Допушташ ли Јехови да те испита?

БИБЛИЈА садржи стотине питања која допиру до самог срца. Заправо, Јехова Бог користи питања како би нас поучио важним стварима. На пример, он је употребио неколико питања када је упозоравао Каина на неисправно поступање (Пост. 4:6, 7). У другој прилици, само једно питање је било довољно да подстакне на акцију. Након што је чуо Јеховино питање: „Кога ћу послати?“, пророк Исаија је одговорио: „Ево мене, мене пошаљи“ (Ис. 6:8).

Исус, Велики Учитељ, такође је ефикасно користио питања. Јеванђеља садрже преко 280 његових питања. Иако их је у неким приликама постављао како би ућуткао своје противнике, у већини случајева желео је да допре до срца слушалаца и подстакне их да размисле о свом положају пред Богом (Мат. 22:41-46; Јов. 14:9, 10). И апостол Павле, који је написао 14 посланица у грчком делу Светог писма, користио је уверљива питања (Римљ. 10:13-15). На пример, у његовој посланици Римљанима налазе се многа од њих. Сва Павлова питања подстичу читаоце да цене ’дубину Божјег богатства, мудрости и знања‘ (Римљ. 11:33).

Док нека питања захтевају усмени одговор, друга подстичу на дубоко размишљање. Исус је често користио таква питања, о чему сведоче јеванђеља. Једном приликом је упозорио своје ученике: „Чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог“, мислећи на њихово лицемерство и лажна учења (Мар. 8:15; Мат. 16:12). Пошто нису разумели о чему се ради, почели су међусобно да се расправљају о томе што су заборавили да понесу хлеб. Запази која је питања Исус поставио у разговору који је уследио. Рекао им је: „Зашто расправљате о томе што немате хлеб? Зар још не разумете и не схватате? Зар ваше срце не може то разумети? Зар ’очи имате, а не видите, и уши имате, а не чујете‘?... Зар још не схватате?“ Исусова питања су подстицала на размишљање, наводећи ученике да обрате пажњу на право значење његових речи (Мар. 8:16-21).

„Ја ћу те питати“

Јехова Бог је користио питања да би исправио размишљање свог слуге Јова. Бројним питањима поучио га је томе колико је незнатан у поређењу са својим Творцем (Јов, поглавља 38-41). Да ли је Јехова очекивао јасан и гласан одговор на сва та питања? Не би се рекло. Питања попут „Где си био кад сам земљу утемељио?“ очигледно су имала сврху да подбуде Јовове мисли и осећања. Након неколико таквих снажних питања, Јов је остао скоро без речи. Једноставно је рекао: „Шта да ти одговорим? Руку стављам на уста своја“ (Јов 38:4; 40:4). Јов је схватио поуку и понизно је прихватио. Међутим, то није била само поука о понизности. Јов је такође променио начин размишљања. Како?

Иако је Јов био „беспрекоран и праведан“ човек, његове речи су откривале нека погрешна гледишта. То је запазио Елијуј и прекорио га што је „за душу своју тврдио да је праведнија од Бога“ (Јов 1:8; 32:2; 33:8-12). Зато је Јехова  питањима такође исправио Јовово разумевање. Обративши му се из вихора, рекао је: „Ко то замрачује замисли Божје речима без знања? Молим те, подвиј скутове хаљине своје као човек, ја ћу те питати, а ти ме поучи“ (Јов 38:1-3). Затим је Јехова питањима скренуо пажњу Јову на своју безграничну мудрост и моћ говорећи о дивним делима стварања. То је помогло Јову да се потпуно ослони на Јеховин суд и његов начин поступања. Бити испитан од самог Свемоћног Бога — заиста је доживљај који улива страхопоштовање!

Како нас Јехова може испитати?

Како је с нама? Да ли и нама могу користити питања која налазимо у Библији? Наравно! Ако нас та питања наведу да застанемо и размислимо, можемо имати богате духовне благослове. Она су продорна и зато доприносе снази Божје Речи. Заиста, „Божја реч је... делотворна... и може просудити мисли и намере срца“ (Јевр. 4:12). Међутим, да би нам та питања највише користила, потребно је да их поставимо себи, као да нас Јехова лично испитује (Римљ. 15:4). Осмотримо неке примере.

„Зар Судија целе земље неће чинити оно што је право?“ (Пост. 18:25). Аврахам је поставио ово реторичко питање када је Јехова извршавао суд над Содомом и Гомором. Сматрао је незамисливим да Јехова може поступити неправедно — погубити праведне заједно са злима. Његово питање одражава снажну веру у Јеховину праведност.

