Показујмо лепе манире као Божје слуге

„Угледајте [се] на Бога“ (ЕФ. 5:1)

1, 2. (а) Зашто је важно имати лепе манире? (б) О чему ће бити речи у овом чланку?

 „ЛЕПИ манири никад не иду на годишњи одмор. Учтивост је увек и на сваком месту добродошла“, написала је Су Фокс, стручњак у области лепог понашања. Кад људима пређе у навику да буду љубазни, проблеми с другима се своде на минимум и често нестају. С друге стране, неуљудно понашање води до сукоба, огорчености и туге.

² Лепи манири су уобичајени међу правим хришћанима. Па ипак, морамо пазити да не попримимо лоше манире који су уобичајени у данашњем свету. Погледајмо како нас примењивање библијских начела што се тиче учтивости може заштитити од тога и како може привући људе обожавању истинитог Бога. Да бисмо разумели шта су то лепи манири, погледајмо пример Јехове Бога и његовог Сина.

 Јехова и његов Син — узори учтивости

3. Какав је пример Јехова Бог што се тиче учтивости?

³ Јехова Бог је савршен пример учтивости. Иако је Владар читавог свемира, према људима се опходи веома љубазно и с поштовањем. Када се обраћао и Аврахаму и Мојсију, Јехова је користио хебрејски израз који се често преводи са „молим те“ (Пост. 13:14; Изл. 4:6). Јехова је „милосрдан и милостив, спор на гнев и пун доброте и истине“ чак и када његове слуге у нечему погреше (Пс. 86:15). Он је сушта супротност људима који се разбесне кад други не испуне њихова очекивања.

4. Како се можемо угледати на Јехову кад нам се други обраћају?

⁴ Добри манири Јехове Бога виде се и у томе како слуша људе који му се обраћају. Јехова је стрпљиво одговорио на сва питања која је Аврахам поставио за људе из Содома (Пост. 18:23-32). Није сматрао да Аврахам траћи његово време. Јехова слуша молитве својих слугу и вапаје грешника који се кају. (Прочитати Псалам 51:11, 17.) Зар не би требало да се угледамо на Јехову тако што ћемо слушати оне који нам се обраћају?

5. Како наш труд да будемо учтиви попут Исуса може побољшати наше односе с другима?

⁵ Једна од многих ствари које је Исус Христ научио од свог Оца јесте и то да буде учтив. Исус је увек био стрпљив и љубазан иако му је служба понекад одузимала много времена и снаге. Био је спреман да помогне губавима, слепима који су морали да просе и другима којима је била неопходна помоћ. Није их игнорисао иако су долазили без најаве. Често је прекидао оно што је радио да би помогао некоме ко је био видно узнемирен. Био је посебно обзиран према онима који су исказивали веру у њега (Мар. 5:30-34; Лука 18:35-41). Ми као прави хришћани следимо Исусов пример тако што смо љубазни и предусретљиви. То не пролази незапажено код наших рођака, комшија и других људи. Сем тога, такво понашање слави Јехову, а нас чини срећнима.

6. Какав је пример Исус оставио што се тиче срдачности?

⁶ Исус је показивао поштовање према људима тако што им се обраћао по имену. Да ли су јудејске верске вође то радиле? Нису. Они су сматрали да су људи који не познају Закон ’проклет народ‘ и тако су се и понашали према њима (Јов. 7:49). Али Божји Син није био такав. Ословљавао је по имену Марту, Марију, Закхеја и многе друге (Лука 10:41, 42; 19:5). Премда правила понашања и околности одређују како ћемо се данас обраћати људима, Јеховине слуге се труде да буду срдачне према другима. * Не желе да их класне разлике спречавају да показују поштовање које њихови суверници и други људи заслужују. (Прочитати Јакова 2:1-4.)

7. Како нам библијска начела помажу да будемо учтиви према другима где год да живимо?

⁷ Јехова Бог и његов Син својом учтивошћу показују да поштују достојанство људи из свих народа и привлаче оне који имају исправан став према истини. Наравно, оно што се сматра лепим манирима у једној земљи не мора бити тако и у некој другој. Зато се нећемо водити неким стриктним низом правила понашања, већ ћемо дозволити да нам библијска начела помогну да будемо прилагодљиви док се трудимо да покажемо поштовање према људима где год да живимо. Погледајмо како учтивост утиче на наш успех у служби проповедања.

 Поздрављајмо људе и разговарајмо с њима

8, 9. (а) Која навика се може протумачити као неучтивост? (б) Зашто треба да дозволимо да Исусове речи забележене у Матеју 5:47 утичу на то како се опходимо према људима?

⁸ У данашњем ужурбаном свету људи често без поздрава пролазе једни поред других. Наравно, нико не очекује да се јавимо свакоме поред кога прођемо на улици. Међутим, у многим другим ситуацијама је прикладно и пожељно да се јавимо људима. Да ли имаш такав обичај? Или често пролазиш поред других без осмеха или пријатне речи? Човек несвесно може створити навику која је у ствари одраз неучтивости.

