Питања читалаца

Да ли је Језекиљ 18:20, где се каже да „син неће сносити кривицу за преступе свог оца“ у супротности са Изласком 20:5, где стоји да Јехова ’кажњава преступе очева на синовима‘?

Ови стихови нису у супротности. Једном изјавом се истиче одговорност појединца, док се другом потврђује чињеница да последице греха неке особе могу утицати и на њене потомке.

Контекст показује да се у 18. поглављу Језекиља истиче одговорност појединца. „Душа која греши, она ће умрети“, каже се у четвртом стиху. Шта се може рећи за човека који је „праведан и показује правду и праведност“? „Он ће остати жив“ (Језек. 18:5, 9). Према томе, свакоме ко је довољно одрастао да се може сматрати одговорним за своје поступке, судиће се „према његовим путевима“ (Језек. 18:30).

Ово начело је дошло до изражаја у случају Левита Кореја. Док су Израелци путовали по пустињи, Кореј је показао да није задовољан посебним задужењима која му је Јехова поверио. У жељи да присвоје свештеничку службу, он и његови истомишљеници су се побунили против Јеховиних представника, Мојсија и Арона. Пошто су Кореј и његове присталице дрско посегнули за службом на коју нису имали право, Јехова их је погубио (Бр. 16:8-11, 31-33). Међутим, Корејеви синови нису учествовали  у тој побуни и зато их Бог није сматрао одговорнима за грех њиховог оца. Због своје верности Јехови нису изгубили живот (Бр. 26:10, 11).

Али како да гледамо на упозорење из Изласка 20:5, које је било део Десет заповести? И у том случају, треба осмотрити контекст. Јехова је тада склопио савез Закона са израелским народом. Након што су чули шта се очекује од њих, Израелци су јавно рекли: „Све што је Јехова рекао спремни смо да чинимо“ (Изл. 19:5-8). Тако је цео народ дошао у посебан однос с Јеховом. Према томе, речи из Изласка 20:5 у суштини су упућене целом народу.

Док су били верни Јехови, Израелци су уживали у благостању и бројним благословима (Лев. 26:3-8). У супротном су сносили последице. Када би напустили Јехову и пошли за другим боговима, он им је ускраћивао благослов и заштиту и цео народ је доживљавао невољу (Суд. 2:11-18). Додуше, било је појединаца који су остали верни и држали се Божјих закона иако се народ одао идолопоклонству (1. Краљ. 19:14, 18). Те верне особе су вероватно доживљавале неке потешкоће због греха својих сународника, али имале су Јеховину наклоност.

Када су Израелци толико бестидно кршили Јеховина начела да су срамотили његово име међу народима, Јехова је одлучио да их казни тако што је дозволио да буду одведени у ропство у Вавилон. Наравно, тиме су кажњени и појединци и народ као целина (Јер. 52:3-11, 27). Библија показује да је заједничка кривица целог Израела била толико велика да су три, четири а можда и више наредних генерација осећале последице злих дела својих праочева, баш као што је речено у Изласку 20:5.

У Божјој Речи се такође налазе записи о појединим породицама које су трпеле последице због греха својих предака. Првосвештеник Илије је вређао Јехову јер је допустио да његови покварени, неморални синови и даље служе као свештеници (1. Сам. 2:12-16, 22-25). Пошто је Илије исказивао већу част својим синовима него Јехови, Бог је његовој породици ускратио право на службу првосвештеника, што је ступило на снагу у време Илијевог чукунунука Авијатара (1. Сам. 2:29-36; 1. Краљ. 2:27). Начело из Изласка 20:5 такође је очигледно у Гијезијевом случају. Он је злоупотребио то што је био Јелисејев слуга да би стекао материјалну корист од излечења сиријског војсковође Намана. Јехова му је преко Јелисеја изрекао осуду: „Зато ће Наманова губа прионути за тебе и за твоје потомке довека“ (2. Краљ. 5:20-27). Тако су Гијезијеви потомци сносили последице његовог злог дела.

Као Створитељ и Извор живота, Јехова има потпуно право да одреди која је казна праведна и одговарајућа. Наведени примери показују да деца или потомци могу осетити последице греха својих предака. Међутим, Јехова „слуша вику оних који су у невољи“, тако да онима који му се искрено обрате може показати наклоност и чак дати извесну меру олакшања (Јов 34:28).

[Слика на 29. страни]

Кореј и његове присталице су сносили одговорност за своје поступке