’Одважно говоримо Божју Реч‘

„Сви су се испунили светим духом па су одважно говорили Божју реч“ (ДЕЛА 4:31)

1, 2. Зашто треба да се трудимо да будемо делотворни у служби?

 ТРИ дана пре своје смрти, Исус је рекао ученицима: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целом свету за сведочанство свим народима, и тада ће доћи крај.“ Пре него што је узашао на небо, ускрснули Исус је својим следбеницима поверио задатак да ’стварају ученике од људи из свих народа, учећи их да се држе свега што им је заповедио‘. Обећао им је да ће бити с њима „у све дане до свршетка овог поретка“ (Мат. 24:14; 26:1, 2; 28:19, 20).

² Као Јеховини сведоци, ми учествујемо у делу које је започело у првом веку. Ништа није толико важно као дело проповедања и стварања ученика којим се спасавају животи. Стога је заиста битно да будемо делотворни у служби! У овом чланку ћемо видети како нам вођство светог духа помаже да будемо одважни у служби. Наредна два чланка показаће како нас Јеховин дух може водити да бисмо вешто поучавали и били постојани у проповедању.

Потребна нам је одважност

3. Зашто је за проповедање о Краљевству потребна одважност?

³ Задатак да објављујемо Краљевство који смо добили од Бога велика је част. Међутим, то са собом носи и неке изазове. Док неки спремно прихватају добру вест о Божјем Краљевству, многи су попут људи из Нојевог времена. Они „нису  обраћали пажњу док није дошао потоп и све их однео“, рекао је Исус (Мат. 24:38, 39). Ту су и они који нам се подсмевају или противе (2. Петр. 3:3). Прогонство може доћи од власти, школских другова или колега на послу, па чак и од чланова породице. Поред тога, ми се боримо и са својим личним слабостима, као што су стидљивост и страх од тога да будемо одбачени. Постоји мноштво разлога који нам могу отежати да „са свом слободом“ и „одважно“ говоримо Божју реч (Еф. 6:19, 20). Да бисмо истрајно проповедали, потребна нам је одважност. Шта нам може помоћи да је стекнемо?

4. (а) Шта је одважност? (б) Како се апостол Павле одважио да проповеда Солуњанима?

⁴ Грчка реч преведена као одважност значи „бити отворен, искрен и директан у говору“ и преноси мисао о „храбрости, уверености и неустрашивости“. Бити одважан не значи бити нетактичан и неучтив (Кол. 4:6). Ми желимо да будемо у миру са свима (Римљ. 12:18). Такође, док проповедамо добру вест о Божјем Краљевству, треба да задржимо равнотежу између одважности и тактичности како не бисмо некога несмотрено увредили. Заиста, одважност захтева особине за које је потребно много труда. Па ипак, не можемо се само ослонити на своју снагу или способности. Како су се апостол Павле и његови сарадници, након што су ’били злостављани у Филипима‘, одважили да проповедају у Солуну? „Уз помоћ нашег Бога“, написао је Павле. (Прочитати 1. Солуњанима 2:2.) Јехова Бог може одагнати наше страхове и дати нам сличну одважност.

5. Како је Јехова помогао Петру, Јовану и другим ученицима да стекну одважност?

⁵ Када су „поглавари [народа], старешине и писмозналци“ испитивали апостола Петра и Јована, они су рекли: „Сами просудите да ли је право пред Богом да слушамо вас, а не Бога. Ми не можемо а да не говоримо о ономе што смо видели и чули.“ Они нису тражили да прогонство престане, већ су се заједно са суверницима молили Богу следећим речима: „Јехова, обрати пажњу на њихове претње, и дај својим слугама да и даље са свом одважношћу говоре твоју реч!“ (Дела 4:5, 19, 20, 29). Како је Јехова одговорио на њихову молбу? (Прочитати Дела апостолска 4:31.) Он им је путем свог духа помогао да буду одважни. Божји дух исто тако може помоћи и нама. Како онда можемо добити Божји дух и дозволити да нас води у служби?

Како стећи одважност

6, 7. Који је најнепосреднији начин за добијање Божјег духа? Наведи примере.

⁶ Најнепосреднији начин да добијемо Божји свети дух јесте да се молимо за њега. Исус је својим слушаоцима рекао: „Ако ви, иако сте зли, знате да дајете својој деци добре дарове, колико ће више Отац, који је на небу, дати светог духа онима који га моле за то!“ (Лука 11:13). Заиста, треба непрестано да се молимо за свети дух. Ако имамо страх од неких видова службе, као што су улично и неформално сведочење или обрађивање пословног подручја, можемо се молити Јехови за његов дух и тражити да нам помогне да будемо одважни (1. Сол. 5:17).

