Јачајмо братску љубав

„Живите у љубави, као што је и Христ волео вас“ (ЕФ. 5:2)

1. Коју је важну одлику својих следбеника Исус истакао?

 ПРОПОВЕДАЊЕ добре вести о Божјем Краљевству од куће до куће је карактеристика по којој су Јеховини сведоци препознатљиви. Међутим, Исус Христ је нешто друго навео као знак препознавања својих правих ученика. Он је рекао: „Нову вам заповест дајем: Волите један другога. Као што сам ја волео вас, тако и ви волите један другога. По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели један другога“ (Јов. 13:34, 35).

2, 3. Како наша братска љубав утиче на оне који долазе на хришћанске састанке?

² Нигде не постоји таква љубав каква постоји међу правим хришћанима. Баш као што магнет привлачи метал, тако љубав спаја Јеховине сведоке и привлачи искрене особе обожавању истинитог Бога. Узмимо за пример Марселина из Камеруна који је несрећним случајем на послу изгубио вид. После тога су почеле да се шире гласине како је ослепео зато што се бавио врачањем. Уместо да га утеше, свештеник и други чланови његове цркве су га избацили из ње. Један Јеховин сведок је позвао Марселина на састанак, али се он устручавао да дође јер није желео да још једном буде одбачен.

³ Марселино се изненадио оним што је доживео у Дворани Краљевства. Тамо је био срдачно дочекан и нашао је утеху у библијским учењима која је тамо чуо. Почео је да долази на све састанке, напредовао је у проучавању Библије и крстио се 2006. године. Сада преноси истину својој породици и другима и започео је неколико библијских студија. Он би волео да људи с којима проучава Библију осете ту исту љубав коју је и он осетио међу Божјим народом.

4. Зашто треба да узмемо к срцу Павлов савет да ’живимо у љубави‘?

⁴ Заиста је дивно што међу нама постоји братска љубав, али сви морамо дати свој део да се она не би угасила. На пример, логорска ватра која гори у ноћи привлачи људе својим топлим пламеном, али ако се на ту ватру не додају дрва она ће се угасити. Исто тако, љубав у скупштини ће ослабити ако се ми као појединци не трудимо да је ојачамо. Како то можемо учинити? Апостол Павле даје одговор кад каже: „Живите у љубави, као што је и Христ волео вас и себе предао за вас као принос и жртву на пријатан мирис Богу“ (Еф. 5:2). Питање које желимо размотрити гласи: Како можемо живети у љубави?

„И ви широм отворите своје срце“

5, 6. Зашто је Павле подстакао хришћане у Коринту да ’широм отворе своје срце‘?

⁵ Апостол Павле је хришћанима у древном Коринту написао: „Све смо вам отворено рекли, Коринћани, и срце нам се широм отворило. Вама није тесно у нама, али вам је тесно у вашим срцима. Узвратите на исти начин — као деци вам говорим — и ви широм отворите своје срце“ (2. Кор. 6:11-13). Зашто је Павле подстакао Коринћане да широм отворе своје срце?

⁶ Погледајмо како је настала скупштина у древном Коринту. Павле је дошао у Коринт у јесен 50. н. е. Премда је имао проблема кад је почео да проповеда, није одустао. За кратко време многи у том граду су прихватили добру вест. Павле  се „годину и шест месеци“ посветио поучавању и јачању нове скупштине. Очигледно је веома волео хришћане у Коринту (Дела 18:5, 6, 9-11). Имали су много разлога да и они њега воле и поштују. Међутим, неки у скупштини су се удаљили од њега. Некима се вероватно нису свидели његови директни савети (1. Кор. 5:1-5; 6:1-10). Други су можда слушали како га ’надапостоли‘ клевећу (2. Кор. 11:5, 6). Павле је желео да га сва браћа и сестре искрено воле. Зато их је молио да ’широм отворе своје срце‘ тако што ће се приближити њему и другим суверницима.

7. Како можемо ’широм отворити своје срце‘ у исказивању братске љубави?

⁷ А ми? Како ми можемо ’широм отворити своје срце‘ у показивању братске љубави? Можда нам је лакше да се дружимо са особама наших година или сличног порекла. Они који имају иста интересовања што се тиче рекреације често доста времена проводе заједно. Али ако нас заједничка интересовања која имамо с неком браћом и сестрама удаљавају од других требало би да ’широм отворимо своје срце‘. Било би мудро да се питамо: ’Да ли ретко када идем у службу проповедања или се ретко дружим с браћом и сестрама који не припадају кругу мојих пријатеља? Да ли у Дворани Краљевства не посвећујем пажњу новима зато што сматрам да најпре треба да заслуже да се друже са мном? Да ли се у скупштини поздрављам и са младима и са старијима?‘

8, 9. Како нам Павлов савет из Римљанима 15:7 помаже да растемо у братској љубави?

