„Нама за поуку“

„Све што је некада написано, написано је нама за поуку“, стоји у Римљанима 15:4. Зато треба да се питамо: Шта можемо научити од Итаја? Размислимо шта га је можда навело да буде веран Давиду. Премда је био туђинац и изгнаник из Филистеје, Итај је схватио да је Јехова живи Бог и да је Давид његов помазаник. Он није био заслепљен непријатељством које је постојало између Израелаца и Филистеја. Није гледао на Давида само као на некога ко је погубио филистејског јунака Голијата и многе друге његове сународнике (1. Сам. 18:6, 7). Итај је у Давиду видео човека који воли Јехову и сигурно је запазио његове изванредне особине. Давид је заузврат почео веома да цени Итаја. Чак је једну трећину својих снага ставио „под заповедништво Итаја“ у кључној бици против Авесаломових снага! (2. Сам. 18:2).

И ми треба да се трудимо да гледамо иза културних, расних и етничких разлика — иза било којих укорењених предрасуда и нетрпељивости — и да запажамо добре особине код других. Пријатељство које се развило између Давида и Итаја показује да нам познавање Јехове и љубав према њему могу помоћи да премостимо такве баријере.

 Док размишљамо о Итајевом примеру, можемо се питати: ’Да ли показујем сличну верност према Већем Давиду, Исусу Христу? Да ли своју верност показујем тако што ревно учествујем у проповедању о Краљевству и стварању ученика?‘ (Мат. 24:14; 28:19, 20). ’Колико сам спреман да се жртвујем како бих доказао своју верност?‘

Поглаварима породица такође може користити размишљање о Итајевом примеру верности. Његова приврженост Давиду и одлука да следи Божјег помазаног краља утицала је на његове људе. Слично томе, одлуке које поглавари доносе у подупирању правог обожавања Бога утичу на њихове породице и можда чак привремено доносе неке тешкоће. Па ипак, уверени смо у следеће: ’С оним ко је веран [Јехова] поступа верно‘ (Пс. 18:25).

Након Давидове битке против Авесалома, Итај се више не помиње у Писму. Па ипак, кратак осврт на њега у Божјој Речи пружа изузетан увид у његову личност током једног тешког периода у Давидовом животу. То што се Итај помиње у надахнутом извештају доказује да Јехова запажа и награђује такву верност (Јевр. 6:10).