Данас неки могу бити склони томе да спекулишу у вези с Јеховиним предстојећим судом, на пример ко ће тачно преживети Армагедон или ко ће бити ускрснут. Уместо да допустимо да нас такве идеје узнемире, можемо се присетити Аврахамовог питања. Ако знамо да је Јехова наш небески Отац пун доброте и имамо потпуно поверење у његову праведност и милосрђе, као што је Аврахам имао, нећемо губити ни време ни снагу на беспотребне бриге, сумње које нас могу ослабити и бескорисне расправе.

„Ко од вас може тиме што се брине да и мало продужи свој животни век?“ (Мат. 6:27). Обраћајући се великом мноштву, укључујући и своје ученике, Исус је поставио ово питање да би нагласио потребу да се препусте у Јеховине сигурне руке. Последњи дани  овог злог поретка намећу много брига, али ако се усредсредимо на њих, то неће продужити наш животни век нити побољшати квалитет живота.

Кад год бринемо због себе или својих најближих, сетимо се Исусовог питања и то ће нам помоћи да имамо уравнотежено гледиште. Помоћи ће нам да престанемо да бринемо и ослободимо се негативних мисли које нас исцрпљују ментално, емоционално и физички. Као што нас Исус уверава, наш небески Отац, који храни птице и одева пољско биље, врло добро зна шта нам је потребно (Мат. 6:26-34).

„Може ли човек ставити ватру у недра, а да му се одећа не запали?“ (Посл. 6:27). Првих девет поглавља Пословица обухватају кратке говоре оца који пружа мудре савете свом сину. Ово питање се односи на горке последице прељубе (Посл. 6:29). Ако ухватимо себе да флертујемо с неким или гајимо неисправне сексуалне жеље, ово питање треба да нам се појави у мислима попут аларма. У суштини, оно се може поставити кад год је неко у искушењу да учини нешто немудро. Њиме се јасно наглашава практично библијско начело: „Шта човек посеје, то ће и пожњети“! (Гал. 6:7).

„Ко си ти да осуђујеш туђег слугу?“ (Римљ. 14:4). У посланици Римљанима, Павле говори о проблемима који су се појавили у скупштини првог века. Неки хришћани који су потицали из различитих култура били су склони томе да осуђују одлуке и поступке својих суверника. Павлово питање их је подсетило да буду срдачни једни према другима а да суд препусте Јехови.

Слично томе, Јеховин народ данас сачињавају људи различитог порекла и животних околности. Па ипак, Јехова нас је ујединио у драгоцено братство. Да ли доприносимо том јединству? Ако смо брзи да осудимо неки поступак који је ствар савести, било би заиста мудро да себи поставимо ово Павлово питање!

Питања нас приближавају Јехови

Ових неколико примера показују како питања из Божје Речи могу бити снажна. Ако осмотримо контекст сваког питања, то нам може помоћи да практично применимо стихове на личне околности. И док читамо Библију, запазићемо још нека корисна питања. (Видети оквир на страни 14.)

Ако дубоким питањима из Божје Речи дозволимо да утичу на наше срце, то ће нам помоћи да своје мисли и мотиве ускладимо с Јеховиним праведним путевима. Након разговора с Јеховом, Јов је рекао: „Ухо је моје слушало о теби, али сада те и око моје види“ (Јов 42:5). Јехова је постао још реалнији за Јова, као да је био пред његовим очима. Ученик Јаков је касније рекао следеће: „Приближите се Богу, и он ће се приближити вама“ (Јак. 4:8). Нека нам сваки део Божје Речи, укључујући и питања, помогне да духовно напредујемо и још јасније видимо Јехову!

[Оквир на 14. страни]

Како можеш усвојити Јеховино гледиште постављајући себи ова питања?

▪ „Зар су Јехови жртве паљенице и друге жртве исто тако миле као и послушност Јеховином гласу?“ (1. Сам. 15:22)

▪ „Зар онај који је око начинио, не може да види?“ (Пс. 94:9)

▪ „Кад се тражи част за себе, да ли је то онда част?“ (Посл. 25:27)

▪ „Да ли се с правом љутиш?“ (Јона 4:4)

▪ „Шта вреди човеку ако добије цео свет, а изгуби живот?“ (Мат. 16:26)

▪ „Ко ће нас раставити од Христове љубави?“ (Римљ. 8:35)

▪ „Шта имаш, а да ниси примио?“ (1. Кор. 4:7)

▪ „Шта имају заједничко светлост и тама?“ (2. Кор. 6:14)

[Слика на 15. страни]

Шта је Јов научио из питања која му је Јехова поставио?