⁸ Када је реч о поздрављању, Павлове речи из посланице Римљанима могу нам помоћи да развијемо исправно гледиште о суверницима. (Прочитати Римљанима 15:7.) Грчка реч која је овде преведена „радо прихватајте“ значи „бити љубазан или гостољубив, примити у своје друштво и постати пријатељ“. Када је у библијско време гостољубиви домаћин примао госте у свој дом, отворено им је показивао да је срећан што су ту. Христ је тако нас прихватио у хришћанску скупштину, па зато по угледу на њега и ми треба да радо прихватамо сувернике.

⁹ Када се поздрављамо с браћом и сестрама у Дворани Краљевства и на другим местима, можемо посветити пажњу онима које нисмо скоро видели или с којима нисмо скоро разговарали. Зашто им не бисмо посветили неколико минута? На следећем састанку можемо попричати с неким другим. Тако ћемо за кратко време имати прилику да поразговарамо са скоро свом браћом и сестрама. Нема потребе да се бринемо ако нисмо успели да истог дана попричамо са свима. Нико не треба да се увреди ако не стигнемо да се поздравимо с њим на сваком састанку.

10. Коју дивну прилику имају сви у скупштини и како је можемо искористити?

 ¹⁰ Први корак у изражавању добродошлице другима јесте да се поздравимо с њима. То може водити до пријатних разговора и трајних пријатељстава. На пример, када се на конгресима упознамо с другима и разговарамо с њима, једва чекамо да их поново видимо. Добровољци који раде на изградњи Дворана Краљевства као и они који учествују у пружању хуманитарне помоћи често постају добри пријатељи зато што су радећи заједно видели добре особине једни код других. У Јеховиној организацији има много прилика за склапање трајних пријатељстава. Ако ’широм отворимо своје срце‘, проширићемо круг својих пријатеља и ојачаћемо љубав која нас уједињује у обожавању истинитог Бога.

Нађимо време за друге

11. Какав нам је пример Исус оставио као што показују стихови из Марка 10:13-16?

¹¹ Сви прави хришћани треба да буду приступачни, као што је и Исус био. Погледајмо како је Исус реаговао када су његови ученици покушали да спрече родитеље да му доводе децу. „Пустите децу да долазе к мени“, рекао је. „Не браните им, јер таквима припада Божје краљевство.“ Затим је ’узео децу у крило и благосиљао их, полажући руке на њих‘ (Мар. 10:13-16). Можемо ли замислити колико су та деца била срећна што им је Велики Учитељ поклонио такву пажњу?

12. Шта нас може спречити да разговарамо с другима?

¹² Свако од нас треба да се пита: ’Да ли имам времена за друге или често изгледа да сам презаузет да бих им посветио пажњу?‘ Неке навике које саме по себи нису лоше могу нас спречавати да разговарамо с другима. На пример, ако у присуству других често користимо мобилни телефон или слушамо нешто преко слушалица, они би могли стећи утисак да нам није стало до њиховог друштва. Ако смо пред другима заокупљени својим џепним компјутером, они би могли закључити да немамо воље да причамо с њима. Наравно, постоји „време кад се ћути“. Али када смо у друштву других то је обично „време кад се говори“ (Проп. 3:7). Неки можда кажу: „Не волим да се баш много дружим“ или „Ујутру не волим да причам.“ Међутим, када пријатељски разговарамо с другима чак и када за то нисмо расположени, то показује да у себи имамо љубави која „не гледа своју корист“ (1. Кор. 13:5).

13. На какав је став према браћи и сестрама Павле подстакао Тимотеја?

¹³ Павле је подстакао младог Тимотеја да поштује све у скупштини (Прочитати 1. Тимотеју 5:1, 2.) И ми треба да се према старијој браћи и сестрама опходимо као према мајкама и очевима, а према млађима као према рођеној браћи и сестрама. Ако се тако понашамо, нико од наше драге браће и сестара неће се у нашем друштву осећати као странац.

14. Зашто је добро да водимо охрабрујуће разговоре?

¹⁴ Кад с другима водимо охрабрујуће разговоре, то може позитивно утицати на њихову духовност и на то како се осећају. Један брат који ради у једном Бетелу радо се сећа неколико старијих сарадника који су често разговарали с њим кад је тек дошао у Бетел. Захваљујући њиховим охрабрујућим речима осећао је да је заиста део бетелске породице. Сада се он труди да тако разговара с другим члановима бетелске породице.

Понизност нам помаже да решимо размирице

15. Шта показује да и међу правим хришћанима може бити неслагања?