⁷ То је учинила и хришћанка по имену Роза. * Једног дана када је била на радном месту, учитељица с којом ради читала је извештај из друге школе о малтретирању деце. То ју је толико узнемирило да је узвикнула: „У шта се претворио овај свет?“ Роза није могла да пропусти ту прилику за сведочење. Како је скупила храброст да започне разговор? „Помолила сам се Јехови за помоћ његовог духа“, каже она. Дала је добро сведочанство и договорила се да настави разговор.  Осмотримо и пример петогодишње девојчице по имену Милани, која живи у Њујорку. Она каже: „Пре него што кренем у школу, мама и ја се увек помолимо Јехови.“ За шта се моле? Да Милани има храброст да заузме став и говори о свом Богу! „То јој помаже да објасни свој став према рођенданима и празницима и да не учествује у тим прославама“, каже њена мајка. Зар нам ови примери не показују да молитва заиста помаже да будемо одважни?

8. Шта можемо научити од пророка Јеремије о стицању одважности?

⁸ Размислимо и о томе шта је помогло пророку Јеремији да буде одважан. Када га је Јехова поставио за пророка народима, он је рекао: „Ја не знам да говорим, јер сам још дете“ (Јер. 1:4-6). Међутим, с временом је постао толико истрајан и енергичан у проповедању да се за њега говорило да увек најављује невољу (Јер. 38:4). Он је одважно објављивао Јеховине осуде више од 65 година. У Израелу је био толико познат по свом храбром и неустрашивом проповедању да су око 600 година касније, слушајући Исуса како одважно говори, неки мислили да је Јеремија ускрснуо (Мат. 16:13, 14). Како је пророк Јеремија, који је у почетку био несигуран, победио своју стидљивост? Он је рекао: „[Божја] реч је у мом срцу као распламсала ватра затворена у мојим костима, тако да више нисам могао да ћутим“ (Јер. 20:9). Јеховина реч је деловала на њега и покренула га да говори.

9. Зашто Божја реч може утицати на нас као што је утицала и на Јеремију?

⁹ Павле је у посланици Јеврејима написао: „Божја реч је жива и делотворна, оштрија је од сваког двосеклог мача и продире дотле да раздваја душу и дух, кости и њихову мождину, и може просудити мисли и намере срца“ (Јевр. 4:12). Божја реч, то јест порука, може утицати на нас као што је утицала и на Јеремију. Иако су Библију писали људи, не заборавимо да она није збирка људске мудрости, већ је надахнута од Бога. У 2. Петровој 1:21 стоји: „Пророчанство никада није било изречено људском вољом, него су људи говорили речи које су долазиле од Бога, како их је свети дух водио.“ Када одвајамо време за смисаоно проучавање Библије, то испуњава наш ум мислима које су надахнуте светим духом. (Прочитати 1. Коринћанима 2:10.) Њена порука биће у нама „као распламсала ватра“ коју нећемо моћи задржати за себе.

10, 11. (а) Како треба да проучавамо Библију ако желимо да постанемо одважни? (б) Наведи барем један корак који планираш да предузмеш како би побољшао квалитет личног проучавања.

¹⁰ Да би Библија снажно деловала на нас, треба да је проучавамо на такав  начин да истина из ње продре дубоко у нас и да утиче на наша најдубља осећања. На пример, пророк Језекиљ је имао визију у којој му је речено да поједе свитак у ком се налазила снажна порука за бунтовни народ. Требало је да је потпуно усвоји и да она постане део њега. Тако би му поверени задатак био извор задовољства — попут слатког меда. (Прочитати Језекиља 2:8–3:4, 7-9.)

¹¹ Наша ситуација је слична Језекиљевој. Данас многи једноставно не желе да чују шта Библија говори. Ако желимо да истрајемо у преношењу Божје поруке, важно је да проучавамо Библију на такав начин да потпуно усвојимо оно што се у њој налази. Наше проучавање треба да буде редовно, а не препуштено случају. Треба да имамо исту жељу као и псалмиста који је рекао: „Нека ти речи уста мојих и размишљања срца мога буду угодни, Јехова, Стено моја и Откупитељу мој“ (Пс. 19:14). Заиста је важно да одвојимо време да размишљамо о ономе што смо прочитали како би истина из Библије продрла дубоко у наше срце! Јасно је да треба да се трудимо да побољшамо квалитет личног проучавања. *

12. Зашто се може рећи да нам хришћански састанци помажу да будемо вођени светим духом?