⁹ Исус нас је опоменуо следећим речима: „Ако поздрављате само своју браћу, шта то нарочито чините? Зар то исто не раде и незнабошци?“ (Мат. 5:47). Стручни саветник Доналд Вајс је написао: „Људима смета кад други гледају кроз њих или када их не примећују. Једноставно нема изговора којим бисмо могли да се оправдамо пред оним кога смо игнорисали. Рецепт је једноставан: Јављајте се људима, причајте с њима.“ Ако нисмо резервисани или хладни, имаћемо више успеха у контакту с људима.

10. Како нам лепи манири помажу да будемо успешни у служби проповедања? (Видети оквир „Започнимо разговор срдачним осмехом“.)

¹⁰ Погледајмо пример Тома и Керол, брачног пара који живи у једном граду на северу Сједињених Држава. Они су се потрудили да пријатни разговори с људима које срећу буду део њихове службе. Како им то успева? Указујући на стих из Јакова 3:18, Том каже: „Трудимо се да будемо љубазни и опуштени с људима. Прилазимо онима који су испред своје куће или напољу нешто раде. Осмехнемо им се и пожелимо добар дан. Причамо с њима о ономе што их интересује — о њиховој деци, кући, псима, послу. С временом нас сматрају својим пријатељима.“ Керол додаје: „Неки други пут им се представимо и питамо како се они зову. Кажемо им шта радимо у том крају али не дужимо разговор. На крају можемо да им сведочимо.“ Том и Керол су стекли поверење многих људи које срећу. Доста њих је узело наше публикације, а  неки су се мало више заинтересовали за истину.

Будимо љубазни и у непријатним ситуацијама

11, 12. Зашто треба да рачунамо на непријатности у служби проповедања и како треба да реагујемо на то?

¹¹ Понекад су људи непријатни према нама кад им проповедамо добру вест. Ми то и очекујемо јер је Исус Христ упозорио своје ученике: „Ако су прогонили мене, прогониће и вас“ (Јов. 15:20). Али ништа нећемо постићи ако им вратимо истом мером. Како онда треба да реагујемо? Апостол Петар је написао: „Нека Христ као Господ буде свет у вашем срцу и будите увек спремни за одбрану пред сваким ко од вас тражи образложење наде која је у вама, али чините то с благошћу и дубоким поштовањем“ (1. Петр. 3:15). Можда ће они који нас вређају мало смекшати ако смо љубазни и ако реагујемо благо и с поштовањем (Титу 2:7, 8).

¹² Да ли се можемо припремити да на негативне коментаре реагујемо онако како би Бог то желео? Можемо. Павле је дао следећи савет: „Нека ваша реч увек буде љубазна, сољу зачињена, да бисте знали свакоме да одговорите како треба“ (Кол. 4:6). Ако имамо навику да се љубазно опходимо према члановима породице, друговима у школи, сарадницима на послу, браћи и сестрама у скупштини и људима у комшилуку, то ће нам помоћи да се припремимо да на ругање и увреде реагујемо на начин достојан једног Јеховиног слуге. (Прочитати Римљанима 12:17-21.)

13. Испричај како љубазност може смекшати противнике.

¹³ Показивање лепих манира у непријатним ситуацијама доноси добре резултате. На пример, једном нашем брату у Јапану су се у служби проповедања ругали један станар и његов гост. Али брат је ипак био љубазан и културно је отишао. Док је даље проповедао на том подручју, приметио је да га човек који је био гост у оној кући посматра са извесне даљине. Када му је брат пришао, тај човек је рекао: „Извините због онога што се десило. Приметио сам да сте остали  насмејани иако смо били нељубазни према вама. Шта треба да радим да бих и ја био такав?“ Пошто је тај човек остао без посла и недавно му је умрла мајка, изгубио је сваку наду да ће опет бити срећан. Наш брат му је понудио да проучава Библију, што је он и прихватио. Убрзо је проучавао два пута недељно.

Најбољи начин да се стекну лепи манири

14, 15. Како су Јеховине слуге у библијско време васпитавале своју децу?

¹⁴ У библијско време богобојазни родитељи су се трудили да код куће науче своју децу да буду љубазна. У Постанку 22:7 можемо видети како су Аврахам и његов син Исак љубазно разговарали један с другим. И код Јосифа се видело да су га родитељи лепо васпитали. Док се налазио у затвору био је учтив чак и према другим затвореницима (Пост. 40:8, 14). По томе како се обратио фараону види се да је знао како се разговара са особама на високом положају (Пост. 41:16, 33, 34).