¹⁵ Еводија и Синтихија, две хришћанке у древним Филипима, очигледно нису могле да реше проблем који је настао међу њима (Фил. 4:2, 3). Добро је познато  да су се Павле и Варнава жестоко посвађали и да су се због тога на неко време разишли (Дела 15:37-39). Ови извештаји показују да и међу правим хришћанима може бити неслагања. Јехова нам даје савете како да решимо проблеме и да обновимо пријатељства. Али он нешто и тражи од нас.

16, 17. (а) Колико је важна понизност приликом решавања личних размирица? (б) Како нам извештај о томе како је Јаков приступио Исаву показује колико је важно бити понизан?

¹⁶ Замисли да сте ти и твој пријатељ решили да кренете на пут аутомобилом. Пре него што кренете, мораш употребити један кључ да би упалио мотор. Да бисмо решили личне размирице такође нам је потребан један кључ. Тај кључ је понизност. (Прочитати Јакова 4:10.) Као што то показује следећи библијски пример, тај кључ помаже онима који имају личне размирице да почну да примењују библијска начела.

¹⁷ Прошло је двадесет година откако се Исав наљутио на Јакова, свог брата близанца, зато што му је одузео првенаштво. Исав је чак желео да га убије. Требало је да се та два брата поново сретну и „Јаков се веома уплашио и забринуо“. Знао је да постоји велика вероватноћа да ће га Исав напасти. Али тада је Јаков учинио нешто што Исав није очекивао. Док се приближавао свом брату „поклонио се до земље“. Шта се затим догодило? „Исав му је потрчао у сусрет, загрлио га, пао му око врата и пољубио га, па су обојица заплакала.“ Више није било опасности од сукоба. Јаков је својом понизношћу надвладао мржњу коју је Исав можда гајио према њему (Пост. 27:41; 32:3-8; 33:3, 4).

18, 19. (а) Зашто је важно да преузмемо иницијативу и применимо библијски савет кад дође до личних размирица? (б) Зашто не треба да одустанемо ако неко није одмах позитивно реаговао?

¹⁸ У Библији се налазе изванредни савети о томе како да решавамо несугласице (Мат. 5:23, 24; 18:15-17; Еф. 4:26, 27). * Међутим, тешко ћемо се помирити с неким ако нисмо понизни и не примењујемо те савете. Није решење да чекамо да друга особа покаже понизност кад је и ми можемо показати.

¹⁹ Ако изгледа да из неких разлога наши почетни покушаји да се помиримо  с неким нису успели, не треба да губимо наду. Можда тој другој особи треба неко време да среди своја осећања. Јосиф је доживео да га браћа продају у робље. Од тада па до тренутка када су га срели као управитеља Египта прошло је доста времена. Међутим, они су се на крају покајали и молили га за опроштај. Јосиф им је опростио и Јаковљеви синови су постали народ који је имао част да носи Јеховино име (Пост. 50:15-21). Кад се трудимо да будемо у добрим односима с браћом и сестрама, доприносимо јединству и радости у скупштини. (Прочитати Колошанима 3:12-14.)

Волимо једни друге „делом и истином“

20, 21. Шта можемо научити из тога што је Исус опрао ноге својим апостолима?

²⁰ Исус је пре своје смрти рекао апостолима: „Дао сам вам пример да и ви чините онако како сам ја учинио вама“ (Јов. 13:15). Управо је опрао ноге дванаесторици апостола. То што је Исус урадио није био неки обичај нити израз љубазности. Пре овог извештаја Јован је написао: „Пошто је [Исус] волео своје који су били у свету, показивао им је љубав до краја“ (Јов. 13:1). Љубав према ученицима га је подстакла да уради оно што је обично радио неки роб. Тако су и они морали да буду понизни и да показују љубав једни према другима. Искрена братска љубав треба и нас да подстакне да будемо заинтересовани за сву нашу браћу и сестре.

²¹ Апостол Петар, коме је Божји Син опрао ноге, схватио је смисао онога што је он учинио. Петар је написао: „Сада, када сте послушношћу истини очистили своје душе да бисте могли показивати нелицемерну братску љубав, волите један другог жарко од срца“ (1. Петр. 1:22). Апостол Јован, коме је Исус такође опрао ноге, написао је: „Дечице, немојмо волети само речју и језиком, него делом и истином“ (1. Јов. 3:18). Нека и нас срце подстакне да делима показујемо братску љубав.

[Фуснота]

Да ли се сећаш?

• Како можемо ’широм отворити своје срце‘ једни према другима?

• Како можемо посветити време другима?

• Колико је важна понизност кад треба да се помиримо с неким?

• Шта треба да нас подстакне да будемо заинтересовани за нашу браћу и сестре?

[Питања за разматрање]

[Слика на 21. страни]

Срдачно се поздрави с браћом и сестрама

[Слика на 23. страни]

Немој пропуштати прилике да поклониш пажњу другима