¹² Још један начин да нас води Јеховин дух јесте да ’размишљамо једни о другима, како бисмо се подстицали на љубав и добра дела, и да не пропуштамо своје састанке‘ (Јевр. 10:24, 25). Ако се трудимо да будемо редовни на хришћанским састанцима, пажљиво слушамо и примењујемо оно што учимо, тиме допуштамо светом духу да нас води. На крају крајева, зар Јеховин дух не даје упутства преко скупштине? (Прочитати Откривење 3:6.)

Одважност доноси добре резултате

13. Шта можемо научити из тога што су хришћани у првом веку постигли изванредне резултате у служби?

¹³ Свети дух је најмоћнија сила у свемиру и може оспособити људе да врше Јеховину вољу. Захваљујући његовом деловању, хришћани из првог века постигли су изванредне резултате у служби. Они су проповедали „међу свим створењима под небом“ (Кол. 1:23). Када узмемо у обзир да су углавном били „неуки и обични“, очигледно је да их је подржавала нека снажнија сила (Дела 4:13).

14. Како нас „дух подстиче на ревност“?

 ¹⁴ Ако живимо у складу с вођством светог духа, то нас може мотивисати да храбро вршимо службу. Редовна молитва за дух, марљиво проучавање, размишљање уз молитву о ономе што смо прочитали и редовност на састанцима — све су то начини на које нас „дух подстиче на ревност“ (Римљ. 12:11). Библија истиче пример ’Јудејца по имену Аполо, родом из Александрије, човека речитог и добро упућеног у Писма, који је стигао у Ефес‘. О њему се каже: „Пошто га је дух подстицао на ревност, говорио је и тачно поучавао о Исусу“ (Дела 18:24, 25). Ако смо ’пламеног духа‘, бићемо одважнији у служби од куће до куће и у неформалном сведочењу (Римљ. 12:11, Бакотић).

15. Како ће већа одважност утицати на нас?

¹⁵ Већа одважност у сведочењу добро ће утицати на нас. Имаћемо позитивнији став јер ћемо боље разумети важност нашег дела и добре резултате који се тиме постижу. Бићемо одушевљенији јер ћемо имати више радости када смо успешни у служби. А наша ревност биће снажнија јер смо свеснији хитности дела проповедања.

16. Шта треба да радимо ако смо изгубили ревност за службу?

¹⁶ Шта ако смо изгубили ревност за службу или више нисмо тако горљиви као што смо некада били? Тада је неопходно искрено самоиспитивање. Павле је писао: „Испитујте да ли сте у вери, сами себе проверавајте“ (2. Кор. 13:5). Запитај се: ’Да ли ме још увек дух подстиче на ревност? Да ли се молим Јехови за његов дух? Да ли моје молитве показују да се ослањам на њега док вршим његову вољу? Да ли у молитви изражавам захвалност за службу која нам је поверена? Какве су моје навике личног проучавања? Колико времена одвајам за размишљање о ономе што прочитам и чујем? Колико сам активан на хришћанским састанцима?‘ Размишљање о оваквим питањима помоћи ће нам да препознамо подручја на којима смо слаби и да предузмемо потребне кораке да се поправимо.

Нека нас Божји дух учини одважним

17, 18. (а) Које је размере достигло дело проповедања у данашње време? (б) Како „са свом слободом говора“ можемо проповедати добру вест о Божјем Краљевству?

¹⁷ Ускрснули Исус је рекао својим ученицима: ’Примићете снагу кад свети дух дође на вас и бићете ми сведоци у Јерусалиму, по целој Јудеји и Самарији и све до краја земље‘ (Дела 1:8). Дело које је тада започело данас је достигло незапамћене размере. Око седам милиона Јеховиних сведока објављује вест о Краљевству у преко 230 земаља, проводећи око милијарду и по сати годишње у служби. Велико је задовољство ревно учествовати у овом делу које се никада неће поновити!

¹⁸ Као и у првом веку, светско дело проповедања обавља се под вођством Божјег духа. Ако се одазовемо на његово вођство, моћи ћемо да проповедамо „са свом слободом говора“ (Дела 28:31). Стога, учинимо све како би нас дух водио док објављујемо добру вест о Божјем Краљевству!

[Фусноте]

Шта си научио?

• Зашто треба да будемо одважни док говоримо Божју реч?

• Шта је првим ученицима помогло да одважно проповедају?

• Како можемо стећи одважност?

• Које добре резултате доноси одважност?

[Питања за разматрање]

[Слика на 7. страни]

Како родитељи могу помоћи деци да буду одважна?

[Слике на 8. страни]

Кратка молитва може ти помоћи да будеш одважан у служби