„Право детета на духовни развој“

ШВЕДСКА академија за права детета одржала је 9. децембра 2008. јединствен семинар који је имао тему „Право детета на духовни развој“. Говорници који су дошли као представници шведске цркве, других хришћанских религија, ислама и хуманистичког покрета изнели су своја мишљења.

Међу говорницима је био један свештеник који је рекао: „Тешко је тачно и објективно објаснити колико велики утицај библијски извештаји имају на духовност деце.“ Како библијски извештаји задовољавају духовне потребе деце?

„Библијски стихови и извештаји деци пружају материјал о ком могу сама дубоко размишљати“, рекао је тај свештеник. Он је навео „приче о Адаму и Еви, Каину и Авељу, Давиду и Голијату, Исусовом рођењу, порезнику Закхеју, расипном сину, милосрдном Самарићанину“ као „неке примере којима се [дете] може водити док размишља о важним животним питањима као што су издаја, опраштање, покајање, мржња, понижење, помирење, братска и несебична љубав“. Он је још рекао: „Из ових прича се могу извући обрасци понашања који се могу преточити у нечији живот и практично применити.“

Нема сумње да је добро читати Библију. Међутим, да ли су деца заиста у стању да ’сама дубоко размишљају‘ о ономе што су прочитала у Библији и да изведу исправне закључке.

Чак је и одраслима потребно објашњење библијских стихова. Примера ради, Библија нам говори о једном човеку који је ’сам дубоко размишљао‘ али није могао да дође до исправног разумевања. Тај човек је био етиопски дворанин. Читао је пророчанство пророка Исаије, али га није разумео. Пошто је желео да разуме оно о чему је тај пророк говорио, радо је прихватио објашњење које му је дао ученик Филип (Дела 8:26-40). Овај етиопљанин није једини ком је била потребна помоћ око разумевања Библије. Свима нама — а посебно деци — потребно је објашњење библијских стихова.

У Библији стоји следеће упозорење: „Лудост је привезана детету за срце“ (Посл. 22:15). Деци је потребно вођство и усмеравање, а њихови родитељи имају одговорност да им пруже моралну и духовну поуку темељену на Библији и на ономе чему се учимо на хришћанским састанцима. Деца имају право на такву поуку. Од раног детињства им је потребна помоћ да положе чврст библијски темељ који им је неопходан за даљи духовни напредак да би постали ’зрели људи којима је моћ запажања искуством увежбана за разликовање добра од зла‘ (Јевр. 5:14).