¹⁵ Једна од Десет заповести које су Израелци добили била је и следећа: „Поштуј свог оца и своју мајку да ти се продуже дани на земљи коју ти даје Јехова, твој Бог“ (Изл. 20:12). Деца су добрим манирима код куће показивала да поштују своје родитеље. Јефтајева ћерка је показала изванредно поштовање према свом оцу када је пристала да испуни његов завет који је од ње изискивао велику жртву (Суд. 11:35-40).

16-18. (а) Како децу можемо научити лепим манирима? (б) Које су неке користи од тога?

¹⁶ Веома је важно васпитавати децу да буду учтива. Да би израсли у људе који знају да се лепо понашају, млади треба да науче како да се поздрављају с другима, како да се јављају на телефон и како да се понашају за столом. Треба им помоћи да разумеју зашто треба придржати врата другима, бити љубазан према старијима и болеснима и помоћи онима који носе нешто тешко. Треба да схвате зашто је важно искрено рећи „молим вас“, „изволите“, „хвала“, „нема на чему“ и „извините“.

¹⁷ Научити децу томе не би требало да буде тешко. Најбоље је да им пружимо добар пример. Двадесетпетогодишњи Курт прича како су он и тројица његове браће научили да буду љубазни: „Гледали смо како мама и тата међусобно љубазно разговарају и како су према другима стрпљиви и обзирни. Тата ме је у Дворани Краљевства пре и после састанка  водио са собом да разговарамо са старијом браћом и сестрама. Чуо сам како се поздравља с њима и видео сам какво поштовање има према њима.“ Он још каже: „С временом сам почео да се понашам као он. Прешло ми је у навику да будем учтив према људима. То више није нешто што морам да радим, већ нешто што желим да радим.“

¹⁸ Шта ће се вероватно десити ако родитељи уче своју децу лепим манирима? Деца ће научити како да склапају пријатељства и да буду у добрим односима с другима. Знаће како да добро сарађују с послодавцима и колегама. Сем тога, деца која су учтива и лепо васпитана донеће својим родитељима радост и задовољство. (Прочитати Пословице 23:24, 25.)

Лепи манири нас чине другачијима од овог света

19, 20. Зашто треба да чврсто решимо да се угледамо на Јехову и његовог Сина?

¹⁹ „Угледајте [се] на Бога, као његова вољена деца“, написао је Павле (Еф. 5:1). Ако желимо да се угледамо на Јехову Бога и његовог Сина треба да примењујемо библијска начела, између осталих и она која су размотрена у овом чланку. Тако нећемо бити лицемерно љубазни само да бисмо стекли нечију наклоност или да бисмо извукли неку корист (Јуда 16).

²⁰ У последњим данима свог злог владања, Сатана је решио да уништи мерила лепог понашања која је Јехова поставио. Али Ђаво неће успети да уништи добре манире код правих хришћана. Будимо одлучни да будемо учтиви попут нашег Бога Јехове и његовог Сина. Тада ће наше речи и понашање увек одударати од понашања оних који не желе да буду учтиви. Тако ћемо донети хвалу нашем Богу Јехови и привући ћемо искрене људе обожавању истинитог Бога.

[Фуснота]

Да ли се сећаш?

• Шта можемо научити од Јехове и његовог Сина о показивању лепих манира?

• Зашто наша срдачност према људима пружа добру слику о нама као правим хришћанима?

• Како учтивост доприноси нашем успеху у служби?

• Како родитељи могу научити своју децу лепим манирима?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 27. страни]

Започнимо разговор срдачним осмехом

Многи се устручавају да почну разговор с неким кога не познају. Међутим, због љубави према Богу и ближњима Јеховини сведоци се труде да науче како да библијску истину пренесу другима. Шта нам може помоћи да у томе будемо још бољи?

Једно корисно начело се налази у Филипљанима 2:4 где пише: „Не гледајте само на своју корист него и на корист других.“ Размислимо о овим речима на следећи начин: Ако први пут разговарамо с неком особом, ми смо за њу странци. Шта можемо учинити да јој због тога не буде непријатно? Срдачан осмех и пријатељски поздрав добро ће доћи. Али још нешто треба узети у обзир.

Док покушавамо да почнемо разговор с неком особом вероватно смо је прекинули у неком размишљању. Ако покушамо да разговарамо о ономе о чему ми размишљамо не узимајући у обзир оно о чему она размишља, можда ће негативно реаговати. Дакле, ако можемо да претпоставимо о чему та особа размишља, зашто то не бисмо искористили за почетак разговора? Исус је управо то урадио кад је срео једну Самарићанку на бунару (Јов. 4:7-26). Она је размишљала о томе како да захвати воду. Исус је на основу тога започео разговор који је убрзо прерастао у леп разговор о духовним стварима.

[Слике на 26. страни]

Ако се пријатељски опходимо према људима можда ћемо моћи да им дамо добро сведочанство

[Слика на 28. страни]

Добри манири су увек добродошли